Izvođenje – Gradnja

Stan vam se nalazi iznad negrejanog prostora, pešačkog prolaza ili garaže? Onda ste sigurno osetili hladnoću pod nogama. Evo kako se pravilno izoluje plafon ili zid sa spoljne strane.

Ovakav problem zatekli smo u stanu u jednoj stambenoj zgradi zidanoj sedamdesetih godina prošlog veka. Stan se nalazi iznad pešačkog prolaza koji nije termoizolovan pa su stanari su tokom zime imali problem hladnih podova jer je rasipanje toplote bilo ogromno. Odlučeno je da se tavanica u pešačkom prolazu termoizoluje stiroporom debljine 5 cm. Pogledajte kako je tekao ceo postupak:

Postupak montaže termoizolacije na plafone i zidove:

Lepak služi da se stiropor trajno fiksira za površinu, dok pur pena omogućava brzo lepljenje ploče za plafon.

Plafon na koji se lepila termoizplacija bio je malterisan, a na njemu se godinama skupljala prašina. Zbog toga je pre početka lepljenja, površina premazana HGP podlogom koja ju je očistila od prljavštine i obezbedila bolje prijanjanje lepka. Podloga se nanosi valjkom ili četkom.

Za lepljenje stiropora na plafon koristiti se kombinacija lepka i pur pene. Lepak služi da se stiropor trajno fiksira za površinu, dok pur pena omogućava brzo lepljenje, odnosno, pozicioniranje stiropora na željenom mestu. Ako se stiropor lepi na zidove, pur pen nije potreban ali za plafon vam je potrebno nešto da drži ploču dok sam lepak ne uhvati. Koristili smo Jubizol pur penu, dok je lepak Maxima Stiromol koji se pre upotrebe razmuti u vodi.

Lepak se prvo špaklom linijski nanosi po obodima stiropora, potom se nanosi tačkasto po sredini ploče, a zatim se pur pena stavlja tačkasto između lepka. Obavezno obratiti pažnju da pur pen bude niskoekspandirajući kako ne bi narastao i odbio ploču od plafona.

Lepak ide po obodu i tačkasto po sredini, a pur pena tačkasto između lepka

Postavljanje ploča

Prvo naneti materijal na 3-4 ploče pa onda započeti slaganje počevši od one na koju ste prvo naneli pur penu. Ovo se radi kako bi pur pena odležala i nadošla, čime se omogućava da ona odmah uhvati za plafon.

Ploče stiropora slažite jednu kraj druge. Pridržite je par sekundi kako bi se zalepile za plafon, odnosno, kako bi pur pena odradila svoje. Malo će vam više vremena trebati ako je plafon izrazito kriv.

Kada se završi sa izolacijom plafona, stiropor se postavlja i na zidove, a ivica se štiti ugaonim lajsnama. Ugaona lajsna se postavlja na rubovima tako što se prvo nanese tanki sloj lepka u koji se potom utisne lajsna prelazeći špaklom preko nje s novim slojem lepka. Ugaonu lajsnu potrebno je postaviti i na svim revizijama i slabim tačkama.

Stiropor se ređa jedan pored drugog a potom se postavlja ugaona lajsna

Mrežica koja služi kao armatura

Nakon postavljanja ugaonih lajsni, potrebno je postaviti mrežicu koja je zapravo armatura koja drži celu izolaciju na mestu. Prvo se špaklom nanese sloj lepka na deo površine, a onda se stavlja mrežica te veličine. Ona se uranja s dodatnim slojem lepka koji se nanosi špakom, a potom se leptirom izravanavaju površine. Nakon prvog sloja i njegovog sušenja, nanosi se drugi sloj i površina se ravna dok ne bude idealno glatka.

Potom sledi krečenje pomoću valjaka i četki, a ivice se štite krep trakom. Obavezno koristite fasadnu boju koja je otporna na atmosferske uticaje. Krečenje se vrši u dve ruke.

Na gornju ivicu termoizolovanog dela postavite metalnu okapnicu koja će štititi izolaciju od kišnice i ušuškavanje plafona je gotovo.

Foto i video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Obišli smo jedno od naših gradilišta i zabeležili kamerom postupak gletovanja. Pogledajte koje savete vam može dati naš iskusan majstor!

O pravilnom postupku gletovanja smo već ranije pisali, međutim u pitanju je vrlo složen zanat koji krije brojne majstorske tajne koje kada se otkriju i primene na licu mesta čine da se dobiju besprekorno ravne površine i ivice pogodne za krečenje ili postavljanje tapeta. Zato vam ovog puta otkrivamo cake koje će vam uz video-prilog pomoći da dobijete idealno ravne zidove.

Pogledajte video o pravilnom gletovanju:

Ugaona lajsna za ojačane ivice

Ništa bez ugaone lajsne! Najčešće se koristi ugaona lajsna za ivice zidova i plafona za obradu s obe strane zida. One daju pravac i ojačanje na uglovima, a ugrađuju se pre gletovanja. Osim ove lajsne, postoji i završna ugaona lajsna koja se koristi onda kada se samo jedna strana gletuje dok se na drugoj vidi metalna završnica.

Ugaona lajsna za obradu s obe strane, daće pravac i čvrstinu ivicama

Obavezna podloga pre gletovanja

Pre gletovanja, uz pomoć četke ili valjka nanosi se prajmer ili podloga na zidove. Ona se nanosi na kompletan zid i ostavi da se suši dva do tri sata (zavisi od temperature i vlažnosti). Mi smo koristili Silex Silakril i Maksi Kril akrilni prajmer. Ovi prajmeri se mešaju s vodom u odnosu 7 na 1, odnosno, na litar prajmera ide sedam litara vode. Nakon što se osuši, zid je spreman za prvu ruku gletovanja.

Priprema glet mase: dobra gustina za kvalitetno gletovanje

U našem primeru koristili smo glet masu Silex Gletosil koja se pakuje u džakove od 25kg. Ona se ručnim mikserom meša s vodom. Na punu kantu gleta ide otprilike oko 1/3 kante vode. Mora se sačekati oko 15 minuta da se gromuljice razbiju. Gustina glet mase mora da bude kremasta, da se ne razliva ali i da je dovoljno gusta da stoji na hobli čak i kada se okrene naopačke.

Dobra gustina glet mase je vrlo bitna. Pripremljen glet mora da bude kremast!

Potrošnja glet mase: koliko vam treba materijala

Za jedan kvadratni metar, računajte da vam treba otprilike oko 1 do 1,5 kg gleta. Ovo je potrebna količina za gletovanje u dve ruke.

Pravilan postupak gletovanja: prva ruka gleta

Nakon sušenja podloge i pripreme gleta, spremni smo za gletovanje. Obično se glet nanosi u tri štosa, to jest, dela. Prvo radimo deo od plafona do oko sredine zida. Za početak glet treba naneti špaklom na hoblu, a potom se hoblom glet nanosi na zid u širini oko jedan metar i to u smeru odozgo na dole. Kada glet malo uhvati, vraćamo se unazad da pokupimo višak materijala. Na ivice, glet navlačimo uz pomoć špakle koja može lepo da priđe uglu.

Kada završimo gornji štos, prelazimo na središnji deo zida nanoseći glet odozdo na gore spajajući ga sa gornjim delom. Glet se takođe nanosi u širini oko jednog metra i onda se vraća nazad uz sakupljanje ostatka.

Poslednji se radi donji štos, to jest, onaj pri podu i to u smeru odozdo na gore spajajući ga sa središnjim delom.

Saveti za drugu ruku gletovanja

Nakon što završite prvi sloj gletovanja, potrebno je da se glet na zidu lepo osuši. Najbolje je da se ostavi da glet prenoći, a druga ruka se može započeti sutradan.

