Pogledajte kako izgleda postavljanje zid zavese na kuli sa kosim kružnim stubovima koji su objektu dali prepoznatljivost.
Kula Beograd, 42-spratni soliter koji se gradi na Savskom amfiteatru u Beogradu, dostigla je sredinom prošle godine svoju punu visinu od 168 metara, postavši tako najviša zgrada u Srbiji.
U našoj dron reportaži možete pogledati kako izgleda postavljanje fasade ali i da sagledate razmeru projekta Kule Beograd.
Kula Beograd jedna je od retkih objekata ovog tipa koji kroz samo deset spratova postiže rotaciju od 90 stepeni.
Prema projektu koji potpisuje arhitektonska firma Skidmore, Owings & Merrill LLP (SOM), Kula Beograd jedna je od retkih objekata ovog tipa koji kroz samo deset spratova postiže rotaciju od 90 stepeni.
Zbog kompleksnosti geometrije objekta, nije mogao biti primenjen jedan od gotovih tipskih sistema, već su morali biti razvijeni različiti sistemi za različite delove zgrade.
Takođe, osim panelnog, specijalno projektovani sistemi klasične „zid zavese“ primenjeni su na podijumu i na krovu-kruni zgrade.
Posebno je specifična geometrija fasade na prelazu iz donjeg-hotelskog u gornji-stambeni volumen (tranziciona zona) gde se ravni fasade povijaju formirajući karakterističan i jedinstven izgled Kule.
Hladno krivljeno staklo
Deo panela na ovom delu je zakrivljen, a deo trougaonog oblika gde složena geometrija i zakrivljenost prelazi mogućnosti „hladno“ krivljenog stakla.
Specifično za Kulu su fasadna stakla sa „birds first“ tehnologijom. Naime, do 9. sprata biće ugrađena stakla koja u sebi imaju vertikalne linije nevidljive ljudskom oku, osim pod specijalnim uslovima, dok su pticama izuzetno vidljive, što ih sprečava da se „sudare“ sa zgradom.
Stanje iz februara 2022. godine; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Fundiranje, armiranje i betoniranje
Kao i kod svakog objekta u sličnom tlu, rađeno je duboko fundiranje na betonskim šipovima dužine 35 metara ukotvljenim duboko u nosivom tlu.
Koncept fundiranja konstrukcije je zajednička temeljna ploča na šipovima za kulu i podzemnu konstrukciju. Objekat „leži“ na 270 armirano betonskih šipova C40/50 (cilindar/kocka).
Kružni kosi stubovi daju posebnu prepoznatljivost objektu, a izvedeni su u kružnoj i zakrivljenoj oplati koja se sastoji iz dva polukružna dela.
Čelični stabilizatori
Kosi stubovi imaju veoma visok stepen iskorišćenja, pre svega u pogledu aksijalnih sila, a projektom su usvojeni kao AB stubovi, sa procentom armiranja od 4% van zone preklopa armature.
Stabilnost tokom gradnje bila je obezbeđena čeličnim kosnicima – stabilizatorima. Gornji deo oplate skidan je dva dana nakon betoniranja, površina je pokrivana geotekstilom kako bi se obezbedila dalja nega betona.
Kosi stubovi dali su kuli prepoznatljiv oblik; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Kružni kosi stubovi daju objektu prepoznatljivost, a izvedeni su u kružnoj i zakrivljenoj oplati koja se sastoji iz dva polukružna dela.
Na tehničkoj etaži smešteni su mašinski i elektroinstalacioni sistemi zgrade, s tim što je trafostanica koja opslužuje stambene etaže izolovana od hotelskih soba (ispod) i stanova (iznad) duplom armirano-betonskom pločom.
Na ovom spratu smeštene su i jedinice ventilacije i klimatizacije koje koriste otvore u fasadi skrivene iza duple – smaknute staklene fasade za uzimanje o izbacivanje vazduha.
Rezervoari za vodu za potrebe gašenja požara, pijaću vodu, kao i za sprinkler sistem za upotrebu na višim spratovima takođe su smešteni na ovom spratu.
Kula Beograd smeštena je u naselju Beograd na vodi; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Sadržaj Kule Beograd
Kao što je ranije najavljeno, od prizemlja do 11. sprata nalaziće se hotel St. Regis Belgrade, a od 14. do 39. sprata brendirani St. Regis stanovi, prvi te vrste u Evropi.
U podnožju će se nalaziti višenamenski plato za održavanje javnih manifestacija, dok će vrhu Kule zauzimati vidikovac od 360 stepeni, do kojeg će se dolaziti brzim liftovima.
U nivou drugog sprata, Kula će sa tržnim centrom „Galerija Belgrade“ biti povezana pešačkim mostom, odakle će se liftom stizati direktno do vidikovca.
Predviđeno je da objekat ima 15 liftova i podzemnu garažu sa 305 parking mesta, dok je druga podzemna etaža planirana za stambene ostave i prateće tehničke prostorije.
Rok za završetat Kule Beograd više je puta pomeran, a novi rok je 2023. godina.
Postavljanjem specijalnih traka oko prozora poboljšava se energetska efikasnost prostora. Saznajte kako izgleda ovaj postupak i koliko to sve košta.
Kada se termovizijskom kamerom snima jedna zgrada odmah se vidi da se najviše toplote gubi između prozora i fasadnog zida. Zbog toga se ova slaba tačka mora dobro obraditi.
Ukoliko se prozor montira na klasičan način sa pur penom koja ispunjava prostor između prozora i zida, ona će izgubiti svoja svojstva ako se prilikom obrade špaletni iseče. Naime, uklanjanjem laka pur pene, to jest njenog gornjeg sloja kada se pur pena sečem skalpelom, ona postaje porozna i termički osetljivo mesto. Pur pena se osipa, a spoj između zida i prozora termički osetljivo mesto.
Da se ovo ne bi dešavalo i da bi se maksimalno poboljšala izolovanost prostora, koristi se RAL montaža. Ovakva montaža spoljne stolarije ujedno sprečava kondenzaciju i pojavu buđi oko prozora.
Spoljašnja traka je paropropusna i vodonepropusna (bele boje), a unutrašnja je potpuno nepropusna (žuta boje).
Na profil se postavljaju dve trake: sa spoljne i unutrašnje strane prozora. Traka sa jedne strane prozora je vodonepropusna, ona sa druge strane paropropusna. One sprečavaju da voda i vlaga prodre u međuzonu prozora, ali i da vlaga koja se sa nalazi unutrašnje strane može da izađe napolje.
Ove dve trake sprečavaju prodor vlage prema međuzoni u kojoj je pur pena. Na ovaj način pur pena se ne oštećuje pa je stolarija termo izolovana ali i zaštićena od prodiranja vode i kondenzacije.
Montaža spoljašnje paro-propusna, vodo-nepropusne trake za RAL montažu na profil pre ugradnje. Foto: Gradnja.rs
Postupak RAL montaže
Traka se lepi na štok i prepušta se preko zida. Na nju se kasnije postavlja fasada i okapnica. Trake su širine oko 14 cm i razlikuju se od onih koje se lepe iznutra.
Glavna razlika je što je spoljašnja traka paropropusna i vodonepropusna (bele boje), a unutrašnja je potpuno nepropusna (žuta). Obe trake imaju lepljivi deo koji se montira na ivicu profila stolarije pre postavke stolarije na svoje mesto.
Bitno je da se traka ne prekida već se po obimu nalepi na stolariju i krajevi preklope za oko 30 cm. Traka na uglovima se ne prekida već se pravi mašnica. Dakle, traka je po obimu kontinualna, bez prekida.
Traka se na uglovima ne prekida već se pravi mašnica; Foto: Gradnja.rs
Traku ne treba prekidati već se po obimu nalepi na stolariju i krajevi se preklope za oko 30 cm.
Unutrašnja traka (žuta) ne propušta paru i vodu, što joj omogućava da spreči njihovo prodiranje do međuzone. Unutrašnja traka u našem primeru je dvostruko lepljiva.
I kod unutrašnje trake ne treba prekidati traku na uglovima već se i ovde pravi mašnica.
Lepljenje unutrašnje trake za izolaciju. Foto: Gradnja.rs
Razmak između prozora i zida
Nakon što su se trake zalepile na stolariju po obimu, prozor se postavlja na svoje mesto. Trake se uredno izvlače na ivice zidova.
Pomoću drvenih klinova i jastučića na naduvavanje, stolarija se namešta na svoj položaj i proverava vertikalnost, horizontalnost kao i dijagonale. Pozicija se učvršćuje drvenim klinićima.
Nakon ovoga se nanosi pur pena između prozora i zida. Bitno je da razmak između prozora i zida ne bude velik – optimalno je oko 2 centimetra. Ako je širi od toga, biće potrebna velika količina pur pene, a pritom se traka neće dovoljno raširiti i pružiti odgovarajuću zaštitu.
Nakon postavke stolarije i traka, sa jastučićima na naduvavanje i drvenim klinovima, obavezno se proverava vertikalnost i horizontalnost. Foto: Gradnja.rs
Koristite niskoekspandirajuće pur pene koje su namenjene upravo za montažu stolarije.
Nakon što je prozor pozicioniran, kreće se sa lepljenjem traka na ivice zidova. Spoljna traka se u našem slučaju lepila sa specijalnim lepkom i zaptivajućom masom koja se nanosila pištoljem.
Nakon nanošenja lepka, traka se zalepi na ivicu zida.
Pre nego što se zalepi unutrašnja traka, potrebno je međuprostor između prozora i zida popuniti pur penom. Ovaj prostor ne bi trebalo da bude veći od 2 centimetra. Ako je širi od toga, biće potrebna velika količina pur pene, a pritom se traka neće dovoljno raširiti i pružiti odgovarajuću zaštitu.
Predlažu se niskoekspandirajuće pur pene koje su namenjene upravo za montažu stolarije i koje su sertifikovane kao dobar zvučni i toplotni izolator.
Za montažu stolarije koristili smo niskoekspandirajuću pur penu sa dobrom zvučnom i termoizolacijom. Foto: Gradnja.rs
Lepljenje traka sa spoljašnje strane
Kada se pur pena stegla, kreće se sa lepljenjem traka na ivice zidova. Spoljna traka se u našem slučaju lepila sa specijalnim lepkom i zaptivajućom masom koja se nanosila pištoljem. Nakon nanošenja lepka, traka se zalepi na ivicu zida.
Unutrašnja, žuta traka je dvostruko lepljiva te se sa nje skida zaštitna folija i ona se priljubljuje uz zid.
Nakon lepljenja, obe trake treba obraditi, odnosno potrebno je naneti slojevi mrežice, lepka i gleta sa unutrašnje ili fasade sa spoljne strane prozora. Ovo uglavnom rade fasaderi ili moleri obradom špaletni prozora.
Spoljna traka se za ivice zida lepi specijalnim lepkom. Foto: Gradnja.rs
Prednosti i mane RAL montaže
Prozor postavljen RAL montažom je dobro termički izolovan a pritom i izolovan od pojave bilo kakvog kondenza i buđi.
Mana ovog načina postavke jeste to što je ona skuplja u odnosu na klasičnu montažu, ugradnja traje duže a i potrebni su iskusni majstori.
Nažalost, dosta ljudi nije upoznata sa ovim načinom montaže pa ona nije toliko zastupljena u našoj zemlji iako daje bolje izolovane prostore i bolje energetski efikasne objekte.
Preciznost majstora potrebna je prilikom RAL montaže stolarije. Foto: Gradnja.rs
Koliko košta RAL montaža
Dodatni troškovi prilikom RAL montaže jesu nabavke sledećih materijala, kao i nešto skuplji rad majstora. Ovo su trenutno aktuelne cene:
traka za RAL montažu za spolja od 14 cm: po metru 190 dinara (1,6 evra/metar)
traka za RAL montažu za unutra od 14 cm: po metru 180 dinara (1,5 evra/metar)
S obzirom na to da se ovaj posao radi jednom u više decenija, isplati se uložiti malo više kako bi domovi bili bolje izolovani i energetski efikasni. Ako ne zbog interesa planete onda barem zbog naše udobnosti.
Sanacija betonske, krovne i staklene fasade je u toku dok se paralelno radi antikorozivna i protivpožarna zaštita konstrukcije krova na ikoni Novog Beograda.
Po mnogim arhitektonskim hroničarima i kritičarima najznačajnije arhitektonsko ostvarenje posleratnog Beograda, kompleks Sava centar ušao je u dugoočekivani proces temeljne rekonstrukcije 23. decembra prošle godine.
Kako je najavljeno iz Delta Holdinga, kompanije koja je novi vlasnik najvećeg kongresnog centra u Srbiji, investicijom većom od 60 miliona evra predviđena je zamena staklene fasade, izrada novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, te uvođenje kompletno novih multimedijalnih instalacija.
Početak skidanja fasade bio je pravi trenutak da pustimo našeg drona u nadzor i sagledamo gradilište iz ptičije perspektive.
Pogledajte kako izgleda rekonstrukcija Sava centra iz drona:
Završeni su radovi na peskarenju i zaštiti fasadnog omotača, a odmah nakon njih započeta je montaža nove fasade.
Prilikom posete ovom velikom gradilištu saznajemo da od samog početka rekonstrukcije sve teče po planiranoj dinamici – radovi se odvijaju paralelno u dve faze podeljene prema objektima A i B.
„Trenutno smo u fazi sanacije betonske, krovne i staklene fasade u objektu A, gde radimo i antikorozivnu i protivpožarnu zaštitu konstrukcije krova, dok je objekat B u fazi pripremanja“, navode za naš portal iz kompanije Delta Real Estate.
Kako dodaju, radovi na fasadi napreduju veoma dobro. Na najvećem delu objekta A završeni su radovi na peskarenju i zaštiti fasadnog omotača, a odmah nakon njih započeta je montaža nove fasade.
Menja se 7.000 kvadrata kosih staklenih površina; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Zadržavanje originalne arhitekture i zelene boje
Sanacija fasade objekta biće izvršena prema originalnom projektu glavnog arhitekte Stojana Maksimovića, tako da će vizuelni identitet zadržati zelenu boju i prepoznatljive vertikale i horizontale.
