Saznajte kako teče pravilan postupak revitalizacije vrata i koliko to košta.
Svako ko se upustio u adaptaciju starog stana zna da to nije nimalo jeftin posao. Zato nije zgoreg znati na kojim mestima se može uštedeti. Jedan od načina jeste reparacija unutrašnjih vrata umesto kupovine novih. U ovom primeru, drvena vrata stara oko 25 godina smo prefarbali, zamenili im stakla i uklopili ih u novi enterijer po projektu Sonje Brstine tako da izgledaju kao nova. Pogledajte kako!
Postupak reparacije unutrašnjih vrata
Krila vrata, za početak, treba skinuti i odneti u farbaru na farbanje u komori dok se štok (ragastov) vrata uglavnom farba na licu mesta. Štok se ne može skinuti i vratiti na mesto ukoliko je utisnut u pod, to jest, ukoliko je postavljen pre parketa.
Početni izgled vrata
Kvake, brave i prihvatni lim skidaju se pre početka brušenja vrata. Pošto smo se odlučili da nova boja vrata bude bela (boja RAL 9010), a da se prihvatni lim kvake zadržava, odlučili smo da i njega, takođe, prefarbamo.
Metalne elemente pre farbanja potrebno je prešmirglati i premazati prajmerom.
Prihvatni lim i kvake se skidaju pre brušenja vrata
Pervajzi (opšivne lajsne) skinute su i sa zadnje strane je markerom obeleženo tačno mesto s koje su skinuti kako prilikom vraćanja ne bi dolazilo do zabune.
Prvo je neophodno skinuti stari lak što se radi brušenjem. Krila vrata se bruse u radionici, a štok (ragastol) na licu mesta.
Opšivne lajsne i štok vrata se brusi na licu mesta
Kako bi se dobila glatka površina i ispravile neravnine, nakon skidanja stare boje oštećenja se pažljivo gituju.
Gitovanje neravnina i pukotina nakon brušenja
Nakon gitovanja, a pre nanošenja prvog sloja farbe, potrebno je da se vrata dodatno ošmirglaju kako bi se ispeglate sve neravnine. Ovo fino šmirglanje radi se ručno.
Fino šmirglanje neravnina nakon gitovanja. Ženska ruka to radi najbolje!
Nakon završetka brušenja i šmirglanja, opšivne lajsne vraćaju se na štok i vrata su spremna za farbanje. Opšivne lajsne pričvršćuju se akrilnim silikonom i dodatno zakucavaju. Glave eksera gituju se kako bi vrata bila idealno ravna.
Opšivne lajsne vraćaju se na štok uz pomoć silikona i sitnih eksera koji se nakon zakucavanja takođe gituju
Farbanje starih vrata
Osnovni, prvi sloj boje je temelj i on treba da je bele boje ukoliko se odlučite da vaša vrata više nemaju boju drveta kao što je u našem slučaju.
Nakon što se prvi sloj boje osuši, vrata se ponovo ručno šmirglaju i nanosi se drugi sloj farbe.
Ukoliko ste se odlučili za boju sa sjajem, postupak šmirglanja i nanošenja farbe ćete morati ponoviti i treći put. U našem primeru, odlučili smo se za mat nijansu boje RAL 9010.
Pogledajte krajnji rezultat: Stara vrata u novom enterijeru sada izgledaju ovako:
Izgled repariranih vrata s novom kvakom i prefarbanim prihvatnim limom
Vlasnici stana primetili su kako niko od njihovih prijatelja ne može da veruju da su ovo stara vrata koja su reparirana.
Izgled prostorije nakon reparacije vrata i uređenja enterijera po projektu Sonje Brstine
Da li se reparacija vrata isplati?
Cena reparacije jednih vrata krećese od 70 do 120 evra . To znači da ćete za ovaj iznos, ukoliko odaberete dobrog majstora, dobiti vrata koja izgledaju kao nova. Obzirom da vrata pravljena po meri koštaju oko 200 evra, zaključujemo da je pravilno izvedena reparacija isplativa.
Kupili ste stari stan koji treba da adaptirate i već vas je zabolela glava? Samo polako, imamo aspirin za vas.
Niko zaista ne voli da se upušta u renoviranje stana jer su to dugotrajni, prljavi i često dosta skupi radovi za koje ne znate kada će se tačno završiti. Međutim, to ne mora da bude tako ako nađete prave majstore i, što je najvažnije, ako napravite plan po kojem ćete tačno znati kada nastupaju koji radovi, koliko oni traju i koliko oni koštaju. Upravo na ova pitanja daćemo vam odgovore i to na primeru jednog prosečnog stana od 70 kvadrata.
1. Sve staro napolje
Okej, ušli ste u stari stan i odmah vam je jasno da neke stvari moraju odmah napolje. Dakle, prvi korak je demontaža. To podrazumeva skidanje starih pločica, sanitarija, podova (ukoliko ga menjate), električnih prekidača, ugradnog nameštaja, unutrašnjih vrata (ukoliko ih menjate).
Vodite računa da ovaj šut ne smete bacati u kontejner već ga morate odvesti na deponiju. U suprotnom rizikujete da dobijete kaznu od komunalne policije ili da izazovete gnev kod komšija… koji će potom zvati one prve. Ukoliko se useljavate u novu zgradu, ne bi bilo loše da pre početka radova ostavite poruku na ulazu koja glasi, na primer, ovako: „Drage komšije, u stanu broj 12 na III spratu obavljaće se radovi u trajanju od mesec dana. