Najveća dubina u jezeru biće 54 metra, sa kapacitetom od 1.200 litara vode u sekundi. Saznajte šta sve od radova još predstoji kako bi projekat kod Arilja bio gotov do 2028. godine.
Na gradilištu oko deset kilometara udaljenom od Arilja u zapadnoj Srbiji, početkom prošle decenije započeti su radovi na izgradnji brane sa akumulacijom Svračkovo, koja predstavlja kapitalni projekat iza kojeg kao finansijeri stoje država Srbija, grad Čačak i opštine Gornji Milanovac, Lučani, Arilje i Požega.
Kada brana visoka 68 metara bude završena, kapacitet jezera pijaće vode imaće ukupnu zapreminu od 28 miliona kubnih metara, od čega će 20 kubika biti korisna površina, odnosno toliko će moći da bude upotrebljeno za vodosnabdevanje.
Time bi, kako je planirano, trajno trebalo da budu rešeni problemi sa nestašicama i restrikcijama vode u tom delu zemlje, dok deo građana Arilja smatra da radovi na izgradnji brane znače ujedno i kraj Velikog Rzava, na šta pažnju skreće i jedan od naših najcenjenijih hidrogeologa.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Šta je dosad urađeno, a šta je u planu
Pripremne radove na brani Svračkovo započelo je 2010. godine JP „Rzav“ iz Arilja izgradnjom pristupnih puteva, mosta preko reke Rzav i sistema dalekovoda, dok su radovi na objektima u sklopu brane, među kojima je i mala hidroelektrana, započeti 2012. godine.
Diplomirani inženjer iz užičke sekcije „Srbijavoda“ Jugoslav Jovanović kaže da je prethodni investitor završio izgradnju i probijanje svih tunela na tom delu, završio sanaciju klizišta na levoj obali koje se javilo i značajno produžilo izvođenje radova u prethodnom periodu, te započeo izgradnju šahtnog preliva i izgradio njegov donji deo.
„Investitor JP ‘Rzav je vodio investiciju do kraja 2020. godine. Do preuzimanja, JP ‘Rzav’ je investiralo 2,4 milijarde dinara, dok su ‘Srbijavode’ od preuzimanja do danas investirale 2,8 miliona dinara“, objasnio je Jovanović za Euronews Srbija.
Reka Rzav skrenuta je kroz optočni tunel kako bi uskoro počela izgradnja predbrane i tela brane, a uporedo se radi i na desnom boku akumulacije.
Kako dodaje, od 2021. godine probijeni su svi tuneli, izvedeni radovi na izgradnji šahtnog preliva, kao i vodozahvatne kule i temeljnog ispusta za biološki minimum, a reka Rzav skrenuta je kroz optočni tunel kako bi uskoro počela izgradnja predbrane i tela brane. Uporedo se radi i na desnom boku akumulacije.
„U narednom periodu ostaje deo završetka tela brane, završetak desnog preliva, ostaje čišćenje akumulacije i priprema za punjenje akumulacije, ostaje definisanje zona sanitarne zaštite u uzvodnom delu i ostaje, naravno, montiranje neophodne opreme hidroelektrane, kao i ovog dela ovde na vodozahvatnoj kuli“, dodao je Jovanović.
Ogroman izazov čak i za iskusnog građevinca
Usled nezgodne geologije, izgradnja brane Svračkovo predstavlja ogroman izazov čak i za Nenada Jokića, građevinskog inženjera koji iza sebe ima četiri podignute brane.
„Imali smo dva velika klizišta koja su se pojavila i koje smo sanirali dve i po, skoro tri godine. To je zahtevno i nezgodno – 107 šipova dužine od 15 do 32 metara, prečnika metar i po. Sve to da bismo mogli da zaustavimo brdo i osiguramo izlaz optočnog tunela“, ukazuje za Euronews inženjer Jokić.
Brana dužine 9 km i visine 68 metara imaće zapreminu akumulacije 28 miliona kubika, dok je površina vodenog ogledala 139 hektara. Najveća dubina u jezeru biće 54 metra, a biće obezbeđen kapacitet od 1.200 litara vode u sekundi. Od postavljenih rokova, mnogo je važnija uspešna sanacija nepredviđenih prepreka.
Brana dužine 9 km i visine 68 metara imaće zapreminu akumulacije 28 miliona kubika, dok je površina vodenog ogledala 139 hektara.
„Kad kažete brana vi zamišljate jezero i krajnjeg korisnika, ali dok se dođe togato je poduži put, te se ništa ne prepušta slučaju. Ali struktura ljudi na ovom gradilištu je takva, sa iskustvom i povećim stažom na ovakvim objektima“, dodao je nadzorni inženjer ispred Instituta „Jaroslav Černi“ Slobodan Mitić.
Rzav je najčistija reka u Srbiji, a sama kota akumulacije omogućava dotok vode do fabrike slobodnim padom, bez potreba za prepumpavanjem, te će izgradnja cevovoda dužine šest i po kilometara od same brane do vodozahvata Ševelj trajno rešiti problem vodosnabdevanja u ovom delu Srbije.
Gostujući na Euronews Srbija, direktor „Srbijavoda“ Goran Puzović rekao je da svi kapitalni projekti za sobom nose razne rizike, razne nepredviđene okolnosti, te da se nada da će novi rok koji je postavljen pred preduzeće na čijem je čelu, a to je 2028. godina – biti ispoštovan, te da će 500.000 ljudi u četiri opštine i u gradu Čačku piti zdravu vodu.
Zabrinutost jednog dela građana i struke
Ipak, i pored ovog značajnog benefita, građani Arilja su od samog početka strepeli od ovog projekta, idejno začetog još u prošlom veku, ali njihovo mišljenje nije uzimano u razmatranje. Činjenica da reka menja prirodni tok, prolazi kroz betonske tunele i ispunjava veliko veštačko jezero, izaziva zebnju jednog dela građana Arilja za koje radovi na izgradnji brane znače kraj Velikog Rzava.
“Ja sam odrastao uz Rzav, to je zaštitni znak Arilja. Rzav i crkva Svetog Ahilija, jedino je što je ostalo da valja. Sve drugo je ništa – mrtav grad. Kad dođe leto, mi jedva čekamo da se iz malina presvučemo i odemo pravac na Rzav”, izjavio je za portal BIRN Dragan (60), meštanin Arilja, pitajući se šta će se desiti kad ogromna brana i jezero ukrote Rzav.
Stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao ukazuju pak na to da je koncept projekta zastareo i navode da u tom delu zapadne Srbije postoji daleko bolje rešenje za vodosnadbevanje gradova – podzemne vode, dok je profesor Miomir Komatina, jedan od naših najcenjenijih hidrogeologa, objasnio da će buduće jezero dovesti do trajnog uništenja reke i biljnog i životinjskog sveta u okolini.
S druge strane, Zoran Barać, direktor JP „Rzav“, smatra da reka neće izgubiti mnogo izgradnjom brane i veštačkog jezera: “Jedino neće biti moguće spustiti se kajakom u ovom delu”, kaže Barać za BIRN, dodajući da iskreno veruje da će projekat Svračkovo biti važniji za zajednicu i da će pored vodosnabdevanja imati i druge uloge – služiće za zaustavljanje bujica, za oplemenjivanje malih vodotokova u sušnim periodima tokom leta i jeseni, ali i kao hidroelektrana.