Kose staklene površine, kojih na objektu ima oko 7.000 m2, ovaj put će biti značajno unapređene montažom stakla sa višim stepenom energetske efikasnosti.
Dizalica za demontažu postojeće fasade i montažu nove staklene fasade; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
7.000 kvadrata kosih staklenih površina biće unapređene montažom stakla sa višim stepenom energetske efikasnosti.
„Do samog početka rekonstrukcije, fasadni omotač je bio jedan od najvećih problema objekta – energetski neefikasna stakla, pukotine na ramovima i prostori između prozorskih ramova i zida činili su da se toplotna energija konstantno gubi, a samim tim sistemi za grejanje i hlađenje radili su jače i duže“, navode naši sagovornici.
Na taj način, napominju, izazivala bi se neracionalna upotreba resursa, veći troškovi, kao i veći negativan uticaj na životnu sredinu kroz emisiju CO2, te su u Delta Real Estateu pronašli niz rešenja za modernizaciju Sava centra, a stakla na fasadi su, kažu, samo jedno od njih.
Postavljaju se energetski efikasna stakla iste boje kao i originalna; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Izazovi na gradilištu
Kako dodaju, rekonstrukcija objekta od kulturnog značaja već sama po sebi predstavlja ozbiljan izazov.
„U ovom slučaju, radi se o objektu koji se prostire na skoro 100.000 m2koji sa sobom nose različita iznenađenja, a neusklađenost arhivske dokumentacije i stanja na licu mesta umeju dodatno da otežaju situaciju“, kažu iz Delta Real Estate.
Pritom ističu da godinama unazad u objekat gotovo ništa nije ulagano, što je dovelo do potpunog propadanja pojedinih njegovih delova, a manje sanacije i dogradnje često nisu adekvatno evidentirane, te su primorani i da se suočavaju sa problemom nepostojanja podataka o radovima.
Ikona Novog Beograda zasijaće novim sjajem do kraja 2023. godine; Foto: Teodor Jovanović/Gradnja.rs
Rok do kraja sledeće godine
Kada je u pitanju završetak rekonstrukcije, iz Delta Real Estate na kraju ističu da je njihova kompanija poznata po kratkim rokovima, brzim i kvalitetnim radovima na projektima, tako da veruju da će vrata Sava centra biti otvorena za posetioce krajem 2023. godine.
Rekonstruisani Sava centar će imati najmodernije konferencijske sale sa savremenom audio i vizuelnom tehnikom, hibridni studio, dva ekskluzivna restorana i ketering, te nove prostore i zone poput banket sale sa hiljadu mesta i nesvakidašnje zelene oaze – zimske bašte.
Građevinski radovi na novom stambenom kompleksu teku po planu, a na izgradnju 343 stana biće utrošeno preko 4.000 kubnih metara Xella materijala.
Najveći urbanistički projekat u regionu Beograd na vodi biće upotpunjen još jednim značajnim stambenim kompleksom. U pitanju je Blok 15 koji unosi jedinstvenu dinamiku forme i teksture u postojeću matricu grada, nudeći novo stambeno susedstvo.
Kao što je to dobro poznato, Blok 15 se sastoji od dve nezavisne stambeno-poslovne kule sličnog oblikovanja sa aneksom čija je namena komercijalni sadržaj. Ispod nivoa terena u ovom bloku projektovana je podzemna garaža na dva nivoa. Kapacitet podzemne garaže biće 436 parking mesta.
BW Aria i BW Terra su stambene zgrade koje se nalaze neposredno uz obalu Save. Obe zgrade se sastoje od tri kaskadna bloka stepenasto poređana po visini, tako da većina stanova ima pogled na reku ili obris grada. Svojom upečatljivom formom zgrade se ističu u silueti grada.
Generalni izvođač radova je kompanija Gradina Zemun, a projekat potpisuje Jovan Mitrović.
Ove zgrade je projektovao poznati beogradski arhitekta Jovan Mitrović. Tehničku dokumentaciju izradili su beogradski biroi Living Future Green i ASMEC Consultants. Generalni izvođač radova je kompanija Gradina Zemun.
BW Aria ima 190 stanova, 218 parking mesta i 21sprat. BW Terra je nešto manja i ima 153 stana, 218 parking mesta i 19 spratova. Najmanji stanovi imaju oko 30 m2, dok najveće pethouse jedinice (stanovi sa 4 spavaće sobe) dostižu površinu od preko 360 m2.
Svi stanovi projektovani su tako da zadovolje visoke kriterijume udobnosti i praktičnosti. Poseban naglasak je stavljen na dobru osunčanost i prirodnu provetrenost stanova.
Penthouse stanovi imaju spektakularan pogled na grad; Foto: Sara Pilipović
Građevinski inženjeri iz Gradine istiću da je betonska konstrukcija objekta u potpunosti završena. Trenutno teku grubi građevinski radovi u enterijeru i na postavci fasade.
Šef gradilišta je Predrag Jeremić, građevinski inženjer i projektni menadžer iz kompanije Gradina, a koji je rukovodio radovima na izgradnji tržnog centra Galerija Belgrade.
U stanovima na nižim spratovima teče intenzivna postavka pregradnih zidova od gipsa marke Siniat. Paralelno sa ovim radovima teče i mašinsko malterisanje zidova od gasbetona, a postavlja se cementa košuljica u centralnom koridoru i pojedinim stanovima.
Radovi na gradilištu teku punom parom; Foto: Sara Pilipović
Oba objekta karakteriše visoka zvučna izolacija svih fasadnih zidova.
Kako većina stanova ima lođe i velike staklene površine orijentisane prema njima, naročito je interesantan postupak montaže aluminijumske stolarije značajnih dimenzija na čeličnu podkonstrukciju.
Iako svedene geometrije, inženjerska dimenzija ovih objekata je dosta složena. Fasadni zidovi ovih objekata, u zavisnosti od strukture i završne obrade, rade su u 7 različitih tipova: preko fasadnih zidova prizemlja, tipskih etaža do zidova na terasama i povučenim etažama. U njihovoj izgradnji biće korišćeni različiti sistemi kao što su kontaktna i etkis fasada.
Pokazni stan u potpunosti je izveden i opremljen. Za montažu nameštaja zadužen je Artinvest, dok ugradnju unutrašnje stolarije i sigurnosnih vrata obavlja firma EnterijerPro.
No, ono što karakteriše ove objekte jeste visok nivo zvučne i toplotne izolacije svih fasadnih zidova. Naime, ovo je jedan od prvih objekata u Srbiji na kom je zahtevano da čak i fasadni zidovi imaju visoki standard zvučne izolacije.
Svi pregradni zidovi u stanu su od gips-kartonskih pregrada; Foto: Sara Pilipović
Xella premium rešenja
Ove zgrade će u značajnoj meri biti izgrađene od savremenih i ekoloških Xella materijala, a koji će osigurati najviši kvalitet fasadnih i pregradnih zidova. U ova dva objekta biće ugrađeno oko 4.000 m3 Xellamaterijala.
“Zahvaljujući upotrebi Ytong Fono blokova debljine 20 cm sa dodatnom termoizolacijom od 12 cm upravo na poziciji fasadnih zidova, čitav kompleks odlikovaće vrhunska termo, ali i optimalna zvučna izolacija” – navode iz kompanije Xella Srbija.
Za izgradnju ovog stambenog kompleksa koristiće se i Ytong Fono blokovidebljine 25 i 15 cm, kao i Ytong Interio blokovidebljine 10 cm. Navedeni Xella program biće iskorišćen na pozicijama između stanova, kao i na poziciji između stana i hodnika – gde se zahteva zadovoljenje visokih standarda zvučne izolacije.
U tehničkom i instalacionom smislu, posebna karakteristika ovih zgrada jeste da se svi instalacioni sistemi nalaze u centralnom koridoru iz kojih se pristupa pojedinačnim stanovima. Osim toga, svaki sprat čini zasebnu protivpožarnu zonu.
Centralni koridor i zidovi na poziciji hodnik-stan sazidani su od Ytong blokova; Foto: Sara Pilipović
Ytong blokovi se koriste za zidove između stanova, kao i na poziciji između stana i hodnika.
BW Terra i BW Aria objekti su koji se, pre svega, izdvajaju po svojoj prepoznatljivoj autorskoj arhitekturi i eleganciji koja je karakteristična za sve projekte arhitekte Jovana Mitrovića.
S druge strane, upečatljivost ovog objekta ne leži samo u skladno projektovanim stanovima, već i u zvučnoj izolaciji fasade – što nije čest slučaj u domaćoj praksi. Reč je o nesvakidašnjem zahtevu koji je bilo moguće ispuniti pomoću Ytong Foto bokova.
Rok završetka do kraja godine
Radovi na gradilištu teku u punom jeku. Predviđeni rok za završetak radova je oktobar 2022.godine. Planirano je da se prvi stanari usele već početkom decembra.
Složena operacija u kojoj je učestvovala čitava flota građevinskih mašina uspešno je završena nekoliko sati ranije nego što je planirano.
Snimak koji je objavljen na sajtu britanske agencije National Highways pokazuje izuzetno brzo uklanjanje nadvožnjaka koji se proteže preko M6, nadjužeg i najprometnijeg auto-puta u Ujedinjenom kraljevstvu.
Radovi su završeni u ponedeljak u ranim jutarnjim časovima, više od četiri sata pre roka, a čitav proces rušenja trajao je manje od 48 sati.
Srušeni nadvožnjak – preko kog se saobraćaj na M6 odvijao čitavih pola veka – zamenjen je modernijom i širom strukturom sa četiri trake kako bi se rešila gužva na prometnoj Raskrsnici 10, a čitav projekat finansijski je „težak“ 78 miliona funti.
Izvođač radova, porodična kompanija John Sisk & Son, vredno radi na rekonstrukciji ove deonice auto-puta od kraja 2019. godine, a pohvaljeni su krajem 2021. zbog besprekornog sigurnosnog rekorda postavljenog baš na ovom projektu.
Naime, tokom 500.000 radnih sati, nijedan od njihovih stotinu radnika nije odsustvovao s posla zbog povrede na radu.
Raskrsnica je bila zatvorena od petka uveče do 1.30 sati u ponedeljak ujutru.
Stručnjaci za demoliranje, firma S Evans & Sons, srušili su i uklonili strukturu preko M6 u ime John Sisk & Son i klijenta National Highways, a raskrsnica je bila zatvorena od petka uveče do 1.30 sati u ponedeljak ujutru.
Čitava flota mašina pojavila se na lokaciji kako bi skidala deo po deo nadvožnjaka pre nego što je put bio blokiran, a zatim ponovo pušten za saobraćaj.
Mašine su „grickale“ deo po deo nadvožnjaka; Foto: National Highways
Sve je išlo tačno po planu
Menadžerka projekta Eni Hajet upoznala je britansku javnost sa izazovima koji su pratili ovu operaciju.
„Rušenje mosta ove veličine je složena operacija, ali sve je išlo tačno po planu i bili smo oduševljeni što smo uspeli da otvorimo auto-put nekoliko sati ranije nego što je planirano“, rekla je ona.
„Cenimo da zatvaranje auto-puta izaziva određene neprijatnosti i to samo kada je to apsolutno neophodno da zaštitimo našu radnu snagu i učesnike u saobraćaju“, istakla je Hajet, a prenosi New Civil Engineer.
Ovaj električni kompresor stvara minimalnu buku pri radu, a inženjeri imaju mogućnost da digitalno izaberu pritisak koji u potpunosti odgovara pneumatskom alatu.
Zamislite most iz bajke, smešten u okruženju spektakularne stenovite formacije u okviru rezervata prirode u jugoistočnoj Nemačkoj.
Most Bastaj u nemačkoj saveznoj državi Saksoniji monumentalna je građevina koja se proteže preko spektakularnih formacija od kamena peščara i deo je Uneskove svetske baštine.
Na kraju ove prelepe znamenitosti, vidikovac pruža prekrasan pogled na nacionalni park i reku Elbu, koja se probija kroz pejzaž 200 metara niže.
Upravo ispod ove tačke, Jahnig GmbH Felssicherung konsoliduje poroznu stenu, postavljajući sigurnosne mreže koje će održati vidikovac stabilnim.
Nemačka firma specijalizovana je za projekte stabilizacije stena u izazovnim uslovima; Foto: atlascopco.com
Krhko okruženje zahteva od kompanije da smanji buku na apsolutni minimum.
Kompanija se oslanja na električni mobilni kompresor Atlas Copco, koji u potpunosti funkcioniše bez emisije CO2, tih je i tačno odgovara njihovoj pneumatskoj opremi.
Jahnig GmbH Felssicherung su specijalisti kada su u pitanju projekti stabilizacije stena u izazovnim uslovima. Krhko okruženje zahteva od kompanije da smanji buku na apsolutni minimum, a električni kompresor E-Air VSD čini upravo to.
U isto vreme, kompresor je priključen na postojeće napajanje, čime je Jahnig izbegao skupo dopunjavanje dizela, kao i emitovanje izduvnih gasova.
Za završetak projekta inače je potrebno osam meseci, tako da se uštede na gorivu samo povećavaju, a emisije CO2 smanjuju.
Kompresor se priključuje na postojeće napajanje; Foto: atlascopco.com
Podesivi pritisak za fleksibilan komprimovani vazduh
Jahnig koristi ovaj kompresor da buši specijalne ankere i utiskuje specijalne suspenzije kako bi se stene držale na mestu.
Ove operacije bušenja zahtevaju različite postavke pritiska, što je sve u obuhvatu rada E-Air VSD kompresora. PACE tehnologija omogućava rukovaocu da digitalno izabere pritisak koji u potpunosti odgovara pneumatskom alatu.
Tako će platforma za vidikovac na mostu Bastei ponovo biti otvorena za turiste iz celog sveta, a fauna i flora rezervata prirode će ostati netaknuta.
Električni kompresor E-Air VSD u akciji; Foto: atlascopco.com
Na preko 15 hektara na severu Novog Sada u naselju Jugovićevo sagrađeno je do sada 145.000 kvadratnih metara stanova – i tu nije kraj radovima.
Po veličini odmah iza Beograda na vodi, gradilište stanova za pripadnike snaga bezbednosti u novosadskom naselju Jugovićevo aktivno je od 2019. godine kao projekat od nacionalnog značaja.
Originalni plan predviđao je da na mestu nekadašnjeg aerodroma budu izgrađena ukupno 1.972 stana na 145.000 kvadratnih metara i u vrednosti od 8,5 milijardi dinara, sa cenom od samo 500 evra po kvadratnom metru.
Pogledajte Jugovićevo iz drona:
Polovinom prošle godine projektu Jugovićevo u Novom Sadu dodato je novih 200 stanova.
Međutim, polovinom prošle godine projektu je dodato novih 200 stanova, uglavnom od 60 kvadrata, koji će biti raspoređeni u dve četvorospratnice i dve sedmospratnice.
Dve nove zgrade nići će nekoliko desetina metara južnije od kompleksa u Ulici Boška Petrovića koji je uveliko u izgradnji, a posao na tenderu pripao je firmama „Best izgradnja“ iz Novog Sada i „Set“ iz Šapca.
Stanovi u kompleksu u Ulici Boška Petrovića grade se u tipskim stambenim zgradama, a u ponudi su garsonjere, kao i stanovi sa jednom, dve, tri i četiri sobe. Površina ovih stanova kreće se od maksimalna 32 kvadrata za garsonjere, do 92 kvadrata za četvorosobne stanove.
Jugovićevo je naselje na severu Novog Sada; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
Naselje otvorene forme
Kao što smo primetili u našem prošlogodišnjem obilasku Jugovićeva, blokovi kompleksa su otvorene forme, što korisnicima prostora omogućava slobodan prolaz između slobodnostojećih zgrada i zajedničku društvenu aktivnost.
Parterno uređenje u završenim blokovima već je formirano pa su tako u pešačkim zonama postavljene klupe i kante za smeće od kompakt ploča, zasađeno je drveće, zasejana je trava…
Iako objekti ne poseduju garaže (podzemne niti nadzemne), planirane su i, delom izgrađene, velike parking površine, a unapred su isplanirane saobraćajnice sa signalizacijom, parkinzi, zelene površine, dečija igrališta i drugi sadržaj sa stanare.
U planu je novih 200 stanova; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
Zgrade u Jugovićevu su jedne od retkih u Novom Sadu koje imaju urađene rampe za kretanje osoba sa invaliditetom po svim pravilima struke.
Arhitektura objekata, prosečne spratnosti P+6+Pk, dosta je svedena, ali je umerenim koloritom i materijalizacijom unesena izvesna dinamika.
Zgrade su udaljene jedna od druge na propisnim rastojanjima, a prve etaže su isključivo stambenog karaktera, te blokovi neće biti opterećeni agresivnim reklamama na izlozima.
Takođe, zgrade u Jugovićevu su jedne od retkih u Novom Sadu koje imaju urađene rampe za kretanje osoba sa invaliditetom po svim pravilima struke.
Faktografija:
projekat: Naselje Jugovićevo
lokacija: Novi Sad
investicija: Građevinska direkcija Srbije
površina lokacije: 15 hektara
broj stanova: 2.100
spratnost: P+6+Pk
izvođač: Best izgradnja, Millennium Team…
početak: 2019.
stanje: april 2022.
rok: kraj 2023.
fotografije/video: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
Specifičnost izvođenja novog poslovnog centra u centru Beograda jeste da su se paralelno radile podzemne i nadzemne etaže. Pogledajte kako izgleda gradilište iz drona.
Na raskrsnici Bulevara kralja Aleksandra i Golsvordijeve ulice na Vračaru prošle godine je počela izgradnja poslovne zgrade Revolucija, prema idejnom rešenju biroa Zabriskie.
Naručilac i investitor projekta je beogradsko preduzeće “Granit Invest”, koje je podiglo i zgradu Mia Dorćol, a pored objekta bruto kvadrature od 9.869 kvadratai nove saobraćajnice, predviđeno je formiranje malog platoa koji će se nalaziti na uglu Trnske i Bulevara kralja Aleksandra
Osim toga, za objekat je planirana i trospratna podzemna garažakapaciteta 64 parking mesta sa pristupom iz Golsvordijeve ulice.
Izgradnja objekta otpočeta u top-down sistemu, što znači da su se paralelno radile podzemne i nadzemne etaže.
Kada govorimo o aktuelnoj situaciji na gradilištu, Milica Dumeljić iz “Granit Investa” otkriva nam da su trenutno u toku grubi građevinski radovi – izrada armirano-betonske konstrukcije, izrada fasadne stolarije i pripremni radovi za početak izrade svih instalacionih sistema.
Kako dodaje, temeljna jama je obezbeđena dijafragmama debljine 60 cm, dok je izgradnja objekta otpočeta u top-down sistemu, što znači da su se paralelno radile podzemne i nadzemne etaže.
Prema rečima naše sagovornice, izgradnja u top-down sistemu je bila veliki izazov jer je ona i za izvođače bila nešto sasvim novo.
Betoniranje ploče; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs
Potkopavanje ploče za izgradnju donjih etaža
Pre iskopa pobijeni su čelični šipovi, potom punjeni betonom, koji su imali ulogu privremenih/trajnih stubova.
Po izradi ploče na nivou -1 krenulo se standardno sa izradom vertikalnih elemenata ka nivou prizemlja, a posle 25 dana i odobrenja od strane nadzora, krenulo je potkopavanje ploče i spuštanje ka nižim etažama.
Tokom svog vremena trajanja rada na podzemnim etažama (iskopi, betoniranja i sl) kroz predviđeni tehnički otvor vršeni su izbačaji zemljane mase, unos oplata i betoniranja, i sve vreme je bila aktivna B rejona rada zbog rada mašina.
U sve podzemne betonske elemente su stavljani aditivi za vodonepropusnost betona.
“Sada smo u fazi da su podzemni nivoi potpuno gotovi, tehnološki otvori su zatvoreni i dalja gradnja ka višim etažama će se odvijati standardnom gradnjom” – navodi naša sagovornica.
Revolucija u gradskom jezgru; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs
Okrugli stubovi rađeni su u oplatama sa folijom koja kada skine ostaje beton koji je gladak kao polirani kamen.
Sve vidne površine su rađene SCC betonom u zahtevanoj čvrstoći, koji je obogaćen posebnim aditivima za samorazlivanje kako bi bilo što manje nepravilnosti pri livenju.
“Koristi se u specifičnim okolnostima, kadaje vibriranje betona nemoguće, ugrađuje se praktično sam pod uticajem gravitacije, ili kada se kao kod nas stremi ka posebnoj estetici glatkih površina” – objašnjava Dumeljić
Okrugli stubovi, dodaje, rađeni su u posebnim oplatama za jednokratnu upotrebu, koje sa unutrašnje strane imaju foliju tako da kada se oplata skine ostaje beton koji je gladak kao polirani kamen.
Oplata za vidne fasadne grede je dodatno oblepljivana folijama kako bi se što više približile ideali estetike stubova.
„Ravne oplate se koriste maksimalno dva puta kako bi se izbegle nepravilnosti koje se javljaju na oplati prilikom višestruke upotrebe“ – objašnjava za naš portal Dumeljić.
Top-down metoda izgradnje zgrade; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs
Izazov lokacije
Prema rečima naše sagovornice, izazovi na ovom projektu su raznoliki. Pored izgradnje u top-down sistemu, rešenja natur betona fasade traženjem prave recepture, pravih oplata, tipova folija i slično, specifična lokacija objekta predstavljala je ogroman izazov.
”Sama pozicija u centralnom delu grada i na parceli koja je orijentisana na dve saobraćajnice kao što su Golsvordijeva i Bulevar kralja Aleksandra, obe opterećene velikom količinom saobraćaja i bitnim linijama gradskog prevoza, zahtevala je od nas posebnu pažnju prilikom organizacije rada, vremenski ograničen pristup lokaciji i slično” – kaže Dumeljić.
Zahtevna lokacija za izgradnju; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs
Zatvaranje Golsvordijeve ulice ili jednog njenog dela bilo je potpuno neprihvatljivo.
Golsvordijeva ulica, zanemarujući njenu fizičku veličinu, predstavlja jednu od značajnijih ulica za linije gradskog prevoza i zatvaranje ulice ili dela ulice je bilo potpuno neprihvatljivo, navodi arhitektkinja.
“Zauzećem trotoara uspeli smo da obezbedimo dovoljno velik radni plato isped objekta da sva vozila koja su aktivna u gradnji mogu lako i efikasno da se isključe i uključe u saobraćaj, bez da remetimo njegovu protočnost” – objašnjava sagovornica Gradnje.
Deo isporuka tako se radio i u večernjim i noćnim satima, opet kako ne bi ugrozili funkcionisanje ni Bulevara ni Golsvordijeve.
“Deponije materijala za prvi deo izgradnje, dok su trajale izrade dijafragmi i šipova, bile su na slobodnom prostoru unutar zone gradilišta. U trenutnoj fazi su svedene na minimum, s obzirom na to da sve što se dovozi na objekat odmah i ugrađuje” – navodi Dumeljić.
Napominje da, ukoliko postoji materijal koji čeka ugradnju, on se automatski raspoređuje na spratove gde će se ugrađivati.
Trenutno se izvode grubi građevinski radovi; Foto: Teodor Jovanović za Gradnja.rs
Roboti za ugradnju fasade
“Veliki izazov izgradnje je svakako i sama staklena fasada gde su stakla toliko dimenzijski velika i teška da se moraju ugrađivati posebnim robotima” – dodala je ona.
Kako navodi na kraju, planirani završetak objekta je do kraja ove godine – barem što se tiče zatvaranja objekta i prve faze gradnje.
“Druga faza odnosno podela kancelarijskog prostora će se raditi prema budućim zakupcima, tako da je trenutno nemoguće dati precizan termin završetka” – kaže na kraju za naš portal Milica Dumeljić iz “Granit Investa”.
Hoblovanjem poda i zamenom lajsni, stari parket može dobiti potpuno novi izgled. Pogledajte kako se to radi i koliko sve to zajedno košta.
Hoblovanje je proces u kojem se pomoću specijalnih mašina (parket hoblerica) skida površinski sloj drveta, odnosno oko 2 mm gornjeg sloja parketa.
Stari parketi su zahvalni za hoblovanje jer su uglavnom napravljeni od punog drveta te se mogu hoblovati više puta. U slučaju novih dvoslojnih i troslojnih parketa, broj mogućih hoblovanja zavisi od debljine gornjeg sloja furnira. Pošto furniri postoji u debljinama od 2, 3 ili 5 mm, ovi parketi se mogu hoblovati jedanput ili maksimalno dva puta.
Na samom početku treba očistiti parket od nečistoća od renoviranja. Potrebno je grubom šmirglom preći preko parketa da bi se skinuli ostaci gleta i farbe. Ovo se radi uz pomoć mašine za hoblovanje na koju se postavljaju šmirgle različite granulacije odnosno finoće.
Parket lajsne se skidaju pre početka hoblovanja. Skidaju se ekseri iz parket lajsni i uglovi se očiste. Ukoliko je parket dosta star, što je bilo u našem slučaju, prilikom odvajanja parket lajsni doći će do odvajanja lamelica parketa od podloge. Odvojene lamele treba očistiti od starog lepka i ponovo zalepiti za podlogu.
Mašinom za hoblovanje radi se prvo šmirglanje i to grubom šmirglom 36. Prelazi se preko cele površine i u ovom postupku se odmah može videti velika razlika između stare boje paketa i čistog drveta koji ostaje nakon šmirglanja. Deo ispod parket lajsni, odnosno u blizini zida, gde ne može da priđe velika mašina za hoblovanje, hobluje se specijalnom manjom mašinom koja može prići skroz do zida ili ispod radijatora.
Hoblovanje prvog sloja parketa grubom šmirglom. Foto: Gradnja.rs
Mašinom za hoblovanje radi se prvo šmirglanje i to grubom šmirglom 36.
Nakon što se završilo šmirglanje prvog sloja cele površine parketa, na parket hoblericu se postavlja finija šmirgla sitnije granulacije 60 i prelazi ponovo cela površina parketa.
Da bi se popunile rupice izmedu dasaka parketa, cela površina parketa se fuguje sa piljevinom od hrasta pomešana sa masom za fugovanje. Piljevina treba da je što sitnija, a ona se dobija šmirglom granulacije 100. Za parkete sa manjim fugama bitno je znati da se masa pravi nešto ređa dok ova masa mora biti nešto gušća ako parket ima veće razmake između dasaka.
Fugovanje parketa da bi se popunili spojevi. Foto: Gradnja.rs
Cela površina parketa se fuguje sa piljevinom od hrasta pomešana sa masom za fugovanje.
Nakon što se fug masa osuši, površina se ponovo fuguje na mestima gde je fuga „upala“ to jest, gde treba da se još zapune rupice i udubljena.
Nakon što su svi prorezi ispunjeni, i nakon što se sve osušilo, cela površina se sve ponovo šmirgla mašinom za hoblovanje sa šmirglom granulacije 100.
Posle šmirglanja, parket se polira sa mrežicom za polir mašinu granulacije 100 ili 120.
Pre lakiranja površina se još jednom čisti.
Poliranje parketa se radi više puta. Foto: Gradnja.rs
Tri sloja lakiranja parketa
Nakon sto je parket hoblovan i fugovan, kreće se sa lakiranjem ili uljenjem parketa. Lakovi postoje u opcijama mat, polusjaj ili sjajne završnice. U našem primeru je korišćen mat lak sa kojim se želeo zadržati prirodna boja drveta. Koristili smo lak na bazi vode proizvođača Pacom.
U ovoj fazi se moze parket i bajcovati odnosno menjati ton, odnosno učiniti ga tamnijim ili ga izbeliti.
Lak se nanosi sa valjkom tako što se izlije na parket. Lakira se prvi sloj i potom je potrebno da se osuši oko 1 do 2 sata (prva ruka se brzo suši).
Nakon sušenja, parket se polira a potom još jednom lakira. Druga ruka se suši oko 24 sata.
Nakon ovoga ponovo ide poliranje parketa sa mrežicom granulacije 120. Zatim sledi usisavanje i još jedno lakiranje.
Nakon što se sušenje laka završilo, postavljaju se parket lajsne. Mi smo koristili Stilbijeve polistiren lajsne u beloj boji.
Mašinsko sečenje parket lajsni sa kojim je moguće izvesi gerovanje ivica. Foto: Gradnja.rs
Cena hoblovanja parketa
Hoblovanje sa lakiranjem se po kvadratnom metru košta od 12 do 15 evra/m2 sa materijalom.
Lepljenje lajsni je od 0,5 evra/m2 za drvene parket lajsne do 1,5 evra/m za visoke bele lajsne od stiropora. Ako je potrebno da se stavi i viner lajsna onda je cena oko 2 evra/m’ jer se postavljaju dve vrste lajsni. Drvene lajsne ako nisu lakirane, onda se lakiraju na licu mesta.
Za montažu lajsni od poliuretana potrebno je najviše izdvojiti i to oko 6 evra/metru dužnom.
Projekat za jednu od najnaprednijih izgrađenih konstrukcija svih vremena usvojio je brojne inovativne principe u pogledu tehnologija i građevinskih materijala.
Svojim smelim oblikom i upečatljivom fasadom osvetljenom sa više od 14.000 metara arapske kaligrafije, Muzej budućnosti (Museum of the Future) u Dubaiju sigurno stremi ka svom mestu među najpoznatijim svetskim građevinama.
Sa ukupnom površinom od 30.000 kvadrata objekat koji je otvoren krajem februara sadrži izložbene prostore za inovativne ideologije, usluge i proizvode, kao i pozorišne sale, laboratorije i istraživački centar.
Fasada je osvetljena sa više od 14.000 metara arapske kaligrafije; Foto: Museum of the Future LL
Arhitektonsko i inženjersko čudo
Svojom veličinom, privlačnom formom i komplikovanim dizajnom, ovaj objekat je zasigurno arhitektonsko i inženjersko čudo i jedna od najnaprednijih izgrađenih struktura svih vremena.
Ovakav rezultat zahtevao je niz revolucionarnih tehnologija za pristup složenim izazovima dizajna i oživljavanju vizije, te su Šaun Kila i Pipa Taker iz Killa Design, arhitektonske firme koja stoji iza projekta ove monumentalne zgrade, objasnili u razgovoru za ArchDaily nešto više o primenjenim tehnologijama.
„Muzej budućnosti bio je jedan od najstimultivnijih projekata koje sam osmislio jer predstavlja javnu zgradu koja je jedinstvena po svojoj formi i tehnički složena u svom izvođenju“ – rekao je Šaun Kila, suosnivač Killa Design i glavni arhitekta na projektu.
Zgrada je hiperjedinstvena po svojoj formi i tehnički složena u svom izvođenju; Foto: Killa Design
Proces dizajna je zahtevao kombinaciju naprednih materijala i najnovijih tehnologija kroz softver za 3D modelovanje.
Mnogi izazovi sa kojima su se susreli arhitekti i inženjeri proizašli su iz složenosti dijagrama i fasade.
Da bi se oni prevazišli, proces dizajna je zahtevao kombinaciju naprednih materijala i najnovijih tehnologija kroz softver za 3D modelovanje, kao i kolaborativni dizajn i parametarsku konstrukciju.
Ovi digitalni alati su na kraju bili ključni za uspeh projekta, što inače ne bi bilo moguće.
Mnogi izazovi proizašli su iz složenosti dijagrama i fasade; Foto: Killa Design
Osnovna uloga rezbarenih panela
Jedna od najtežih stavki tokom izrade bila je zakrivljena fasada objekta, koja se sastoji od 1.024 staklene ploče od plastike i nerđajućeg čelika. Integrišući dodatno i urezanu arapsku kaligrafiju u različite 3D oblike, rezbareni paneli igraju osnovnu ulogu.
Tokom dana funkcionišu kao prozori, a tokom noći osvetljavaju grad svojom LED rasvetom. Međutim, tim je morao da prevaziđe višestruke složene izazove da bi postigao ovakav krajnji rezultat.
Fasada objekta sastoji se od 1.024 staklene ploče od plastike i nerđajućeg čelika; Foto: Trimble
Veliki izazov u dizajnu bilo je ugrađivanje kaligrafskih prozora u parametrički optimizovanu formu torusa.
„Veliki izazov u dizajnu Muzeja budućnosti bilo je ugrađivanje kaligrafskih prozora u parametrički optimizovanu formu torusa, uključujući izbegavanje strukturnih čvorova, za šta je bilo potrebno više od godinu dana da se uspešno dizajnira“, rekao je Šaun Kila.
Drugi značajni izazovi u vezi sa izvođenjem uključivali su „koordinaciju više od 1.000 jedinstvenih strukturnih čvorova i njihovih osnovnih veza, kao i izbegavanje sukoba sa sekundarnim čeličnim nosačima, mašinskim, elektro i vodovodnim instalacijama.
Izvor: Killa Design
Inovativni princip dizajna
Da bi sve složenosti projekta bile rešene, projekat je usvojio brojne inovativne principe dizajna u pogledu građevinskih tehnologija i materijala.
Ovo je, na primer, uključivalo razvoj parametarskih alata za projektovanje „kako bi se digitalno optimizovala efikasnost primarne strukture, fasade i elemenata zastakljenja“.
Softver je uključivao Revit sa Dynamom i Rhino sa Grasshopperom. Isto tako upotreba BIM-a bila je ključna tokom procesa, stvarajući precizan digitalni model za multidicsiplinarnu saradnju. Takođe je korišćen za izradu svih crteža i za detekciju sukoba u virtuelnoj stvarnosti.
Strukturalni BIM softver korišćen je s obzirom na nekonvencionalnu geometriju muzeja i ogromne količine podataka.
Tekla Structures, strukturalni BIM softver koji je razvio Trimble, korišćen je s obzirom na nekonvencionalnu geometriju muzeja i ogromne količine podataka.
Pored pružanja moćnih mogućnosti na polju 3D modelovanja, ova tehnologija je u velikoj meri korišćena za identifikaciju sukoba sa drugim strukama kao što su mašinske, elektro i vodovodne instalacije, kao i sa izvođačima krovova i fasada.
BIM tehnologija je u velikoj meri korišćena za identifikaciju sukoba sa drugim zanatima; Foto: Trimble
Laserski sistemi za pozicioniranje
Visokotehnološke procedure, kao što su softver za vazduhoplovstvo i automatizovane robotske ruke, bile su potrebne za sastavljanje kaligrafskih panela na fasadi.
Da bi se paneli precizno postavili u strukturu, kao i da se obezbedi njihovo dinamičko kretanje, korišćen su laserski sistemi za pozicioniranje, koji su takođe korišćeni za precizno postavljanje čelične konstrukcije.
Zgrada je dobila LEED Platinum sertifikat; Foto: Museum of the Future LL
Tehnologija u korist blagostanja i održivosti
Kako Šaun Kila napominje, održivost je bila glavna motivacija u dizajnu, koja je takođe rešena kroz napredne tehnologije.
„Težnja je bila da se dizajn, proizvodnja i njeni operativni resursi učine što održivijim koristeći najviše inovativne tehnologije. Ovo je uključivalo razvoj 3D energetskog modela, inženjerska rešenja sa niskom potrošnjom energije i vode, strategije oporavka, pasivni solarni dizajn, sisteme za filtriranje i integrisane obnovljive izvore energije iz obližnje solarne farme koja se nalazi na krovovima zgrada za parkiranje“ – rekao je glavni arhitekta i dodao:
„Sve u svemu, ovo je doprinelo smanjenju upotrebe vode za 45% i ukupnoj uštedi energije za 25%. Rezultat je zgrada sa niskim sadržajem ugljenika i sa LEED Platinum sertifikacijom, koja ima za cilj da postavi primer za sve buduće zgrade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima“ – istakao je na kraju Šaun Kila.
Sa konstruktorima Instituta Biosens u Novom Sadu razgovaramo o tome kako se podiže objekat koji je otporan na vibracije.
Često se pitamo da li je Srbija „deo sveta“ i da li naši inženjeri, ukoliko im se pruži prilika, mogu da se uhvate u koštac sa najizazovnijim inženjerskim problemima. Priloge o objektima izvedenim na „amortizerima“ imali smo prilike da vidimo samo na televiziji. Sada se jedan takav ambiciozan projekat izvodi u Novom Sadu.
Pored nesvakidašnje arhitekture, karakterističnog konstruktivnog rešenja sa konzolom, i „šume“ instalacija, ono što pre svega čini ovaj objekat posebnim jeste bazna izolacija objekta, koja predstavlja kombinaciju seizmičkih izolatora i ležišta za izolaciju od svakodnevnih vibracija. Na ovaj način objekat je zaštićen od projektnog zemljotresa, ali i oprema osetljiva na vibracije je zaštićena antivibracionim ležištem.
Vredi odmah na startu predstaviti ljude koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta i kroz čija kratka svedočenja ćemo saznati nešto više o ovom za Srbiju i region jedinstvenom građevinskom poduhvatu. To su prof. dr Danilo Ristić i van. prof. Jelena Ristić, doc dr. Dragan Zlatkov, ass. Andrija Zorić (projektanti objekta BioSens instituta), kao i dr Željko Žugić, stručni nadzor i predstavnik naručioca tokom usvajanja tehničkog rešenja i izvođenja fundiranja objekta, doc. dr Marko Marinković, sa Građevinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, koji je predložio tehničko rešenje sistema baznih izolatora i prigušivača i implementirao ga na gradilištu, Zoran Đenadija dipl. inž. građ., odgovorni izvođač radova (GAT Novi Sad)
Foto: Željko Žugić
O primeni antivibracionih tehnologija do sad smo imali prilike da čitamo isključivo kroz naučne radove i predavanja.
Dr Željko Žugić na početku navodi da smo o primeni antivibracionih tehnologija do sad imali priliku da čitamo isključivo kroz naučne radove i predavanja, te da mu je stoga drago da nije sve ostalo na teoriji i da su on i njegovi saradnici ovaj pionirski poduhvat u srpskom građevinarstvu uspešno sproveli.
Cilj je, dodaje, da kroz buduće kapitalne projekte (objekte bolnica, škola, fakulteta…) ovo na neki način postane standard za javne objekte u Srbiji koji se prema važećim pravilnicima moraju projektovati na najveći nivo zaštite na zemljotrese.
„Uz odgovarajuće mikrozoniranje (preciznije definisanje seizmičkog hazarda) ovim bi problem seizmičke zaštitite novih objekata bio u potpunosti rešen“ – objašnjava Žugić.
Gradilište Biosensa u junu 2022; Foto: Biosens
Jedinstvena prilika za implementiranje teorije
„Kada sam 2018. godine dobio priliku da vodim ovaj projekat i video da je moj profesor Danilo Ristić iz Skoplja učestvovao u postavljanju ideje da se objekat bazno izoluje, shvatio sam da godine učenja nisu bile uzalud i da jedinstvena prilika da se na terenu implementira ono što svi u teritoriji znamo da može rešiti antivibracione probleme kod objekata od značaja, laboratorija sa skupom opremom, proizvodnim pogonima, železničkim i metro stajalištima u gradskim jezgrima itd.“ – navodi Žugić.
Dodaje da je u toku je tender za nabavku kompletne opreme (između ostalog i antivibracionih stolova) čime će biti zaokružen proces formiranja ove jedinstvene laboratorije na teritoriji Srbije i Balkana.
Sferna klizna ležišta su stigla iz Nemačke; Foto: Željko Žugić
Prednost je što se bazna izolacija može ugraditi i na postojeće objekte.
Kako navodi naš prvi sagovornik, u komunikaciji sa kolegama iz nemačke kompanije MAURER – koji su isporučili izolatore i prigušivače prema proračunu i dizajnu doc. dr Marka Marinkovića – pokazala se sva kompetentnost ljudi iz Srbije, jer su pre svega vrhunski naučnici iz Instituta Biosens znali šta žele da dobiju, a na njima je bilo da to sprovedu u odgovarajućim rokovima i vrhunskom kvalitetu.
Ove tehnologije, dodaje, mogu se primeniti i u industrijskim objektima gde postoje mašine koje proizvode vibracije i koje mogu uticati na funkcionalnost okolnih uređaja/mašina ali i izazvati neprijatne radne uslove zaposlenih u okolnim kancelarijskim prostorima.
Takođe, bazna izolacija se primenjuje za zaštitu objekata od vitalnog značaja (bolnica i oprema u bolnicama, muzeji, pozorišta, stadioni, školski objekti, domovi za stara lica itd.).
„Prednost je što se bazna izolacija može ugraditi i na postojeće objekte, tako da postoji dosta primera u svetu gde su objekti od istorijskog značaja zaštićeni postavljanjem sistema izolatora i prigušivača“ – kaže Žugić.
Stroži kriterijumi od uobičajenog
Doc. dr Marko Marinković kaže za naš portal da su zahtevi koji su postavljeni u projektnom zadatku bili strogi, te da zgrada laboratorije mora da ispuni znatno strožije kriterijume od uobičajenih objekata.
„Dodatno, u slučaju dejstva zemljotresa, zgrada laboratorije mora da ostane neoštećena, ali i oprema u zgradi ne sme da pretrpi nikakva oštećenja“ – navodi Marinković.
Pored toga, dodaje, nesmetana upotreba visoko osetljive opreme i primena visoko preciznih aktivnosti u objektu mora biti moguća i u toku svakodnevnih aktivnosti u okolini objekta.
Zgrada instituta Biosens u Novom Sadu: Render: EuroKons grupa
Objekat treba da prihvati sva moguća statička i dinamička opterećenja koja mogu narušiti sprovođenje eksperimenata.