Razlika između gletovanja prve i druge ruke jeste da za drugu ruku materijal za gletovanje treba da je malo ređi ili kako bi majstori rekli „za peglanje“. Lakši je za rad i brže povlači, to jest, lakše se veže. Postupak se isto radi u tri štosa, kao kod prve ruke.

Da ruka ne boli: Kako se pravilno drži hobla

Ugao hoble prema zidu se podešava s tri prsta

Pravilno držanje hoble je veoma bitno kako zglob ne bi primao teret. S tri prsta se podešava ugao hoble. Ako je hobla otvorena, to jest, ugao ka zidu veći, više se materijala skida. Ako je ugao manji, odnosno, hobla više zatvorena ka zidu, manje se materijala skida.

Šmirglanje (šlajfovanje): Najprašnjavije za kraj

Šlajfovanje ili šmirglanje dolazi nakon što se glet dobro osuši (oko 15-20 sati). U slučaju da glet nije dovoljno suv, mašina, to jest, šmirgla može da ga kopa, odnosno, da pravi rupe.

Mašinski se šmirglaju velike ravne površine dok ivice (uglovi prema plafonu, ivice kod vrata i delovi oko utičnica) se šmirglaju ručno jer tu alat ne može da priđe.

Preporučuje se šmirgla finoće P180 kako za ručno tako i za mašinsko šmirglanje.

Šmirglaju se i postavljene aluminijumske lajsne koje trebaju biti čiste i bez gleta na sebi.

Postupak je gotov! U zavisnosti od vaših želja, sada možete zid prekrečiti ili zalepiti tapetu.

Cena gletovanje: Da izračunamo koliko to košta

Cene gletovanja majstori naplaćuju od 2,5 do 3,5 evra po kvadratnom metru s uračunatom zaštitom poda i naravno, s materijalom. Ako uzmete stvari u svoje ruke, možete lepo uštedeti. Srećan rad!

Foto i video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Imate krive zidove a ne želite da ih malterišete? Rešenje je oblaganje zidova gipsanim pločama na metalnoj podkonstrukciji, odnosno, suvo malterisanje.

Renoviranje stanova je naporan i dugotrajan proces, međutim postoji načini da se vreme potrebno za adaptaciju skrati. Jedan od njih je i da zidove obložite gips-kartonskim pločama čime ne samo da ćete dobiti idealno ravne zidove, u koje možete da smestite zvučnu ili termoizolaciju, već nećete morati da štemate zid kako biste provukli kablove za struju. Proces suvog malterisanja je drastično brži od klasičnog malterisanja, a jedina mana je što ćete ovim postupkom skratiti veličinu prostorije za oko 5 centimetara po zidu.

Pogledajte kako se radi suvo malterisanje:

Gips-kartonske ploče se zašrafljuju za potkonstrukciju od CD i UD profila koji su fiksirani za zid i plafon.

Za oblaganje zidova mogu se koristiti plafonski ili zidni profili. Mi smo u ovom slučaju koristili plafonske CD profile za vertikale i manji UD profil koji se postavlja na pod, plafon i krajnje ivice zida.

Nakon što se laserom izvuku pravci zidova, postavlja se donji UD profil na pod, plafon i na krajeve zidova. Ovi profili će poslužiti za dobijanje pravca budućeg zida. U njih se umeću deblji, CD profili na razmaku od 60 cm. Ako je opterećenje na zid, to jest, na ploču veće, vertikale se postavljaju gušće, na oko 40 cm. Pošto smo bi oblagali zid u kupatilu gde zidovi trpe opterećenje zidnih pločica a zbog uštede u prostoru nismo želeli da stavljamo duplu gipsanu ploču onda smo se odlučili na razmak od 40 cm.

Profili se isporučuju dužine od tri ili četiri metra a seku se specijalnim kleštima.

Vertikalni profili se obavezno dodaju i na sve ivice otvora, kod prozora i vrata kako bi se dodatno ojačale ivice zidova. Vertikalni profili se vežu za zid uz pomoć distancera koji se postavljaju na oko 90 do 100 cm po visini. U našem slučaju distanceri su postavljeni gušće u gornjoj zoni pošto nismo mogli postaviti gornji UD profil na plafon zbog postojeće krivine na spoju plafona i zida.

CD profili idu na vertikale, a UD profili po obodu

Od izolacije do postavljanja ploča

Kada je postavljena konstrukcija, može se dodati izolacija. Predlaže se postavka mineralne vune na spoljne zidove zbog termoizolacije ali i prema komšijama zbog zvučne izolacije. Ona se stavlja između profila, tako što se krajevi distancera pomere u stranu, ubaci izolacija i distanceri vrate na mesto.

Sada na red dolazi postavljanje gips-kartonskih ploča da potkonstrukciju. Bitno je da ploče prilikom montaže odignu od poda, to jest, od cementne košuljice kako ne bi povlačile vlagu ali i kako bi dopuštale minimalne oscilacije. Ovaj prorez od oko 1 cm će kasnije da se popuni završnom podnom oblogom, odnosno, pločicama ili parketom. Ploče se fiksiraju za profile šrafljenjem. Šrafljenje se radi u razmaku od oko 25 cm dok je za plafone to oko 15 cm.

Na mestima gde se nalaze budući prekidači i utičnice, potrebno je na gipsanim pločama, pre montaže na zid, izbušiti rupe za prolaz kablova.

Ploče ne smeju da dodiruju cementnu košuljicu kako ne bi povukle vlagu

Bandažiranje

Gips-kartonske ploče se lako seku skalpelom prema potrebnim dimenzijama. Za zidove bez dodatnog opterećenja postavlja se jedna ploča dok se na zidove gde se planiraju dodatna opterećenja, kao što je to slučaj kuhinji i kupatilu, treba staviti dupla ploča. Spojevi ploča i uglovi se na kraju bandažiraju, odnosno, na spojeve se postavlja mrežica i specijalni gips. Nakon ovoga površine su spremne za gletovanje pa zatim za krečenje ili lepljenje tapeta.

Novi gipsani zid postavljen na potkonstrukciju pre bandažiranja

Cena oblaganja zidova gipsom

Cena oblaganja zidova gipsanim pločama krećese od 10,5 evra/m2 s uračunatim materijalom i bandažiranjem. Ukoliko se umesto jedne gipsane ploče za oblogu postavljaju dve gipsane ploče cena je veća za oko 5 evra/m2 i iznosi oko 15 evra/m2.

Ako želite da postavite zvučnu i termo izolaciju u gipsani zid, to će vas koštati dodatnih 1,5 evra/m2. Moguće je koristiti klasičnu mineralnu vunu ili specijalne akustične ploče koje su nešto gušćeg sastava.

Zid nakon bandažiranja. Sledi gletovanje i krečenje

Srećan rad!

Foto i video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Hidroizolacija kupatila je jedna od najbitnijih stavki prilikom renoviranja ili pravljenja novog kupatila. Pogledajte na šta da obratite pažnju kako bi se voda držala i nakon što majstori odu.

Svi se plaše da kupatilo ne procuri komšijama, pogotovo kada je tuš kabina u ravni poda. Istina je zapravo da ovo ne može da se desi ako se hidroizolacija postavi kako treba. A sada saznajte i kako!

Postoje više vrsta hidroizolacija a najčešće su to one na bazi polimercementa namenjenog za kupatila koji može biti jednokomponenten (meša se sa vodom) ili dvokomponentan (dve supstance se mešaju bez korišćenja vode). Postoje još i poliuretanske PU i epoksidne gotove hidroizolacije koje se ređe koriste jer ove izolacije traže izuzetnu suvoću košuljice i zidova oko 2% – kao za parket. U našem primeru koristili smo polimercementnu jednokomponentnu hidroizolaciju za kupatila.

Pogledajte ceo postupak postavljanja hidroizolacije:

Priprema podloge

Podloga za hidroizolaciju treba da je ravna i čista. Ako postoje veća udubljenja ili pukotine na podu ili zidu, obavezno ih treba sanirati trakama koje se koriste i za uglove (filc trake ili mrežica). Podlogu dobro očistiti ili usisati. Pre nanošenja hidroizolacije preporučuje se nanošenje podloge valjkom za stabilizaciju sa kojom se hidroizolacija lakše nanosi.

Pre nanošenja hidroizolaciju treba dobro očistiti i usisati

Priprema hidroizolacije

Materijal koji dolazi u praškastom stanju se pripremi prema uputstvu proizvođača (za različite proizvođače, odnosi i smesa su drugačiji). Mešanje materijala se može uraditi ručno ili mikserom, a preporuka je da koristite veću kantu. Prema rečima majstora gustina hidroizolacije treba da je „nešto malo gušća od jogurta„.

Hidroizolacija se prvo nanosi na zid pa tek onda na pod

Prvo se nanosi hidroizolacija na zidove pa onda tek na pod.

Kada ste pripremili podlogu i materijal za hidroizolaciju kreće nanošenje hidroizolacije. U uglove i manje pristupačne delove koristite manju četku, a za veće površine veću četku. Može se koristiti i gletarica ali je potrošnja tada nešto veća.

U našem primeru, u kupatilu smo na podu imali cementnu košuljica dok su zidovi bili omalterisani. Prvo se nanosi hidroizolacija na zidove pa onda tek na pod. Visina hidroizolacije u tuš kabinama se uglavnom radi do visine od 2 metra. Pošto smo u našem slučaju imali izvod za ružu tuša na većoj visini, hidroizolaciju smo naneli nešto iznad ove visine. U ostatku kupatila, van tuš kabine, dovoljna je visina sokle od 15 cm.

Izolaciju pažljivo nanosite preko podloge tako da ne ostane nijedna rupica do koje nije došla izolacija.

Najosetljivije tačke tuš kabine

Spoj poda i zida, spoj kod podne kanalice (ako nemate kadicu) i spoj na ulazu u kabinu su najosetljivija mesta gde najčešće, usled loše izolacije, dolazi do prodora vode. Nakon što ste naneli hidroizolaciju na ceo zid, postavite filc traku ili gotovu zaptivajuću traku, upravo na ove kritične tačke. Mi smo koristili filc koji smo sekli u trake. Zahvaljujući ovim trakama neće doći do pucanja u uglovima ili spojevima jer traka, koja je blago rastegljiva, armira hidroizolaciju i daje joj elastičnost. Traka se polaže u sveže naneti sloj hidroizolacije. Traku postavite tako da se ne izgužva, a potom je premažite dodatnim slojem hidroizolacije.

Filc trake postavljaju se na kritičnim mestima kao što je spoj na ulazu u kabinu

Potom nastavite da nanosite hidroizolaciju i po podu tuš kabine i po celom podu kupatila podižući hidroizolaciju na visinu od 15-20 centimetra.

Koliko se suši hidroizolacija i kada se lepi keramika

Nakon prvog sloja, potrebno je da prođe 6 do 8 sati pre nanošenja drugog sloja hidroizolacije (može da bude i kraće u zavisnosti od vremenskih uslova). Drugi sloj se nanosi po istom postupku ali pravac nanošenja je za 90 stepeni u odnosu na prvi. Sve je isto kao u prvom sloju samo što se ne stavljaju ugaone trake.

Drugi sloj se suši oko 24 časa ali se savetuje da se postavka pločica započne tek nakon 7 do 10 dana od postavke hidroizolacije. Ako se keramika lepi ranije, može da dođe do problema, na primer, da lepak od keramike povuče hidroizolaciju i da se ona ošteti ili otpadne.

Na tržištu postoje i brzosušive hidroizolacije koje se mogu naneti u oba sloja u jednom danu, a već sutradan se mogu lepiti pločice.

Lepljenje pločica je moguće tek posle 7 do 10 dana

Cena hidroizolacije

Cena hidroizolacije kupatila i tuš kabine po prikazanom postupku kreće se od 15 do 25 evra po kvadratnom metru s uračunatim materijalom. Cena najviše zavisi najviše od proizvođača materijala, a naravno brzosušeće i dvokomponentne hidroizolacije su skuplje.

Foto i video: gradnja.flywheelsites.com

Korisni tekstovi:

Pogledajte kako se pločama od gipsa spušta plafon u stambenom prostoru kako bi se sakrile instalacije struje i klimatizacije, ali i kako bi se dobio zanimljiv enterijerski trik.

Imate neravan plafon, nemate gde da progurate instalacije ili želite da dobijete interesantan detalj u svom domu? Spušteni plafoni se česte izvode u stambenim prostorima, a sa unakrsnom konstrukcijom, koju ćemo mi prikazati, plafon se može spustiti od 15 cm pa naviše.

U našem primeru, u pitanju je stan u kojem smo spuštali plafon 18 centimetara kako bi se sakrili ne samo kablovi već i vodovi od klimatizacije koje se nalaze na plafonu.

Pogledajte video-prilog o spuštanju plafona:

Postupak spuštanja gipsanog plafona unakrsnom konstrukcijom

Za početak se, pomoću kanapa za obeležavanje, na zidovima izvuku visine i pravci na koju će se spustiti plafon. Uglavnom se on spušta minimalno da prođu instalacije ili izravna plafon. Ovo su pravci na koje će se kasnije postavljati konstrukcija i vrlo je bitno da oni budu izvučeni precizno.

Kanap za obeležavanje se razvuče na odgovarajući pravac, zategne i odapne, a on će potom ostaviti jasan trag na površini. Da bi se koristio kanap na većim rastojanjima, potrebne su dve osobe.

Iznad ove linije, koja se ocrtava na plafonu, ostaju sve instalacije koje će biti skrivene.

Da bi odredili idealno ravan plafon, možete koristiti i laser koji dosta olakšava posao obeležavanja pravaca.

Gipskartonske ploče, UD i CD profili za spušteni plafon

Na obeležene visine, po o obodima, to jest, po zidovima, postavljaju se tanji, UD profili koji služe kao opšivni profil. Oni se postavljaju tako što se prvo probuše rupe u zidu na razmaku od pola metra, a potom se ukucaju plastične tiple i uvrnu šrafovi koji nose profile.

Na primarne noseće profile postavljaju se montažni profili koji prihvataju gipskartonske ploče.

Primarna noseća konstrukcija (noseći profili) postavlja se u razmaku između 90 i 120 cm dok će se kasnije sekundarna konstrukcija, na koje se prišrafljuju ploče (montažni profili), postavljati na razmaku od 50 cm.

Na plafonu se uz pomoć kanapa za obeležavanje izvlače pravci za postavljanje nosećih profila na razmaku od, u našem slučaju, 90 cm . Na ove obeležene pravce se ubušuju rupe za postavljanje visilica koje nose primarnu noseću konstrukciju.

U našem slučaju je plafon od betona i zbog toga smo koristili betonske tiple (ne plastične) za kačenje visilica. Širi deo tiple naleže lepo na okce visilice i tipla sa visilicom se čekićem ubacuje u rupu.

Nakon postavljanja visilice na plafon, na nju se navlači anker vislica sa oprugom. Opruga se ručno nategne i spoji se za anker kada se ubacuje u visilicu. Kada se pusti, anker ne može da sklizne sa visilice.

Primarna nosiva konstrukcija postavlja se na rastojanju 90-120 cm, a sekundarna (montažni profili) postavlja se na razmaku od 50 cm.

Zatim se na visilice i ankere postavljaju CD profili koji se na obodu, to jest, kod zida naslanjaju na prethodno postavljene UD profile. Noseći profili se kače za anker zaokretanjem anker visilice. Ako je potrebno da se profil nastavi, produžavanje profila se radi uz pomoć nastavaka za CD profile.

Bitno je napomenuti da se profili koji su nastavljani, postavljaju naizmenično, odnosno, nastavci nikada nisu na jednoj strani prostorije kako ne bi došlo do slabljenja plafona na jednoj strani.

Ispod nosećih profila, pod uglom od 90 stepeni, postavljaju se montažni profili na koji se kasnije kači gipskartonska ploča. Ovi montažni CD profili se pri zidovima upuštaju u UD profil, a za nosaće profile se vežu sa krstastom spojnicom.

Unakrsna konstrukcija za spušteni plafon

Postavljanjem unakrsne konstrukcije i profila, plafon može da radi, to jest, omogućene su minimalne oscilacije. Ako bi se plafon vezao direktno za noseće profile, imali bi krutu vezu sa plafonom a to nije dobro.

Izbegavajte postavku spoja ploče na spoj ploče

Ivice ploča ne treba da se nastavljaju kako bi se smanjile mogućnosti za pucanje ploča.

Zatim se na postavljenu konstrukciju montiraju gipskartonske ploče. Ploče su dimenzije 120×200 ili 120×260 cm i one se seku skalpelom na odgovarajuće dimenzije. Sa konstrukcijom se povezuju uz pomoć vijaka crne boje. Za jednu gipskartonsku ploču treba oko 30 vijaka jer se u jedan red stavlja oko 6 komada (6 komada u 5 redova = 30 vijaka). Bitno je da se gipsane ploče postavljaju unakrsno, to jest, da se izbegava postavka spoja ploče na spoj ploče. Ivice ploča ne treba da se nastavljaju kako bi se smanjile mogućnosti za pucanje ploča.

Na pozicijama izvoda struje, razmerite poziciju i probušite rupu u ploči pre postavke na plafon.

Gerovanje gip kartonske ploče uz pomoć skalpela

Gerovanje ivica gipskartonskih ploča radi se kako bi se bolje uradio spoj ploče uz ploču. Na ovom spoju se postavljanje bandaž trake koja će kasnije sprečavati nastanak pukotina na spojevima ploča.

Cena spuštanja plafona

Cena spuštanja plafona s unakrsnom konstrukcijom se kreće od 12 do 14 evra po m2. Ovo su cene sa uračunatim materijalom i bandažiranjem. Naravno, cene mogu da variraju u zavisnosti uglavnom od količine ali i od visine spuštanja, pristupa poslu i gradilištu.

Foto i video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Suvo malterisanje: Oblaganje zidova gips-kartonskim pločama (video)

Izaberite pametno cevi i podloge za podno grejanje kako bi vam bilo toplo pod nogama.

Ako su vam radijatori ružni i ne želite da njima opterećujete i smanjujete koristan prostor ispod prozora, rešenje za vas je podno grejanje. Međutim, ovo nije jedina prednost podnog grejanja. Kod grejanja s radijatorima ili fan-coilima uvek je najhladnije u zoni nogu, odnosno, u prostoriji je vrućina a hladno je pod nogama. Podno grejanje greje upravo tamo gde treba, pa se temperatura po zapremini prostorije mnogo bolje rasprostire.

Podno grejanje se može postavljati ispod parketa (dvoslojnog, troslojnog pogodnog za postavljanje na podno grejanje), keramike ili mermera. Podno grejanje može da bude na struju i na vodu. O električnom podnom grejanju smo već pisali, a grejanje koje radi na vodu je takođe veoma interesantno jer može da se poveže na centralno grejanje ili na kotao. Cevi kroz koje cirkuliše topla voda se postavljaju na pod ili čak i na zid (zidno grejanje).

Kako odabrati cevi za podno grejanje

TECE u svojoj ponudi ima tri tipa cevi za podno grejanje. Prva vrsta su petoslojne cevi za podno grejanje SLQ PE-RT 5S što je najpovoljnije rešenje i najčešće se koristi. Otporne su na grube uslove postavke i ne mogu da se oštete. Prečnik cevi može biti: ∅12, 16, 17, 20, 25mm

Druga vrsta su petoslojne cevi za podno grejanje SLQ PE-MDXC koje imaju veću otpornost na oštećenja. One se za razlikuju od prethodne vrste po tome što su polietileni umreženi elektronskim putem, samim tim su stabilnije na promene temperature.

Plastične cevi SLQ PE-RT/AL PE-RT presvučene su aluminijumskim omotačem. One su najsavitljivije i ujedno najjednostavnije za postavljanje u sve vrste podloga, a najčešće se koriste kod tzv. suvog podnog grejanja. Zahvaljujući savitljivosti, pomaže lakom postavljanju i ugradnji čepića, a može da se postavljati za zidno grejanje.

Podloga za razvod cevi podnog grejanja

TECE u svojoj ponudi ima dve podloge za polaganje cevi.

1. Čepićasta podloga, odnosno, pečurke. Ovaj tip podloge je najbolji i najpraktičniji kod postavljanja sistema podnog grejanja. Postoje verzije bez izolacije gde prema potrebi birate debljinu izolacije ispod čepićaste podloge. U ponudi čepićaste podloge postoje i fabrički integrisana stiropor izolacija u debljini 10mm ili 30mm. Takođe, ovde se cevi uranjaju u podlogu između čepića i cevi su niže od gornje tačke te se može gaziti po njoj i pre izlivanja cementne košuljice bez straha od oštećenja.

2. Tracker ploče debljine 1cm ili 3cm su podloge od stiropora sa reflektujućim aluminijumskim slojem kod koje se cevi vežu iglicama uz pomoć tracker mašine. Ova podloga je povoljnija, lakša za transport i pakuje se po 10m2.

Tracker ploče debljine 1 cm kod kojih se cevi poveruju tracker iglicama

Razdelnik

Razdelnik od plemenitog čelika sa meračima protoka se montiraju u zidne kutije (razdelni ormarić) koje mogu biti ukopane u zid, a front može biti od stakla ili od metala.

Razdelnik je kvadratnog prečnika, sa fino regulacijom ventilom na meračima protoka. Razdelnik može biti veličine od 2-12 krugova, a zbog povećanog protoka mogu se spojiti cevi čak do prečnika ∅20mm. Razdelnik i ormarić uglavnom se postavljaju u centralnom delu objekta.

Razdelnik od plemenitog čelika sa meračem protoka

Prelazak s radijatorskog na podno grejanje

RTL ventil se koristi kada u stanu postoje radijatori, a potrebno je da se ugradi podno grejanje. Kako se ne bi štemovao ceo stan, može se prebaciti na podno grejanje bez rušenja. On se montira u zid, a sa termostatom se reguliše temperatura.

RTL kutija za grubu ugradnju sastoji se od zidne ugradne kutije s unapred podesivim regulacionim ventilom, unapred podesivim SGT ventilom i termostatskim ventilom, uključujući zaštitu u gruboj gradnji i priključni adapter 3/4″ eurokonus, dubina ugradnje 65-90mm. RTL kutija za finu ugradnju sastoji se od visokovredne dizajnerske pokrivne ploče od stakla, dizajnerske termostatske glave od eloksiranog aluminija, ugradnog okvira od plastike kao i montažne ploče za podešavanje po dubini. Dimenzije pokrivne ploče su 104 x 124 x 7 mm.

Razdelna kutija u zidu za podno grejanje s pokloplcem od stakla i otvaranjem na klik

Ugradnja podnog grejanja je, dakle, moguća i na postojeće sisteme centralnog grejanja s radijatorima.

Više o TECE ponudi za podno grejanje pročitajte ovde.

Na podno grejanje se potom izliva košuljica, a ovde možete pogledati kako (link).

Saznajte i koliko košta ugradnja podnog grejanja, a pogledajte kako izgleda sistem električnog podnog grejanja.

Foto: Gradnja.rs

Odvojio vam se glet? Imate u rupu u zidu? Saznajte kako da sanirate pukotine i dođete do savršenog zida. Nije teško! Samo pratite ove savete majstora.

U starim stanovima pojava pukotina u zidovima je vrlo česta, a usled pojave vlage glet zna da se odvoji od zida što izgleda vrlo ružno i neuredno. Međutim, postupak reparacije nije tako komplikovan.

Na početku je bitno da špaklom skinete sve oštećene delove. Dakle, špaklom prođite po ivicama pukotine ili skidajte nabubreni glet dok ne dođete do zdravih delova zida, odnosno do delova koji se teško skidaju. Na podu će vas sačekati gomilica otpalog gleta koju bi trebalo odmah da usisajte i očistite.

Na pukotinu čistom četkom nanesite podlogu kako bi odstranili prašinu sa zida, ali i kako bi se glet ili filer bolje primili za podlogu.

Pukotine se popunjavaju filerom ili glet masom a nanose špaklom i gletaricom na zid

Špaklom skinite stari sloj, a potom filerom izravnajte površinu. Nakon toga sleti gletovanje i krečenje.

Filer kojim ćete izravnati površinu, meša se sa vodom. Lagano usipajte masu u vodu – zasolite, kako majstori kažu. Ako se rupe popunjavaju bez bandaž trake onda masa treba da je gušća, kao testo. Ako se pak postavlja staklasta ili bandaž traka, masa mora biti ređa. Ukoliko je gusta, s dva nanosa pojaviće se stomak na zidu.

U našem slučaju, reč je o pukotinama za koje neće biti potrebna bandaž traka s obzirom na to da se radi o zidanom zidu. Ipak, ako je reč o pukotini na gipsanom zidu ili dubljoj pukotini, neophodno je da se stavi bandaž traka i onda se stavi filer.

Vrlo bitna napomena koju smo dobili od majstora jeste da kanta u kojoj se meša materijal mora biti čista. Ako ostane prljava kanta, onda materijal stari, to jest, ostaci stare sasušene boje i materijala u kontaktu s novom bojom ili gletom reaguju kao katalizatori, odnosno materijal se mnogo brže suši. Takođe, velika je šansa da vam ostaju risevi prilikom nanošenja gleta.

Gletovanje

Špakla i gleterica vam je potrebna kako bi glet ili fugfiler masu naneli na zid. Špaklom nanosite masu na zid i nakon toga gletericom zaravnajte površinu. Potrebno je par sati treba da se osuši u zavisnosti od dubine pukotine kao i temperature prostorije.

Za drugu ruku ćemo umesto filera koristiti gotovu akrilnu glet masu koja dolazi već pripremljena u kantici. Glet se nanosi isto kao i filer, odnosno sa špaklom i gletericom. Za razliku od filera, akrilni glet je bele boje pa je vrlo dobra podloga za farbu bele boje. Detaljan postupak gletovanja možete pogledati ovde.

Potrebno je par sati treba da se osuši glet masa ili filer

Priprema za krečenje

Dok čekate da se druga ruka isuši, polepite krep trake i pripremite ceo zid za krečenje. Ako krečite samo taj deo ispucalog zida, postoji mogućnost da se vidi razlika u boji (vremenom stara boja izbledi ili požuti) te zbog toga majstori predlažu krečenje celog zida.

Za uredan prelaz između dve boje koristite krep traku

Pre krečenja, a nakon što se glet osušio, šmirgl papirom pređite preko ivica površine koju ste zapunjavali kako se ne bi video prelaz između starog i novog gleta.

Okrečićemo ceo zid, a ne samo deo koji smo popravljali. Krečenje ćemo pokazati na primeru ovog plavog zida kako bi bolje mogli da ilustrujemo postupak. Detaljno o krečenju zidova pročitajte ovde.

Frabanje zida započnite sa ivicama koristeći četku

Krečenje zida

Mi smo koristili akrilnu, dobro pokrivnu boju koju nije potrebno razrediti. Pošto je podloga već plava a farba kvalitetna, biće nam potreban samo jedan sloj boje. Neke boje se razređuju vodom, to jest, dodaje se oko 5% vode. Za krečenje vam treba četka, mali valjak i veliki valjak.

Nakon što ste ivice zaštitili krep trakom, prvo se četkom nanosi boja na ivice zida, oko prekidača i utičnica. Ovaj sloj se dodatno prelazi malim valjkom kako se ne bi videli potezi četkom. Sredina zida se farba velikim valjkom pokretima gore-dole.

Ne plašite se ako se vide tragovi prilikom krečenja. Kako se boja suši tako se boja ujednačava. Ako je potrebno, nanesite drugi sloj farbe nakon što se prvi osuši.

I to je to. Sada je vaš zid kao nov! Uživajte u vašem sveže okrečenom zidu bez pukotina.

Pogledajte kompletan postupak u sledećem video-prilogu:

Foto i video: gradnja.rs

Kad ste već ovde…

Kako se pravilno gletuje: Cake majstora za idealno ravne zidove (VIDEO)

Postavka pločice koja pokriva i do 5 kvadrata zahteva specijalne lepkove, odgovarajući alat, i naravno pravilan rad. Pogledajte kako on izgleda!

Donedavno smo smatrali da su pločice veličine 60×60 centimetara velike pločice. Međutim, u poslednjih par godina pojavile su se pločice drastično većeg formata pa se danas na tržištu mogu naći modeli dimenzija 280×120 ili čak 320×160 centimetara koje su teške i po 80 kilograma, a pokrivaju i do pet kvadrata! Zato način postavke kao i za klasičnih pločica ne dolazi u obzir jer rizikujete da slomite pločicu koja košta par stotina evra. Postavka pločica velikog formata (od 120×120 cm) zahteva pre svega deformabilne lepkove, odgovarajući alat, dobru pripremu podloge za lepljenje i naravno pravilan rad. Ali krenimo ispočetka!

Pogledajte video-uputstvo:

Potreban vam je deformabilan lepak, vakumski nosači, nazubljena gleterica, i puno strpljenja.

Za razliku od pločica standardnog formata, velike pločice lepe se isključivo deformabilnim lepkovima klase S1 ili S2. Mapei Ultralite S2 je lepak čija je potrošnja oko 3,5 kg po metru kvadratnom i spravlja se sa 40% vode. On je daleko viskozniji pa se s njim mnogo lakše radi nego sa cementnim lepkom.

Za početak je potrebno pločicu velikog formata iz kutije podići vakumskim nosačima na kolica i transportovati je do mesta lepljenja. Po spravljanju lepka, površinu pločice i površinu na koju se lepi potrebno je oprati sunđerom uz korišćenje vode i blagog deterdženta kako bi se uklonile sve nečistoće.

Pravac nanošenja

Potom sledi nanošenje lepka ravnom stranom gleterice u tankom sloju kako bi se eliminisala preostala prašin. Zatim se ostatak lepka nanosi nazubljenom stranom gleterice, do pune pokrivenosti, i to pravolinijskim potezima. Da bi se postigla maksimalna pokrivenost, lepak se nanosi u potezima paralelno s kraćom stranom pločice, i u istom pravcu na pločici i podlozi. Dakle, veoma je važno da se lepak nanosi i na pločicu i na površinu na koju se lepi! Pravilnom pripremom podloge i pravilnim nanošenjem lepka smanjuje se rizik da ostanu praznine u sloju lepka što je slaba tačka pločice.

Onda sledi delikatan posao – postavljanje pločice na podlogu. Pre podizanja pločice, koja može biti teška i 80 kilograma, proverite da li vakumski nosači dobro dihtuju. Pojedini modeli vakumskih nosača imaju i pokazatelj nivoa prianjanja što može da pomogne u proceni dihtovanja. Pločica se podiže i postavlja na mestu vodeći računa da se tragovi lepka na podlozi i na pločici poklope!

Da bi se obezbedilo potpuno prijanjanje između pločice i podloge i istiskivanje preostalog vazduha, potrebno je dodatno obraditi površinu pločice vibracionom pločom ili pritiskanjem gumiranim gletericama. Pritisak na pločice izvodi se od sredine ka krajevima u pravcu nanošenja lepka, tako da se postigne potpuno istiskivanje vazduha iz formiranog vezivnog sloja.

Fugovanje

Potom sledi postavka sledeće pločice uz korišćenje distancera (krstića) čiji postupak je opisan ovde, a onda i fugovanje. Opšte preporučena minimalna širina fuge je 2 mm, a zavisi od vrste podloge, namene prostora i predviđenih opterećenja. Pre nanošenja mase za fugovanje treba odstraniti ne samo distancere (krstiće), već i višak lepka u fugama, prašinu i druge nečistoće. Fugovanje može da započne 2 do 3 sata posle lepljenja brzovezujućim, odnosno 24 sata posle lepljenja normalnovezujućim ili reaktivnim lepkovima.

Sečenje pločica

Sečenje pločica velikog formata je delikatan posao. Potrebno je koristiti velike stolove za sečenje i odgovarajući alat koji dihtuje na pločicu vakumom. Po određivanju mesta sečenja, potrebno je napraviti prvi prolaz sečivom uz lagani pritisak celom dužinom. Potom se se ponovo prolazi sečivom uz jači pritisak vodeći računa da se sečenje izvrši bez zastajkivanja. Specijalnom alatom potrebno je pritisnuti kraj pločice dok se ne čuje zvuk pucanja pločice po celoj širini.

Foto, video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Postavka pločice koja pokriva i do 5 kvadrata zahteva specijalne lepkove, odgovarajući alat, i naravno pravilan rad. Pogledajte kako on izgleda!

Pogledajte video-uputstvo:

Potreban vam je deformabilan lepak, vakumski nosači, nazubljena gleterica, i puno strpljenja.

Pravac nanošenja

Fugovanje

Sečenje pločica

Foto, video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

Postavka pločice koja pokriva i do 5 kvadrata zahteva specijalne lepkove, odgovarajući alat, i naravno pravilan rad. Pogledajte kako on izgleda!

Pogledajte video-uputstvo:

Potreban vam je deformabilan lepak, vakumski nosači, nazubljena gleterica, i puno strpljenja.

Pravac nanošenja

Fugovanje

Sečenje pločica

Foto, video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Postavka pločice koja pokriva i do 5 kvadrata zahteva specijalne lepkove, odgovarajući alat, i naravno pravilan rad. Pogledajte kako on izgleda!

Pogledajte video-uputstvo:

Potreban vam je deformabilan lepak, vakumski nosači, nazubljena gleterica, i puno strpljenja.

Pravac nanošenja

Fugovanje

Sečenje pločica

Foto, video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

Postavka pločice koja pokriva i do 5 kvadrata zahteva specijalne lepkove, odgovarajući alat, i naravno pravilan rad. Pogledajte kako on izgleda!

Pogledajte video-uputstvo:

Potreban vam je deformabilan lepak, vakumski nosači, nazubljena gleterica, i puno strpljenja.

Pravac nanošenja

Fugovanje

Sečenje pločica

Foto, video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Postavka pločice koja pokriva i do 5 kvadrata zahteva specijalne lepkove, odgovarajući alat, i naravno pravilan rad. Pogledajte kako on izgleda!

Pogledajte video-uputstvo:

Potreban vam je deformabilan lepak, vakumski nosači, nazubljena gleterica, i puno strpljenja.

Pravac nanošenja

Fugovanje

Sečenje pločica

Foto, video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

Ako želite sledeće grejne sezone da se grejete na gas, onda pogledajte na koje sve troškove treba da računate.

Zimski period je stigao, a sa njim i želja za toplim i komotnim prostorom. Zastareli sistemi poput peći na grejanje na čvrsta goriva ne pružaju dovoljan komoditet, a loženje je prilično skupo i nepraktično. Svako ko razmišlja da pređe na neke modernije vrste grejanja sigurno se zapitao koliko košta ugradnja radijatora i priključivanje na plin. Osim što je daleko komotniji, ovaj vid grejanja ujedno i manje zagađuje vazduh u odnosu na drva, a pogotovo na ugalj.

Uradili smo analizu za uvođenje grejanja u kuću od oko 100 metara kvadratnih, i analizirali smo sve troškove koji vas mogu zateći.

Troškovi uvođenja grejanja na gas za kuću od 100 m2:

Panelni radijatori, cevi, ventili i fiting: 1.000 do 1.250 evra
Gasni kotao Viessmann 24kw kombinovani konvencionalni + dimnjački komplet: 810 evra
Ugradnja 8 radijatora x 30 evra: 240 evra
Ugradnja gasnog kotla na grejanje I san.vodu-90e: 330 evra
Ugradnja unutrašnje gasne instalacije 20 metara x 16 evra (materijal i ruke): 320 evra
UKUPNO: 2.660 evra

Na ovu cenu treba dodati troškove gasnog priključka koji nije isti u svim gradovima i opštinama. Konkretnu cenu treba proveriti kod lokalnog distributera gasa.

Ukoliko bi se odlučili na aluminijumske radijatore cena će biti nešto veća za oko 500 evra, a ukoliko se običan gasni kotao zameni za kondenzacion (npr.Viessmann 26kw) cena bi porasla za još 550 evra.

*Napomena: paritet za cene usluga su uzeti proseci u Pomoravskom i Rasinskom okrugu.

Za objekte do 350 m2 i dva gasna šporeta se uzima osnovni gasni prikljucak G4 do 50kw. Projektovanje za idejni i glavni projekat košta od 180 do 250 evra.

Panelni radijator sa vidnim bakarnim cevima i kondenzacioni kotao

Pojasnićemo detaljnije šta vam je potrebno za uvođenje grejanja u kuću.

1. Grejna tela i instalacione cevi

Cena materijala sa panelnim radijatorima bez kotlarnice je u proseku oko 10 evra/m2 kuće gde polovinu cene zahvataju grejna tela, a polovinu cevi, fiting, ventili i ostalo. Ukoliko se odlučite za aluminijumske radijatore tada to će vas koštati 50% više. Najčešće prisutni panelni radijatori su od turskih proizvođača, a aluminijumski od italijanskih proizvođača. Garancije na našem tržištu su uglavnom na 10 godina.