S obzirom da je predmetni objekat jedinstven na ovim prostorima i predviđena upotreba laboratorija je osnovna delatnost od velike važnosti za institut BioSens, Marinković navodi da je potrebno posebnu pažnju posvetiti obezbeđenju funkcionalnosti objekata i opreme u incidentnim situacijama kao što je zemljotres, ali i u svakodnevnim pobudama od okolnog saobraćaja, mehanizacije, sportskih aktivnosti itd.
„To znači da objekat treba da prihvati sva moguća statička i dinamička opterećenja koja mogu narušiti sprovođenje eksperimenata u laboratorijama“ – ističe naš sagovornik.
Kako dalje objašnjava, ovaj zadatak je ispunjen projektovanjem sfernih kliznih ležišta (Sliding Isolation Pendulum Bearings-SIP) u kombinaciji sa poliuretanskom pločom.
Ovo rešenje je jedinstveno, objašnjava Marinković, tako da je funkcija baznih izolatora dvojaka: čuva konstrukciju od dejstva zemljotresa i ujedno omogućava izolaciju spoljašnjih vibracija u toku svakodnevne upotrebe objekta.
„Primenom ovih ležišta, nova zgrada BioSens instituta je postala prvi objekat takve vrste u Evropi, i mislim da na tu činjenicu treba da budu ponosni svi građevinski inženjeri u Srbiji ali i naši sugrađani“ – ističe on.
Dodaje da rešenje koje su predložili i koje je usvojeno jesu sferne klizne površine sa lubrikantom koji omogućava nizak koeficijent trenja (oko 1%).
„Pri dejstvu seizmičkog opterećenja klizač se kreće sfernom površinom i konstrukcija sa ovakvim ležištima se ponaša kao klatnou toku kretanja, a period oscilovanja ovako dobijenog klatna je kontrolisan radijusom krivine klizne površine“ – navodi Marinković.
Sferna klizna ležišta na gradilištu; Foto: Željko Žugić
Klizač se kreće sfernom površinom i konstrukcija sa ovakvim ležištima se ponaša kao klatno u toku kretanja.
Dodatni razlog za izbor ovakvog ležišta je prednost ovakvih izolatora koja se ogleda u ponovnom vraćanju u početni položaj (recentriranje) pomoću svoje težine, objašnjava Marinković.
„Na taj način upotrebom SIP izolatora rešavamo četiri glavna zahteva seizmičke izolacije: vertikalno prenošenje opterećenja, horizontalno pomeranje, potrošnja energije i recentriranje“ – dodaje on.
Kako dalje navodi, poliuretansko ležište je postavljeno unutar SIP izolatora i na taj način su izolovane vertikalne vibracije koje dolaze iz okoline objekta i mogu da ugroze funkcionisanje opreme unutar zgrade. Takođe, dodaje Marinković, nosivost i dimenzije poliuretanskog ležišta su isprojektovane u skladu sa radijusom SIP izolatora, težine natkonstrukcije i nivoa frekvencije koju treba izolovati.
Prednost kombinacije SIP izolatora i poliuretanskog ležišta se ogleda i u lakšem izvođenju, jer na ovaj način je potrebno samo postaviti SIP izolator iznad koga se može direktno izliti armiranobetonska ploča, objašnjava naš sagovornik.
Tako, dodaje on, nema potrebe za prekidanjem u betoniranju i formiranjem kratkog betonskog elementa na koji bi se postavilo poliuretansko ležište, već celo rešenje dolazi kao jedan paket/element na gradilište i tako se ugrađuje.
Dodatna otežavajuća okolnost
„Dodatna otežavajuća okolnost je bila to što je predviđeno da se bazno izolovani objekat laboratorija nalazi unutar kompleksa nove zgrade Instituta BioSens, okružen okolnim delovima kompleksa. Tako da je bilo potrebno osigurati da izolovani objekat ne bude ugrožen pomeranjem okolnog objekta usled dejstva zemljotresa“ – kaže Marinković.
Render: EuroKons grupa doo
Na spoju dva objekta postavljeni su sistemi prigušivača – dampera.
Kako bi se ovo predupredilo predloženo je postavljanje sistema prigušivača (dampera) na spoju ova dva objekta. Prigušivači su postavljeni na poslednjoj etaži gde se očekuje najveće pomeranje okolnog objekta, a njihov dodatni benefit jeste povećanje prigušenja koje smanjuje uticaje usled zemljotresa.
„Posebno bih istakao profesionalnost šefa gradilišta Zorana Đenadije i njegovog tima radnika, koji su stručno sproveli proces postavljanja izolatora i prigušivača po prvi put u Srbiji na jednoj zgradi. Odgovornost i preciznost sa kojom su oni izveli ovaj projekat je na svetskom nivou“ – kaže na kraju Marinković.
Prof. dr Danilo Ristić ističe da mu je posebno drago da je ovaj projekat sproveo mlad tim stručnjaka koji može još mnogo ovakvih projekata da uradi zajedno. Dodaje da ovakvi projekti dokazuju da regionalna saradnja i udruživanje institucija sa Balkana može kao rezultantu dati dodatnu vrednost.
Damperi na spoju dva objekta; Foto: Željko Žugić
Velika odgovornost ali i veliki izazov
Odgovorni izvođač radova, dipl. inž. građ. Zoran Đenadija ističe za Gradnju da su on i članovi njegovog tima od prvog momenta bili svesni da rade nešto potpuno novo i posebno, što je, napominje, svakako predstavljalo veliku odgovornost s jedne strane, ali u isto vreme i veliki izazov.
„Kao odgovorni izvođač radova sam zajedno sa mojim timom dao sve od sebe da se dobro upoznamo sa sistemom i na korektan način izvršimo ugradnju. U efikasnoj komunikaciji i saradnji sa projektantskim timom, kao i nemačkom kompanijom MAURER, iz nekoliko iteracija osmislili smo i razradili sve detalje ugradnje i uspešno smo realizovali ovakve aktivnosti po prvi put u Srbiji i regionu“ – ističe Đenadija.
Dodaje da su prva ispitivanja sistema sprovedena i da su rezultati pozitivni, te sada sledi dalji nastavak gradnje i finalno ispitivanje na kraju projekta, kao i postavljanje monitoring sistema kako bi se pratile vibracije na pozicijama osetljive opreme.
Od proširenja Kraljevih čardaka i Milmarija, preko kompletne rekonstrukcije Mounta, do novih apartmanskih kompleksa i prve kopaoničke pravoslavne crkve.
Kao po nepisanom pravilu, nedugo nakon završetka skijaške sezone na Kopaoniku, ova planina u južnoj Srbiji pretvara se u jedno veliko gradilište. Podižu se potpuno novi objekti, nastavlja se s izgradnjom starih, ali se i renoviraju i proširuju postojeći kapaciteti.
Želeći da nam dočara obim građevinskih aktivnosti u okruženju najvećeg skijaškog centra u zemlji, portal infoKOPobjavio je ovog leta dron snimak nekih od najvećih neimarskih poduhvata na Srebrnoj planini, uz napomenu da se ove sezone po prvi put nazire nešto manji obim gradnje nego prethodnih godina.
Kako prenosi kopaonički info-portal, hiperizgradnja predstavlja i veliki problem za normalno odvijanje letnje turističke sezone na Kopaoniku.
Velika količina građevinskog materijala, oštećene ulice, šut, prašina i buka „definitivno odvraćaju turiste da posete Kopaonik u letnjem periodu“.
Pored svega toga, većina gradilišta nije propisno zaklonjena, pa sve u globalu daje „ružan letnji turistički doživljaj“, zaključuje infoKOP i poziva nadležne da se ozbiljnije pozabave ovim problemom.
Građevinska sezona loše utiče na letnju turističku sezonu; Foto: infoKOP
Kompleks Woodside
Na lokaciji neposredno ispred Konaka „Sunčani vrhovi“, na mestu teniskih terena, u septembru mesecu 2020. godine, počela je izgradnja novog apartmanskog kompleksa Woodside, sa 155 apartmanskih jedinica na pet etaža, čije investitor MK Mountain Resort. Objekat je u završnoj fazi izgradnje.
Investitor kompleksa je MK Mountain Resort; Foto: infoKOP
Hotel „Mount“ i okolina
Hotel „Mount“ je promenio vlasnika i trenutno se vrši kompletna rekonstrukcija ovog objekta. Iza „Mounta“ se ruši vila „Art“ (nekadašnje „Beopetrolovo“ odmaralište) i na njenom mestu se gradi potpuno nov objekat. Između vile Paraglajder, hotela „Grey“ i vile „Mina“ gradi se takođe potpuno nov objekat.
U blizini hotela „Mount“ grade se dva potpuno nova objekta; Foto: infoKOP
Hotel „Milmari“ i Kraljevi čardaci
Hotel „Milmari“ nastavlja da se širi, te će objekti koji su počeli sa gradnjom prošle godine najverovatnije biti spremni za prve goste u nastupajućoj ski sezoni. Takođe, ova hotelijerska ustanova gradi i parking garažu za svoje goste.
Kompleks Kraljevi čardaci se takođe širi, te se trenutno gradi još jedna potpuno nova lamela smeštajnih jedinica, površine oko 13.000 kvadratnih metara. Pored smeštajnih jedinica, u sklopu novog objekta uskoro se otvaraju supermarket i apoteka.
Kraljevi čardaci dobijaju novu lamelu; Foto: infoKOP
Zoned Panorama i Sunčani breg
Projekat Zoned Panorama sa pet novih krila apart-hotela se gradi ispod postojećeg hotela Zoned u Vikend naselju. Objekat će posedovati apartmane površine od 25 do 45 kvadrata, 200 garažnih mesta u podzemnog garaži kao i potpuno nov wellness i spa deo.
Polazna stanica izmeštenog ski lifta Ledenice je novi kompleks pod nazivom Sunčani breg, koji se gradi na južnom obroncima Kopaonika podno Treske. Trenutno je završeno sedam lamela, a u fazi gradnje su još četiri. Sve od baze Novi Pazar puta pa do novog smeštajnog kompleksa ide nov asfaltni put.
Zoned Panorama dobija pet novih krila; Foto: infoKOP
Veliki kompleksi na bruskoj strani
Na početku Vikend naselja na Kopaoniku, gradi se moderan kompleks pod nazivom Glog Resort. Odmaralište će posedovati restoran i kafe, zatim dečije igralište, sportske terene kao i wellness i spa centre, a lokacija samih apartmana pružaju pogled na okolnu prirodu Kopaonika.
Ako govorimo o izgradnji smeštajnih kapaciteta, bruska strana Kopaonika je dugo godina bila zapostavljena. Međutim, od ove godine kreće izgradnja na nekoliko lokacija i to velikih kompleksa smeštajnih jedinica (Omorika, Crown Peaks, Srebrnac…).
U toku su i pripremni radovi prve faze na izgradnji lusksuznog ski-kompleksa Omorika; Foto: infoKOP
Prvi kopaonički pravoslavni hram
Dugo godina je u Žičkoj eparhiji postojao projekat da se na Kopaoniku, na mestu gde je bila polazna stanica žičare „Centar“, nedaleko od konaka „Sunčani vrhovi“, izgradi crkva za pravoslavne vernike.
Pre tri godine su na ovoj lokaciji počeli pripremni radovi za izgradnju prvog kopaoničkog pravoslavnog hrama, a završetak radova planiran je tokom 2022. godine. Hram je u završnoj fazi gradnje, kao i crkva u Brzeću.
Hram na Kopaoniku je u završnoj fazi gradnje; Foto: infoKOP
Restorani, ski-kafići i vezna staza
Ostale lokacije na kojima se trenutno gradi ili su već izgrađeni objekti su: Karaman greben „crni“ deo (završen objekat), ski-kafić Pajino preslo lokacija 1 (završen objekat), ski kafić Pajino preslo lokacija 2 (završen objekat), ski-kafić Suvo rudište, GSS Mali karaman i GSS Suvo rudište (postavljena oba privremena objekta), vezna staza Karaman greben – Pajino preslo (završen objekat – restoran Greben), vrh staze Gvozdac (završen objekat – restoran Husky), izlaz Karaman greben lokacija 1 i lokacija 2 (oba ski-kafića su završena).
Nažalost, putni prilaz gondoli i dalje nije uređen, te sve izgleda jako neugledno i nesređeno.
Nakon puštanja u rad gondole Brzeće – Mali karaman, intenzivirali su se građevinski radovi u Brzeću. Grade se potpuno novi ali se vrši i adaptacija starih smeštajnih i ugostiteljskih objekata. Nažalost, putni prilaz gondoli i dalje nije uređen, te sve izgleda jako neugledno i nesređeno.
Usled obimnih građevinskih radova proteklih godina, ulice u samom centru Kopaonika ali i u Vikend naselju su u jako lošem stanju, te se krajem ove godine očekuje i njihova rekonstrukcija. Na početku letnje sezone privremeno su sanirane pojedine kritične deonice.
Na početku letnje sezone privremeno su sanirane pojedine kritične deonice; Foto: infoKOP
Gasovod u završnoj fazi
U završnoj fazi je i razvojni gasovod RG 09-4/2 (Aleksandrovac – Kopaonik – Novi Pazar – Tutin), koji delom prolazi kroz Nacionalni park (III režim zaštite) i deo je nacionalne i međunarodne ekološke mreže pod nazivom „Kopaonik“ i „Rogozna“.
S obzirom na radove koji su izvedeni na prosecanju trase gasovoda, vrlo je moguće da pojedine deonice posluže i kao nove vezne staze, zaključuje na kraju portal infoKOP.
Razvojni gasovod delom prolazi kroz Nacionalni park; Foto: infoKOP
Za ove montažno-demontažne objekte nije potrebna građevinska dozvola, a namenjene su ne samo za odlaganje alata i materijala već i za predah od rada.
Drvene kućice su praktično rešenje za bašte i njive jer pružaju sklonište od atmosferskih uticaja ali su one prvenstveno napravljene kao mesto za smeštanje alata.
Drvene baštenske kućice se najčešće proizvode površine 6 do 12 metara kvadratnih po meri ili se kupuju gotove.
Za njihovu izradu najčešće se koristi čamovina, beli bor ili običan bor. Koriste se suve daske ili poluoblice debljine od 2 do 9 cm. Ovaj odabir materijala najviše utiče kasnije i na cenu baštenskih kućica.
Prave se od čamovine, belog bora ili običnog bora.; Foto: Garden Koncept
Kao zaštitni sloj na atmosferske uticaje koristi se najčešće završni lakovi na akrilnoj bazi.
Konstrukcija se izvodi od čamove drvene građe, to jest greda 9×9 ili 10×10 centimetara koje su povezane čamovim štaflama. Patosni deo roštilja mora biti premazan bitulinom kao zaštitnom hidroizolacijom preko koje se kasnije postavlja OSB ploče debljine 18mm.
U zavisnosti od potreba, zidovi mogu da imaju izolaciju u vidu stiropora ili kamene vune.
Za krovni pokrivač se najčešće koristi crep, lim ili kanadska tegola. Kod tegole, nagib krova može da bude blaži nego kod drugih završnih materijala. Podloga na koju se postavlja kućica je najčešće betonska ploča.
Kao zaštitni sloj na atmosferske uticaje koristi se najčešće završni lakovi na akrilnoj bazi. Ove završne slojeve je potrebno obnavljati, odnosno kućicu je potrebno premazivati sa vremena na vreme.
Po meri ili u delovima
Mogu se praviti po meri, gde je u cenu uračuna i montaža, a mogu se kupiti i u prodavnicama međutim onda je potrebno da je sami sastavite.
Baštenske drvene kućice koje proizvodi novosadska firma Garden Koncept prave se u pogonu, a zatim se demontiraju u panele i prevoze na adresu montaže gde se ponovo sklapaju.
Cena baštenskih kućica kod ovog proizvođača je od 300 evra/m2. U cenu je uključen model sa čamovim podom, vratima, malim prozorom sa okretno nagibnim mehanizmo. U ceni nije limarija kao ni prevoz na adresu montaže.
Znači za kućicu veličine 3×3 m potrebno je izdvojiti oko 2.700 evra, a rokovi za izradu kućica su oko 30 dana.
Materijal poskupeo preko 60 posto
Moramo da napomenemo da su cene u odnosu na cene od pre dve godine značajno povećanje kada je cena po kvadratu bila oko 190 evra. Kako doznajemo, ovo je uglavnom posledica povećanja cene drvene građe.
Na primer, stara cena OSB ploče debljine 18mm je bila 2.350, dok je nova cena 4.350 dinara. Povećanje je dostigla i čamova daska gde je sa stare cene od 23.000 povećama na 47.500 dinara po metru kubnom. Stara cena suve čamove građe je sa 320 dostigla čak 520 evra što je povećanje od 62 procenata.
Gotova baštenska kućica dimenzija 2,8×2,8m. Foto: Uradi Sam
Uradi sam rešenja
Drvene baštenske kućice se mogu kupiti i kao gotove i njima je cena nešto niža. Cena modela 2,8×2,8m2 je oko 1.600 evra.
Ipak, obratite pažnju da se gotova kupljena kućica dobija u daskama i vlasnik je mora sam sklopiti ili pronaći majstora.
Vodite računa da većina kućica iz prodavnice nema patos niti krovni pokrivač a drvo nije lakirano. Često se umesto stakla postavlja plastika na prozore.
Novi teren kraljevskog kluba biće smešten u šest podzemnih nivoa koji dosežu dubinu od preko 25 metara, dok će kapacitet stadiona biti povećan na 85.000.
Zvanično najbolji fudbalski klub u 20. veku – španski Real Madrid – objavio je nedavno video koji prikazuje tekuće preuređenje svog stadiona Santijago Bernabeu, uključujući izgradnju podzemnog terena na uvlačenje.
Na snimku se vidi kako je spoljašnjost zakrivljene arene – koju renoviraju španski arhitektonski studiji L35 i Ribas & Ribas zajedno s nemačkim studijom GMP Architecten – nose grede duge 106 metara i teške 530 tona.
Unutar stadiona od 152.000 kvadratnih metara gradi se velika jama u kojoj će se nalaziti novi sistem za uklanjanje i skladištenje terena, piše Dezeen.
Teren na uvlačenje biće smešten u šest podzemnih nivoa koji dosežu dubinu od preko 25 metara i imaju podzemni sistem za navodnjavanje, kao i ultraljubičasto osvetljenje za travnjak.
Ovaj dizajn će omogućiti da se stadion koristi i za druge događaje, kao što su bejzbol i teniske utakmice, sa travom podeljenom na široke trake koje su postavljene ispod poda stadiona i podižu se hidrauličnim liftovima kada je to potrebno.
Kada renoviranje bude završeno, Santijago Bernabeu će takođe biti korišćen za održavanje koncerata i imaće kapacitet od 85.000 posetilaca, u odnosu na trenutni broj od 81.044.
Planirano je da renoviranje bude završeno 2023. godine; Foto: Twitter
Spoljašnjost zakrivljene arene nose grede duge 106 metara i teške 530 tona.
Njegova čelična fasada je dizajnirana da bude osvetljena tako da slike i informacije mogu da se projektuju na spoljašnjost stadiona, a imaće i krov na uvlačenje.
Jedan od najpoznatijih stadiona na svetu, Santjago Bernabeu, prvobitno je izgrađen 1947. godine, a dizajnirali su ga arhitekti Manuel Munjoz Monasterio i Luis Alemani Soler. Trenutno je drugi po veličini stadion u Španiji.
„Novi stadion će i dalje biti okruženje koje stvara emocije koje će ostaviti traga u budućnosti Real Madrida“, rekao je predsednik kluba Florentino Perez.
„Biće to najbolji stadion na svetu na kome ćemo ponovo videti da ćemo i na kraju ovog veka biti prepoznati kao najbolji klub. Ponudiće novi stadion, nasleđe i biti novi izvor ponosa za naše članove i navijače“, dodao je on.
Renovirani stadion imaće kapacitet od 85.000 posetilaca; Foto: Pixabay
Investicija teška 525 miliona evra
Renoviranje stadiona je odobreno 2016. godine, započeto je 2019. i očekuje se da će biti završeno 2023. godine, a cena čitavog projekta iznosi 525 miliona evra.
Da podsetimo, krajem prošle godine fudbalski klubovi Inter i AC Milan objavili su da će kultni San Siro biti zamenjen stadionom koji je dizajnirao arhitektonski studio Populous.
Ako ste u kategoriji „gradim kuću“, „imam plac i šta dalje“, ili se prosto pitate: „Šta mi od papirologije treba da krenem u izgradnju?“ – ovo je tekst za vas.
Ukoliko to već niste znali, za svaku kategoriju objekta procedura je različita. Ova procedura o kojoj je reč važi za porodični objekat „A kategorije“, što znači do 400 m2 i spratnosti Po+P+1+Pk (podrum, prizemlje, sprat i potkrovlje).
Od placa do početka gradnje porodične kuće čeka vas 6 koraka. Sami koraci se brzo i lako prolaze kada na vreme pripremite svoje papire i imate dobru saradnju sa projektantom koji vodi vaš projekat.
Kako do kuće ili vikendice na vašoj omiljenoj lokaciji. Foto: Gradnja.rs
Koraci koji vas očekuju na putu izgradnje porodične kuće su:
Informacija o lokaciji
Idejno rešenje (IDR)
Lokacijski uslovi
Projekat za dobijanje građevinske dozvole (PGD)
Građevinska dozvola
Prijava radova
U daljem delu teksta pogledajte koji korak šta podrazumeva.
1. Informacija o lokaciji
Prvi korak u nizu je Informacija o lokaciji. To nije obavezan dokument, ali preporučujemo da ga ne preskačete. Time biste sebi uštedeli i vreme i puno živaca.
Da se izvadi ovaj dokument košta, ali vam on svakako treba u razgovoru sa arhitektom. Svaki ozbiljan arhitekta, koji želi da uradi po propisima i da stoji iza onoga što je uradio, tražiće vam ovaj dokument. Na taj način nećete plaćati projekat koji ne možete da upotrebite.
U Informaciji o lokaciji naćićete puno odgovora na pitanja:
Da li uopšte možete da gradite?
Koja je spratnost dozvoljena?
Koliko maksimalno kvadrata možete da gradite?
Da li postoje neka ograničenja?
Informacija o lokaciji može da se pribavi elektronski za neke gradove (recimo, za Novi Sad). To obavezno proverite pre nego što fizički odete da podnesete zahtev. U većim gradovima, ako ne može onlajn, onda idete u Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, a u manjim mestima, ako nemaju sekretarijat, onda u nadležnoj opštini.
Informacija o lokaciji može da se pribavi za bilo koju parcelu, ne morate biti vlasnik parcele. Ako kupujete plac, ove informacije su vam dragocene. Nećete trošiti svoje vreme na kupovinu placa na kome ne možete da gradite svoju kuću iz snova.
2. Idejno rešenje (IDR)
Idejno rešenje jeste dokument (projekat), koji vam je potreban za treći korak. Projekat izrađuje projektantska firma. Projektant je najčešće arhitekta, a može biti i projektant konstrukcija ili inženjer visokogradnje. Uslov je da projektant mora imati odgovarajuću aktivnu licencu (300, 301, 302 ili 310, 311 i 317, za porodične kuće do 300 m2).
Projektant treba vaše zahteve i očekivanja da uskladi sa važećim propisima i planovima za područje gde se vaš plac nalazi. Sve informacije o propisima, ograničenjima i uslovima za gradnju projektant može naći u Informaciji o lokaciji (korak 1).
Idejno rešenje se uz ostalu dokumentaciju elektronski predaje preko eUprave, da bi se dobili Lokacijski uslovi (korak 3).
Prvo izvadite lokacijske uslove da biste znali šta smete da zidate; Foto: Gradnja.rs
3. Lokacijski uslovi
Lokacijski uslovi su zvanični dokument, tj. predstavljaju upravni akt koji daje zvanična pravila za gradnju. Može ga pribaviti bilo koje lice koje podnese zahtev, ne mora biti vlasnik parcele.
Lokacijski uslovi se dobijaju elektronski tako što se Idejno rešenje (IDR) zajedno sa dokazima o uplaćenim taksama (za neke parcele potrebna je i Kopija plana) predaje elektronski preko Centralno informacionog sistema (CIS). Ovaj postupak najčešće obavlja arhitekta za vas.
Dokument sadrži podatke iz idejnog rešenja u delu gde su pravila građenja, ali sadrži i dokumentaciju javnih komunalnih preduzeća. Naime, svako javno komunalno preduzeće izdaje svoje uslove za projektovanje i priključenje.
Nakon ovog dokumenta pristupa se izradi PGD-a (Projekta za dobijanje građevinske dozvole).
4. Projekat za dobijanje građevinske dozvole (PDG)
Projekat za dobijanje građevinske dozvole isto izrađuje projektantska firma na osnovu idejnog rešenja (korak 2) koje se sada mora usaglasiti sa uslovima koje ste dobili u dokumentu Lokacijski uslovi (korak 3). U ovom projektu se definiše objekat u celosti.
To znači da se definiše konstrukcija, materijali, mesto priključaka na struju, priključak na vodovod i kanalizaciju … On se predaje elektonski uz dodatnu dokumentaciju i plaćene takse kako bi se dobila Građevinska dozvola (korak 5).
Projekat za dobijanje građevinske dozvole izrađuje projektantska firma na osnovu idejnog rešenja
5. Građevinska dozvola
Građevinska dozvola se izdaje od strane nadležnog organa lokalne samouprave. Na ovaj dokument najčešće se čeka 5 dana.
Građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne krene sa građenjem objekta u roku od tri godine od dana pravosnažnosti Rešenja kojim je izdata Građevinska dozvola. Ukoliko sebi rešavate stambeno pitanje ova dozvola može da se produžava.
Ovde je bitno da znate da kada dobijete Građevinsku dozvolu, da obavezno proverite da li su dobro upisani svi vaši podaci. Kada je Građevinska dozvola u vašim rukama, predlažemo da se častite i na par dana se odmorite od papirologije.
6. Prijava radova
Prijava radova se vrši kod organa koji je izdao građevinsku dozvolu. U prijavi radova navodi se datum početka i rok završetka građenja. Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave.
CEOP procedura
Od placa do početka gradnje porodične kuće svi zahtevi (za Informaciju o lokaciji, Lokacijske uslove i Građevinsku dozvolu) kao i prijava radova vrše se preko CIS-a. CIS je skraćenica za Centralni informacioni sistem. Zahtev podnosite na ovom sajtu.
Svoj zahtev možete uvek da pratite preko CEOP-a (Centralna evidencija objedinjene procedure) na ovoj strani.
Srećno na CEOP-u. Trebaće vam… Foto: screenshot
Da mirno spavate
Kao što je u početku teksta istaknuto, navedena procedura od 6 koraka važi za porodični objekat „A kategorije“, što znači do 400m2 i spratnosti Po+P+1+Pk (podrum, prizemlje, sprat i potkrovlje).
Kada se krene sa papirologijom, onda idite korak po korak, nemojte da preskačete korake ako želite legalno da gradite i da mirno spavate. Uvek je jeftinije da rasčistite papire i da uradite projekat sa kojim ste u potpunosti zadovoljni, a ne da ispravljate na licu mesta i tako duplo plaćate i gubite više vremena.
Iako je za sve objekte „A kategorije“ procedura slična, postoje pojedinačni elementi i situacije koje su ipak različite. Ukoliko imate još nedoumica u vezi građevinskih procedura i neophodne dokumentacije, vaše pitanje možete ostaviti u komentaru.
Pogledajte kako teku radovi na tunelima „Laz“ i „Munjino brdo“ koji se nalaze na deonici auto-puta „Miloš Veliki“ od Preljine prema Požegi.