Radijatori se dimenzionišu prema gubicima objekta tj njegovoj izolovanosti kao i prema očekivanoj temperaturi polaznog voda grejanja. Gubitci u novogradnjama su 60 do 100w/m2 u zavisnosti od toga da li je stan ili kuća ali i od kvaliteta stolarije i izolacije dok stara gradnja ima gubitke i 200w/m2. Ukoliko se planira ugradnja kondenzacionog gasnog kotla koji pri radu na 40 stepeni ima uštedu do 17% onda je bolje predimenzionisati radijatore ili staviti podno grejanje.

Uglavnom na prostoriju do 14 m2 ide jedan radijator, a ako je prostorija veća od toga onda se deli na dva ili više. Najbolje je da se radijatori postavljaju ispod prozora, pored ulaznih i terasnih vrata i to na spoljnim zidovima jer drugačije ne bi bio dobar efekat grejanja.

Kada se uvodi grejanje u novogradnju, skoro uvek se radi sa skrivenim cevima, uglavnom Al-Pex cevi koje koštaju oko 80 dinara/m’ u proseku, razdelni ormarić itd.

Međutim ukoliko je u pitanju stariji objekat bez rešenog centralnog grejanja, bakarne cevi se uglavnom postavljaju vidno tj po zidu. Ipak, bolje je rešenje da se, kada se radi veće renoviranje, cevi uštemuju u podove ili zidove sa izolacijom preko cevi.

Izgled razdelnog ormara u gruboj fazi ugradnje grejanja

2. Kotao i prateća oprema

Gasni kotlovi su najčešće fasadni gde kotao izduvava dimne gasove direktno napolje i od spolja uvlači vazduh za sagorevanje. Ako je moguće, izbegavaju se dimnjačke varijante zbog često lošeg kvaliteta starih dimnjaka i obaveznog dovođenja spoljnjeg vazduha u prostoriju gde je kotao što dodatno nju hladi.

Najkvalitetnijim gasnim kotlovima se smatraju nemački brendovi Viessmann i Vaillant, a oni ujedno imaju i najbolje organizovanu servisnu podršku u Srbiji. Sledeći su italijanski proizvođači koji su srednje klase i na kraju brendovi koji su proizvodnju preselili u Tursku i imaju nižu cenu i kvalitet.

Kuća od 100 m2 sa kamin kotlom na pelet Alfaplam Commo 15 i ostalim elementima, ugradnjom i slično moguće je izvesti za 2.000 evra, dok ako bi varijanta na gas zbog cene priključka i taksi to iznosilo od 2.500 do 3.000 evra sa konvencionalnim kotlom, a sa kondenzacionim od 3.500 do 4.000 evra.

3. Termostati

Kod gasa, peleta ili struje, to jest, kod bilo kog automatizovanog grejanja potrebna je i dobra regulacija temperature prostora. Regulacija je moguća sobnim termostatom koji se prave u žičnim i bežičnim varijantama, i ventilima sa termostatskim glavama ukoliko se želi za svaku prostoriju posebno regulacija temperature. Kada birate radijatorske ventile, najpouzdaniji i najprisutniji su proizvodi austrijskog Herza i italijanskog Caleffia.

Kod postavljanja sobnih termostata bitno je da nisu blizu grejnih tela ili prozora. Noviji modeli čak imaju mogućnost da ne detektuju trenutno prostrujavanje hladnog vazduha kod, na primer, otvaranja vrata, odnosno imaju mogućnost zadrške reagovanja. Poljski Salus je u poslednje vreme izdvojio kao proizvođač sobnih termostata koji ima dobar odnos kvaliteta i cene.

Na kraju, naš savet da prvo nadjete majstora pa tek onda da kupujete materijal.

Foto i tekst: Dejan Stamatović; naslovna fotografija: Gradnja.rs

Osim toga što ne postoji „iskopani materijal“, kog tehnologije „jet grouting“ brzina izvođenja ojačavanja tla neuporedivo je veća u odnosu na ostale tehnologije.

Rešenje ojačanja tla u fundiranju primenom “jet grouting” tehnologije u svetskim razmerama nije novo, ali u Srbiji jeste. U samom početku razvoja „jet grouting“ se koristio isključivo u funkciji poboljšanja mehaničkih karakteristika tla, to jest, ojačanja tla. Razvojem tehnike i preduzetim eksperimentalnim radom „jet grouting“ je u zadnjih desetak godina primenjivan u funkciji izrade kolona i ankera.

Osnovne karakteristike „jet groutinga“ je da se pod pritiskom od 500-600 bara u tlo injektira cementno mleko, koje se meša sa degradiranim tlom (usled velikog pritiska) i sa česticama tla (agregat) formira beton marke 5-20 MB.

Izvođenje „jet groutinga“ kreće od bušenja do potrebne dubine. Najčešće se već i u fazi bušenja kroz alat za bušenje pušta voda pod pritiskom da bi se u izvesnoj meri degradiralo tlo što olakšava bušenje i poboljšava uslove za krajne injektiranje. Pri dostizanju zadate dubine (dubina kolone ili ankera) bušenja, kroz alat za bušenje se injektira cementno mleko i simultano rotira i podiže.

Prikaz „jet grouting“ metode; Foto: Novkol

U tlo se injektira cementno mleko, koje se meša sa degradiranim tlom i sa česticama tla čime se formira beton marke 5-20 MB.

Karakteristike betonske kolone (geometrija i čvrstoća) su u direktnoj zavisnosti od pritiska injektiranja, vodocementnog faktora, prečnika brizgaljke, brzine izvlačenja i rotiranja alata kao i granulometrijskog sastava tla.

Prednost „jet grouting“ tehnologije u odnosu na ostale tehnologije bušenja i betoniranja su što se na površinu ne iznosi materijal, to jest, ne postoji „iskopani materijal“. Takođe, brzina izvođenja neuporedivo je veća u odnosu na ostale tehnologije bušenja jer je moguće izvesti od 200 do 300 metara kolona dnevno. Prednost ove tehnologije je i što bez obzira na vrstu tla bušotina se ne zacevljuje, a takođe prisustvo podzemne vode ne utiče na kvalitet radova.

Kod izvođenja ankera, metoda „jet grouting“ ima prednost u odnosu na izvođenje ankera klasičnim metodama bušenja i injektiranja, naročito ako se izvode u materijalima sa malim čvrstoćama na smicanje (glinama), jer se „jet groutingom“ dobijaju veća tela ankera (do 0,5 m prečnika) čime se povećavaju sile u ankerima i preko 100-120 tona.

Potrebna oprema za „jet grouting“ je silos za cement, mikserska jedinica, pumpa visokog pritiska, kompresor kao i hidraulička bušilica.

Široka primena “jet grouting” tehnologije

Primena “jet grouting” tehnologije je mnogobrojna a ona se posebno dobro pokazala kod osiguranja dubokog iskopa koji štiti iskop u blizini objekta, za izvođenje AB dijafragme koja je u blizini postojećih objekata, za osiguranje iskopa zemlje za potrebe izvođenja podzemne železnice, za obezbeđenje temelja kao zaštita iskopa ali i za vodootporne dijafragme ili obezbeđenje klizišta.

Neke od mogućnosti primene „jet grouting“ tehnologije; Foto: Novkol

Dobar primer iz domaće prakse

Ova tehnologija se posebno dobro pokazala na izvođenju stambenog naselja West 65 na Novom Beogradu gde je domaća kompanija Novkol primenila „jet grouting“ kod fundiranja u dubokoj temeljnoj jami u otežanim geološkim uslovima.

U ovakvim geološkim uslovima i sa velikim rasponima kontaktnog opterećenja ispod temeljne ploče, sračunata ukupna i neravnomerna sleganja nisu bila prihvatljiva. Zato su se projektanti David Mandić, Aleksandra Kiković i Miloš Hranisavljević odlučili za ojačanje tla primenom “jet grouting” tehnologije.