Poslednja izgrađena poddeonica auto-puta „Miloš Veliki“ (E-763) od Preljine do Pakovraća dužine 11,5 km puštena je u saobraćaj u januaru ove godine, a u toku su intenzivni radovi na nastavku ovog auto-puta koji će povezati Čačak, Lučane i Požegu i omogućiti dalje napredovanje Koridora 11.
U pitanju je veoma zahtevna deonica Preljina – Požega ukupne dužine 30,9 km koja prolazi kroz brdovit teren, te je planirano da trećina pomenute deonice bude u mostovima i tunelima. Investitor ovog projekta je JP „Putevi Srbije“, a radove izvodi kineska firma China Communications Construction Company zajedno sa domaćim podizvođačima. Glavni projekat potpisuje Saobraćajni institut CIP iz Beograda.
Kao najzanimljiviji objekti na ovoj deonici izdvajaju se dva veoma duga tunela. Kad se krene iz pravca Čačka, prvi na deonici nalazi se tunel „Laz“ (2.843 m), čiji se ulazni portal nalazi u mestu Pakovraće. Tunel prolazi kroz planinu Jelicu i izlazi mestu Rtari. Situacija u projektu pokazuje da se tunel nalazi u „S“ krivini.
Nepunih osam kilometara na autoputu, nakon izlaza iz tunela „Laz“, ulaziće se u tunel „Munjino brdo“ (2.756 m) u mestu Krstac, neposredno iza planirane petlje Lučani. Izlazni portal ovog tunela nalazi se u mestu Prilipac u opštini Požega.
Oba tunela su dvocevna sa osovinskim rastojanjem između cevi od 35-50 m i sa po dve trake za svaki smer kretanja vozila.
Oba tunela su dvocevna sa osovinskim rastojanjem između cevi od 35-50 m i sa po dve trake za svaki smer kretanja vozila. Izgradnja tunela se radi po Novoj austrijskoj tunelskoj metodi (NATM), baziranoj na fleksibilnoj primarnoj oblozi koju čine mlazni beton, stenska sidra armaturna mreža i čelične remenate.
Iako rastojanje između tunela nije veliko, u pitanju su totalno različite geološke građe stenske mase ova dva tunela, pa je samim tim i pristup izgradnji drugačiji.
Cevni štit pre početka tunelskog rada; Foto: Nikola Miljković
Učestala promena tipova podgrade
Tunel „Laz“ prolazi kroz mešovitu geološku građu sačinjenu od različitih vrsta peščara i lapora. Konstantno smenjivanje sekcija dobrog i lošeg materijala od izvođača zahteva prilagođavanje različitim tehnologijama gradnje i učestalu promenu tipova podgrade.
Prilikom iskopa tunela „Munjino brdo“ nailazi se na veoma rastresit materijal koji kada dođe u kontakt sa vodom prelazi u gotovo tečno stanje. To su škriljci, manje ili potpuno degradirani i najčešće raspoređeni sa nepravilnom orijentacijom u odnosu na osu tunela, što u velikoj meri dodatno otežava posao.
Dobra činjenica za graditelje je ta, što je ovo relativno suv tunel, ali bilo kakav dotok podzemne vode mora se na brz i efikasan način ukloniti iz zone izgradnje tunela.
Složena geologija zahteva i složenu tehnologiju izgradnje, pa se iskop tunela vrši iz više faza. Prvo se vrši iskop kalote (gornjeg dela tunela), zatim oporaca (srednji deo) i na kraju podnožnog svoda odnosno temelja tunela. Kao najsloženiji tip iskopa izdvaja se izlazni portal tunela „Munjino brdo“ na kojem se zona kalote dodatno deli na tri segmenta.
Na taj način se smanjuje poprečni presek koraka iskopa, a sve u cilju smanjenja deformacija i sprečavanja pojave kolapsa zemljanog materijala na radnom čelu. Iskop se u većini slučajeva vrši kombinacijom miniranja i mašinskog iskopa, osim u zonama veoma rastresitog tla gde se zahteva isključivo mašinski iskop.
Pre novog koraka kopanja, u zoni kalote se ugrađuju čelične cevi (koplja) prečnika Ø42 mm koja služe kao štit vrha kalote od obrušavanja materijala iznad konture iskopa. Rastojanje između čela iskopa dve tunelske cevi se drži na preko 50m, čime se isključuje uticaj jedne tunelske cevi na drugu, a što je naročito izraženo kod miniranja.
Ugradnja mlaznog betona na čelu iskopa tunela “Munjino brdo”; Foto: Siniša Kopuz
U boljim geološkim uslovima na oba tunela ugrađuju se trakasti temelji koji direktno nose sekundarnu oblogu.
U ekstremno teškim deonicama tunela „Laz“ na čelo iskopa ugrađivan je i cevni štit (engl. pipe roof). U konkretnom slučaju, ovaj sistem rada zasnivao se na ugradnji čeličnih cevi prečnika Ø114 m, dužine 12 m na međusobnom rastojanju od 40cm.
Cevi se ugrađuju u zoni krune kalote pod uglom od 3°, a izvan konture nosive konstrukcije. Nakon bušenja i ugradnje cevi, sledi injektiranje istih, koje za cilj ima ojačanje injekcionom masom stenskog materijala iznad čela iskopa.
Diktirana geologijom, bitna razlika u poprečnom preseku tunelske cevi jeste vrsta temelja. U boljim geološkim uslovima na oba tunela ugrađuju se trakasti temelji koji direktno nose sekundarnu oblogu.
Za razliku od ove, dosta složenija varijanta javlja se ukoliko je stena lošijeg kvaliteta. U tom slučaju, prvo se radi podnožni svod primarne obloge, čime se spoljašnja konstrukcija tunela prstenasto zatvara, a iznad njega se ugrađuje podnožni svod sekundarne obloge.
Pokretna oplata za betoniranje sekundarne obloge; Foto: Siniša Kopuz
Proces izgradnje primarne obloge
Nakon iskopa, ugrađuju se armaturne mreže i remenate, a zatim se vrši prskanje mlaznim betonom do debljine od 25-30cm u zavisnosti od tipa podgrade.
Nakon toga ugrađuju se ankeri (tipa SN ili IBO) sa dužinom potrebnom da prođe kroz zonu oslobođenih napona i usidri se u neporemećenom području u tlu iza tunelskog otvora.
Time se kompletira proces izgradnje primarne obloge, nakon kojeg se ugrađuje geotekstil i hidroizolacija koji se nalaze između dve obloge tunela.
Oba tunela se sastoje od po devet poprečnih prolaza za pešake na svakih 250 m i dva poprečna prolaza za vozila na svakih 1000m.
Da bi se krenulo sa ugradnjom hidroizolacije i sekundarne obloge, potrebno je ispuniti uslov da su smirena pomerana primarne obloge. Sekundarna obloga se izvodi od armiranog betona marke MB30 u kampadama do 12 m.
Jedan od uslova bezbednosti u tunelu jesu poprečne veze između dve cevi. Oba tunela se sastoje od po devet poprečnih prolaza za pešake na svakih 250 metara i dva poprečna prolazaza vozila na svakih 1.000 metara.
Na mestima prolaza za vozila u glavnim cevima nalaze se proširenja (niše za parkiranje vozila u kvaru) koja omogućavaju da dugačka vozila imaju više manevra ukoliko se ukaže potreba za skretanjem u drugu cev.
Hidroizolacija u tunelu „Laz“; Foto: Siniša Kopuz
Portali i preduseci
Ukoliko je nadsloj za probijanje tunela nedovoljne visine ili ukoliko je predusek pri ulazu u tunel suviše strm, projektanti predviđaju produženje tunelske cevi po sistemu Cut & Cover izgradnje.
Odnosno, nakon širokog iskopa tunelska armiranobetonska konstrukcija sa podnožnim svodom se radi „u otvorenom“ zajedno sa sistemom hidroizolacije i nakon toga se u slojevima zatrpava zemljanim materijalom čije se lice prekriva travom i rastinjem u svrhu sprečavanja klizanja i ispiranja materijala sa strmih padina preduseka.
Deonica Cut & Covera prisutna je na sva četiri portala ovih tunela, a najduža je na levoj cevi izlaznog portala tunela „Laz“ (139,5 m). Na ovom portalu predusek se izvodi pod zaštitom zavese od šipova. Delovi iskopa koji su bliski početku tunelskog rada pod zaštitnom konstrukcijom od obostranih šipova i razupora u njihovom vrhu.
Sa udaljavanjem od portalne kosine prelazi se na osiguranje kosine jednostranim šipovima smaknutim u dva reda i povezanim naglavnom gredom. Nakon završetka iskopa izvešće se trajna betonska obloga između šipova debljine 30 cm sa barbakanama ubušenim u tlo iza šipova.
Sa udaljavanjem od portalne kosine prelazi se na osiguranje kosine jednostranim šipovima smaknutim u dva reda i povezanim naglavnom gredom.
Na svim portalima ova dva tunela, zaštita portalne kosine vršena je ugradnjom sidara i mlaznog betona. Na izlaznom portalu tunela Munjino brdo, zbog loše geologije, portalna kosina se dodatno utvrđuje konstrukcijom od armiranog tla sa čelom od gabionskih blokova.
Kod dugih tunela poseban izazov tokom izvođenja predstavlja ventilisanje radnog prostora. S obzirom da dužine tunela iznose skoro 3 kilometra, izvođač je uradio poseban projekat ventilacije na oba tunela.
Čelične razupore između šipova na izlaznom portalu tunela „Laz“; Foto: Nikola Miljković
Trenutno stanje
Radovi na gradilištu odvijaju se punom parom. Do sada, na tunelu „Laz“ iskopano je 79% od planiranog, dok za „Munjino brdo“ taj procenat iznosi 60%. Nakon iskopnih i betonskih radova, planirano je da se pređe na fazu II radova, odnosno na ugradnju kolovozne konstrukcije i elektro-mašinskih instalacija u tunelu.
Kad se puste u upotrebu, „Laz“ će postati najduži tunel u Srbiji, a na drugom mestu nalaziće se tunel „Munjino brdo“.
Tunel “Laz” – izlazni portal; Foto: Nikola Miljković
Ova tehnologija pravljenja tunela je više od 10 puta brža, upola jeftinija i mnogo bezbednija od klasične in-situ metode izgradnje objekata pod zemljom.
Britanska tehnološka kompanija hyperTunnel otkrila je u svom istraživačkom objektu u južnoj Engleskoj prvi tunel na svetu u potpunosti napravljenod strane robota.
Nova automatizovana metoda izgradnje po zamisli hyperTunnela dizajnirana je tako da gradi tunele više od10 puta brže i upola jeftinije od konvencionalne tehnologije.
Koristeći metode digitalnog blizanca, flota hyperBotova buši tunel, a potom ulaze roboti koji prave ljusku tunelaod betona koristeći se metodom 3D štampe.
Šest metara dugačak, dva metra visok i dva metra širok tunel za pešake nazvan je Peak XV.
Više od 10 puta brže i upola jeftinije od konvencionalnih tehnika; Ilustracija: Screenshot You Tube (hyperTunnel)
Ova metoda izgradnje više je od 10 puta brža i upola jeftinija od konvencionalne tehnologije.
Dejvid Kastlo, tehnički direktor za rudarstvo i tunele u Network Railu, rekao je za portal Construcion Enquirer:
„Želimo da smanjimo smetnje za naše putnike, tako da stalno tražimo nove pristupe za proširenje ili popravke tunela koji skraćuju dužinu vremena kada je tunel zatvoren za vozove. Peak XV nas pomera korak bliže tom cilju i, što je najvažnije, metodom koja smanjuje rizik po bezbednost radne snage”, dodao je on.
Zemlju sa lokacije odvoze automatizovana vozila; Ilustracija: Screenshot You Tube (hyperTunnel)
Ogroman korak za čitavu industriju
Stiv Džordan, ko-izvršni direktor i suosnivač hyperTunnela, izjavio je sledeće:
„Otkrivanje našeg prvog demonstracionog tunela velikih razmera je ogroman korak, ne samo za hyperTunnel, već i za industriju tunelogradnje i građevinarstvo uopšte, koji željno očekuju da naš pristup koriste, prema potrebi, u svojim globalnim projektima“.
„Dok je korišćenje robota isključivo za izgradnju podzemnih struktura dramatično drugačije, tehnologije koje koristimo – kao što su digitalni blizanci, robotika, 3D štampa i digitalno podzemno premeravanje, podržano AI i VR – su se sve dobro pokazale u drugim industrijama. U stvari, hyperTunnelova in-situ metoda pre svega ima na umu smanjenje rizika tokom izvođenja građevinskih projekata“ – zaključio je Džordan.
Obezbeđivanje objekta od isplivavanja bio je najveći izazov u projektovanju ove garaže koja bi trebalo da bude završena do marta 2024. godine.
Prašina, buka i smanjena prohodnost u samom srcu najvećeg vojvođanskog grada od proleća ove godine postali su uobičajeni. Međutim, kada se prašina jednog dana slegne, strogi centar grada biće bogatiji za 435 novih parking mesta raspoređenih u dve podzemne garaže – “Banovina” i “Modena”, čime će se, nadamo se, sistemski rešiti problem parkiranja u gradu.
U nameri da rasvetlimo sve detalje bitne za ova dva infrastrukturno važna projekta za Novi Sad, obratili smo novosadskoj kompaniji Inobačka d.o.o., koja je radila na projektovanju, a sada i izvođenju, garaža zajedno sa eksternim saradnicima.
Sadejstvo struke
Veliki broj stručnjaka iz domena arhitekture, građevinarstva, saobraćaja, mašinstva, geotehnike, hidrotehnike i elektrotehnike je sarađivao kako bi se ova podzemna struktura uspešno osmislila.
Priprema projekta i projektovanje je trajalo godinu dana, a prva na redu za predstavljanje čitaocima Gradnje je garaža „Banovina„, smeštena ispod kompleksa Izvršnog veća Vojvodine.
U garaži Banovina moći će da se parkira 167 vozila na dve etaže, a predviđeni su i punjači za električna vozila.