Raspored „jet grouting“ kolona na Westu 65; Foto: Novkol

Ispod jače opterećenih površina izvođene su bušotine po projektovanom rasporedu do potrebne dubine i vršilo se mlazno injektiranje tla cementnom emulzijom pod visokim pritiskom. Na taj način formirane se vertikalne kolone (kratki “šipovi”) u tlu koje se ojačava i opterećenje prenosi u dublje dobro nosive slojeve. Time je rasterećen temeljni kontakt i smanjeno je ukupno sleganje.

Kad ste već ovde…

Betonska platna koje se postavljaju kao tepih

Ne, to nije tapeta! To je metoda krečenja dekorativnim valjkom s mustrama. Pogledajte kako teče postupak molovanja valjcima od silikonske gume.

Tokom jednog raspremanja tavana, Nataša Šuka naletela je na stare kalupe za pravljenje dekorativnih valjaka koje je još davnih godina izradio otac njenog svekra. Iako na početku nije znala šta da radi sa njima, vrlo brzo je shvatila da ove starinske mustre mogu odlično izgledati u savremenim enterijerima, a da se stari zanati na velika vrata vraćaju u naše domove. Međutim, prvo pitanje koje vam verovatno pada na pamet jeste kako se kreči ovim dekorativnim valjcima. Odgovor daje portal Dizajn enterijera za koji je Nataša iz begečke firme RollerRock dala celo upustvo.

Potreban vam je dekorativni valjak, aplikator sa sunđerom, odgovarajuća boja i posudu za boju; Foto: RollerRock

Preporučuje se da se za farbanje zidova koristite akrilne boje jer nemaju miris, brzo se suše i lako se peru.

Bitno je obezbediti sve što je potrebno od materijala za dekorisanja željene površine: dekorativni valjak, aplikator sa sunđerom, odgovarajuću boju i posudu za boju.

Pre dekorisanja željene površine, najbolje je odraditi probni otisak radi prenošenja bolje na dekorativni valjak. Samim tim, ako niste sigurni, bićete u prilici da se izvežbate pre samog početka i pri tom proverite da li ste dobro okrenuli dekorativni valjak.

Namestite sunđer na aplikator, zatim u posudu sipajte željenu boju. Sunđer ravnomerno natopite bojom, a tek potom stavite dekorativni valjak. Valjak se vuče od vrha ka dole ravnomernim pritiskom, sledeći red isto bez nepotrebnog odvajanja.

Valjci se uvek koriste u istoj tački ili naizmenično za postizanje ujednačenog otiska. Neki valjci zahtevaju uklapanje i u tom slučaju svaki red počinjete naizmenično.

U zavisnosti od površine farbanja, sunđer se mora ponovo natopiti bojom nakon 1-3 kruga (u zavisnosti od dezena valjka). To se radi tako što se skine dekorativni valjak, sunđer ponovo natopi bojom, a zatim vrati valjak.

Valjak i sunđer se lako održavaju, pranjem sa četkicom mlakom vodom. Ono što je, pored valjaka, neophodno za rad jeste aplikator sa sunđerom koji služi za prenošenje boje na valjak. Njegova upotreba je takođe jednostavna, sunđer se natopi bojom i to je upravo ono što prenosi boju na valjak pa na zid.

Dekorativni valjci se najbolje uklapaju shabby chic stil; Foto: RollerRock

Samo akrilne boje

Što se tiče farbe, dovoljno je da se u bilo kojoj farbari kupi boja za zidove, možete kupiti gotovu boju, a možete (ako ste slobodnijeg duha) kupiti belu, pa uz pomoć raznih tonera praviti boje po svom ukusu. Preporučuje se da se za farbanje svih površina koristite akrilne boje iz tri razloga: nemaju miris, brzo se suše i lako peru.

Nataša kaže da upotreba ovih valjaka ne zaustavlja se na dekoraciji zidova. Mogu se ukrašavati drveni nameštaj, tkanine, papir ili bilo koja druga ravna površina uz korišćenje odgovarajuće vrste boje.

Koliko koštaju dekorativni valjci

Više o cenama dekorativnih valjaka kao i njihovoj nabavci pročitajte ovde.

Stan vam se nalazi iznad negrejanog prostora, pešačkog prolaza ili garaže? Onda ste sigurno osetili hladnoću pod nogama. Evo kako se pravilno izoluje plafon ili zid sa spoljne strane.

Postupak montaže termoizolacije na plafone i zidove:

Lepak služi da se stiropor trajno fiksira za površinu, dok pur pena omogućava brzo lepljenje ploče za plafon.

Postavljanje ploča

Mrežica koja služi kao armatura

Potom sledi krečenje pomoću valjaka i četki, a ivice se štite krep trakom. Obavezno koristite fasadnu boju koja je otporna na atmosferske uticaje. Krečenje se vrši u dve ruke.

Na gornju ivicu termoizolovanog dela postavite metalnu okapnicu koja će štititi izolaciju od kišnice i ušuškavanje plafona je gotovo.

Foto i video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Stan vam se nalazi iznad negrejanog prostora, pešačkog prolaza ili garaže? Onda ste sigurno osetili hladnoću pod nogama. Evo kako se pravilno izoluje plafon ili zid sa spoljne strane.

Postupak montaže termoizolacije na plafone i zidove:

Lepak služi da se stiropor trajno fiksira za površinu, dok pur pena omogućava brzo lepljenje ploče za plafon.

Postavljanje ploča

Mrežica koja služi kao armatura

Potom sledi krečenje pomoću valjaka i četki, a ivice se štite krep trakom. Obavezno koristite fasadnu boju koja je otporna na atmosferske uticaje. Krečenje se vrši u dve ruke.

Na gornju ivicu termoizolovanog dela postavite metalnu okapnicu koja će štititi izolaciju od kišnice i ušuškavanje plafona je gotovo.

Foto i video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

Stan vam se nalazi iznad negrejanog prostora, pešačkog prolaza ili garaže? Onda ste sigurno osetili hladnoću pod nogama. Evo kako se pravilno izoluje plafon ili zid sa spoljne strane.

Postupak montaže termoizolacije na plafone i zidove:

Lepak služi da se stiropor trajno fiksira za površinu, dok pur pena omogućava brzo lepljenje ploče za plafon.

Postavljanje ploča

Mrežica koja služi kao armatura

Potom sledi krečenje pomoću valjaka i četki, a ivice se štite krep trakom. Obavezno koristite fasadnu boju koja je otporna na atmosferske uticaje. Krečenje se vrši u dve ruke.

Na gornju ivicu termoizolovanog dela postavite metalnu okapnicu koja će štititi izolaciju od kišnice i ušuškavanje plafona je gotovo.

Foto i video: gradnja.flywheelsites.com

Kad ste već ovde…

Stan vam se nalazi iznad negrejanog prostora, pešačkog prolaza ili garaže? Onda ste sigurno osetili hladnoću pod nogama. Evo kako se pravilno izoluje plafon ili zid sa spoljne strane.

Postupak montaže termoizolacije na plafone i zidove:

Lepak služi da se stiropor trajno fiksira za površinu, dok pur pena omogućava brzo lepljenje ploče za plafon.

Postavljanje ploča

Mrežica koja služi kao armatura

Potom sledi krečenje pomoću valjaka i četki, a ivice se štite krep trakom. Obavezno koristite fasadnu boju koja je otporna na atmosferske uticaje. Krečenje se vrši u dve ruke.

Na gornju ivicu termoizolovanog dela postavite metalnu okapnicu koja će štititi izolaciju od kišnice i ušuškavanje plafona je gotovo.

Foto i video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…