Ukupna površina podzemne javne garaže „Banovina“ iznosi 6.610 m2 (bruto površina), dok je površina osnove 3.225 m2. Kapacitet garaže iznosi 167 parking mesta za putnička vozila, od toga 79 mesta su na -1 etaži, a 88 parking mesta na -2 etaži.
Na etaži -1 predviđeno je uređenje ukupno 8 mesta za parkiranje električnih vozila sa uređajem za punjenje.
Presek
Pristup preko dve saobraćajnice
Pristup i kolska saobraćajna veza sa mrežom iz okruženja ostvarena je preko dve pristupne saobraćajnice – veza sa Ulicom Banovinski prolaz – izlaz iz garaže, te veza sa Ulicom vladike Platona ulaz u garažu, objašnjavaju dalje naši sagovornici.
Svaka od pristupnih saobraćajnica je širine 5,5 metara, a javni pešački pristupi u objekat garaže obezbeđeni su kroz dve stepenišne vertikale.
„Stepenište koje ima funkciju ulaza za vatrogasnu intervenciju pozicionirano je u severnom delu objekta.“ – navode iz Inobačke.
U okviru njih, na zapadnom i istočnom stepeništu, postavljaju se automati za naplatu parkiranja.
Pristup javnim stepenišnim vertikalama se sa spoljne strane zatvara preko noći, a pešački ulaz se dozvoljava samo korisnicima koji dolaze da preuzmu svoja vozila.
Problem uzgona kao najveći izazov
Najveći izazov u toku projektovanja konstrukcije bio je rešiti problem uzgona za maksimalni nivo podzemne vode koji je planom detaljne regulacije propisan na koti 76,80 m.n.m. u tom delu grada, ali i sve ostale probleme koje konstantan pritisak podzemne vode donosi mimo samog uzgona, kažu iz Inobačke.
Kako bi se mogla iskopati temeljna jama garaže, prvo se morala izvršiti zaštita iskopa. Zaštita jame izvršena je izradom zavese od šipova ø60 cm na osovinskom rastojanju od 100 cm dužine 17 m koji su na vrhu povezani naglavnom gredom od AB betona dimenzija 65 x 80 cm.
Foto: Inobačka
Zaštita jame izvršena je izradom zavese od šipova ø60 cm na osovinskom rastojanju od 100 cm dužine 17 metara.
Prilikom iskopa, ova se zavesa od šipova razupire metalnim cevima na osovinskom razmaku od 6 metara, a u zonama uz sam objekat Banovine se vrši dvostruko razupiranje da bi se izbeglo pomeranje temelja susednog objekta.
Dubina iskopa je -7,20 m uz prethodno ravnomerno snižavanje nivoa podzemnih voda u koju svrhu je izbušeno 12 bunara, te postavljeni piezometri za praćenje kote podzemne vode.
Projektovano 137 šipova za fundiranje
Fundiranje „Banovine“ je usvojeno na šipovima, a ovaj koncept je odabran upravo zbog prisutnog prilično visokog nivoa podzemne vode u ekstremnim situacijama, odnosno da bi se obezbedio objekat od isplivavanja.
„Projektovano je 137 šipova kako bismo obezbedili mogućnost isplivavanja, a u isto vreme sprečili mogućnost loma temeljne ploče“ – objašnjavaju iz „Inobačke“.
Predviđeno je i povezivanje obodnih zidova objekta sa konstrukcijom zaštite iskopa, zavesom šipova, koji zajedničkim radom doprinose pri sprečavanju isplivavanja objekta.
Foto: Inobačka
Objekat će se izvesti sa što manje prekida kako bi se lakše postigla vodonepropusnost i lakše obezbedili prekidi u betoniranju.
Konstrukcija će se, navode iz tima, raditi po unapred pripremljenim traktovima, ali vodeći računa o tome da se objekat uradi sa što manje prekida kako bi se lakše postigla vodonepropusnost i lakše obezbedili prekidi u betoniranju.
Koristiće sistemska oplata DOKA za zidove, a međuspratne konstrukcije će se izvoditi unakrsnim korišćenjem drvenih nosača i njihovim podupiranjem po projektu.
„Sva oplata će biti glatka i nije predviđena dodatna obrada betonskih površina“ – naglašavaju u „Inobačkoj“
Osim toga, montiraće se dva krana, a za betoniranje će se koristiti mobilni distributer koga će betonom snabdevati stacionarna betonska pumpa. Svi elementi konstrukcije objekta su projektovani od betona klase C35/45.
Završna obrada poda u garaži „Banovina“ je epoksidni premaz.
Foto: Inobačka
Ventilacija i odimljavanje
Za ventilaciju i odimljavanje garaže se postavljaju dva sistema. Ova dva sistema objedinjavaju u sebi ventilaciju i odimljavanje garaže, objašnjavaju dalje naši sagovornici.
Postavljaju se dva vertikalna građevinska kanala koji spajaju oba nivoa garaže. Od ovog verikalnog kanala se granaju kanali od čelika sa kompenzatorima.
Na kraju građevinski predviđenih kanala, na krovu objekta, postavljaju se ventilatori. Ventilatori se nalaze na kraju betonskog kanala na visini 3 metra u odnosu na kotu terena.
Dovod vazduha za ventilaciju i odimljavanje je preko ulazno-izlaznih rampi ulaza u garažu, a kasnije preko silazno-uzlaznih saobraćajnica unutar garaže.
U sklopu vizuelno nenametljivih komunikacionih vertikala koje izlaze na nivo partera, obezbeđuje se i prostor u koji će biti smešteni ventilatori kako ne bi bili vidljivi i narušavali vizuelni doživljaj lokacije.
Sprinkleri u garaži
Stabilna automatska instalacija za gašenje požara vodom – sprinkler instalacija, predviđena je za gašenje požara u garaži kako bi se povećala bezbednost u korišćenju objekta i minimalizovala štetu koja može nastati u slučaju požara.
„Sprinkler instalacija spada među najefikasnije instalacije za gašenje požara. To je automatska stabilna instalacija za gašenje požara rasprskavajućim mlazom vode, koja u pripremnom položaju pre aktiviranja ima zatvorene mlaznice, koje se otvaraju na temperaturi od 68 ˚C i na taj način započinje automatsko aktiviranje instalacije“ – kažu iz Inobačke.
„Garaža će biti štićena potrebnim brojem unutrašnjih i spoljašnjih hidranata. U garaži su predviđeni sistemi za dojavu požara, detekciju CO2, sistemi odimljavanja i gašenje požara“ – navode iz Inobačke.
Foto: Inobačka
Najveći izazov pri gradnji je da se bezbedno zaštiti temeljna jama, kako pri izradi dijafragmi, tako i prilikom svih iskopa i razupiranja.
Najveći izazov pri gradnji objekta je da se bezbedno zaštiti temeljna jama, kako pri izradi dijafragmi, tako i prilikom svih iskopa i razupiranja, te montaže krana unutar objekta na dodatne šipove, kažu iz Inobačke.
„Potrebno je permanentno praćenje sleganja okolnih objekata koje se mora svesti na minimum. Takođe teba povesti računa i na obezbeđenje objekta od prodora podzemne vode tj. kvalitetno izvođenje sistema hidroizolacije“ – navode projektanti.
Rok mart 2024.
„Za konstrukciju i opremanje garaža je rok do marta 2024, ali će biti verovatno sve završeno pred kraj 2023. godine, dok je za parterno uređenje odgovoran Grad Novi Sad i nadamo se da će i oni uspeti u istom roku da završe svoj deo posla, naročito što će moći da pristupe izvođenju radova paralelno sa opremanjem garaža, a po završetku izrade betonske konstrukcije garaža“ – navode na kraju naši sagovornici.
Restauracijom fasade Narodnog pozorišta u Beogradu prema Francuskoj ulici, završava se obnova fasade ove važne kulturne institucije započeta pre pet godina.
Zgrada Narodnog pozorišta proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Nakon sređivanja pročelja 2018. godine, Kancelarija za upravljanje javnih ulaganjima je izdvojila nova sredstva za sređivanje fasade – ovog puta sa strane Francuske ulice.
Od izvođača radova, M Enterijer Gradnja, saznali smo da će restauracijom u potpunosti zadržati autentičnost objekta.
Peskiranje i čišćenje fasade
Trenutno se izvode radovi na čišćenju fasade metodom peskiranja, pošto je bila vrlo zaprljana. Nakon toga se planira inspekcija fasade od strane konzervatorskog nadzora, koji je dodeljen od strane Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, da bi se odredilo koje se površine fasade restauriraju, a koje površine moraju da se obiju kako bi se izveo novi veštački kamen.
Čišćenje fasade je planirano da se završi prve nedelje novembra 2022. a zatim se započinje sa obijanjem postojećeg veštačkog kamena.
Restauracijom fasade zgrada Narodnog pozorišta izgled fasade neće biti promenjen
Novi veštački kamen
Fasada objekta izvedena je u kombinaciji štokovanog i zaglađenog veštačkog kamena. Na mestima gde je veštački kamen oštećen, vrši se pažljivo obijanje, a nakon toga izrada novog veštačkog kamena. U konačnoj obradi novi veštački kamen treba da bude u svemu isti kao i postojeći veštački kamen.
Restauracija postojećeg zaglađenog i štokovanog veštačkog kamena vrši se zalivanjem prslina i saniranjem oštećenih delova.
Restauracija postojećeg zaglađenog i štokovanog veštačkog kamena vrši se zalivanjem prslina i saniranjem oštećenih delova. Krpljenje veštačkog kamena izvodi se specijalnim reparaturnim malterima sa agregatom, krečnjakom, kvarcnim peskom, cementom, polimerima i po potrebi oksidnom bojom. Vrši se ujednačavanje boje postojećeg i novog veštačkog kamena. Toniranje se izvodi smesom spravljenom od belog i sivog cementa, fino mlevene oksidne boje, vode i SN veze.
Fasada Narodnog pozorišta u Beogradu je kombinacija štokovanog i zaglađenog veštačkog kamena
Enterijer za neki drugi put
Trenutno nisu u toku radovi na enterijeru jer je predmet ugovorenih radova samo radovi na restauraciji fasade. Prema trenutnim raspoloživim informacijama, u narednom periodu nije planirana adaptacija enterijera, ali svakako postoje planovi da se izvrši u nekom doglednom periodu.
Restauracijom fasade takođe nije obuhvaćena zamena spoljne stolarije niti dorada dekorativne rasvete.
U toku je restauracija fasade zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu čiji završetak je planiran za februar 2023.
Rok februar 2023.
Radovi na restauraciji fasade ka Francuskoj ulici su započeti u avgustu 2022. kada su urađeni pripremni radovi na gradilištu.
Ako vremenski uslovi to dopuste, završetak restauracije ovog dela fasade planiran je za februar 2023. godine.
Radovi ne utiču na funkcionisanje pozorišta te Narodno pozorište radi normalno tokom izvođenja radova.
Pruga Novi Sad – Subotica duga je 108,2 kilometra i na toj trasi biće izgrađeno ukupno 49 podvožnjaka i nadvožnjaka kako bi Soko mogao da poveže Beograd sa severom zemlje.
Radovi na deonici brze pruge između Novog Sada i Subotice, treće deonice kroz Srbiju u okviru međunarodnog projekta izgradnje pruge Beograd – Budimpešta, započeli su zvanično u novembru prošle godine i odvijaju se na većem broju lokacija duž trase buduće nove železničke saobraćajnice.
U prvoj fazi, odvijali su se oni radovi koji nisu zahtevali obustavu železničkog saobraćaja između Novog Sada i Subotice. Potpuna obustava saobraćaja na pomenutoj deonici počela je od 7. aprila 2022. godine, kada se i intenzivnije krenulo s radovima.
Na trasi brze pruge Novi Sad – Subotica od 108 kilometara biće izgrađeno 49 podvožnjaka i nadvožnjaka.
Projekat izgradnje obuhvata trasu dvokolosečne pruge i stanice sa objektima na pruzi, rekonstrukciju i modernizaciju železničkih čvorova Novi Sad, Vrbas i Subotica, denivelaciju ukrštanja pruge sa drumskim i pešačko-biciklističkim stazama.
Takođe, planirana je i ugradnja elektrotehničke infrastrukture koja omogućava bezbedno odvijanje saobraćaja projektovanim brzinama (preko 200km/h) i uvođenje evropskog sistema upravljanja železničkim saobraćajem.
Pruga Novi Sad – Subotica duga je 108,2 kilometra i na toj trasi biće izgrađeno ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata.
Brza pruga NS – SU: Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
Vijadukt u Vrbasu od 1,6 kilometara
Projektom je predviđena rekonstrukcija devet železničkih stanica, (Novi Sad, Sajlovo, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica), kao i tri nove stanice sa staničnim kapacitetima (Rumenka, Vrbas i Lovćenac).
U Vrbasu će biti izgrađen i vijadukt dužine 1,6 kilometra.
Šipovi kod stadiona
Radovi na dvanaest i po kilometara dugoj deonici Novi Sad – Rumenka – Kisač do sada su obuhvatili čišćenje terena, sečenje drveća, kao i radove na širokom iskopu u izradi nasipa, u okviru radova na pripremi donjeg stroja na trasi buduće brze pruge.
Na ovom potezu vrše se i geomehanička ispitivanja, kao i geodetska kontrola do sada realizovanih aktivnosti.
Kao što se može videti na snimku, veliki radovi su kod stadiona RFK Novi Sad gde se pobijaju šipovi.
Radovi kod kružnog toka; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
Rok do kraja 2024.
Izvođač radova je kineski konzorcijum China Railway International i China Communications Construction Company, a vrednost ugovora je 1,16 milijardi dolara.
Rok za završetak radova je 33 meseca od potpune obustave saobraćaja na celoj trasi od Novog Sada do Subotice. To znači da je završetak brze pruge Novi Sad – Subotica planiran do kraja 2024. godine.
Izvođenje šipova kod stadiona RFK Novi Sad; Foto: Aleksandar Morović za Gradnja.rs
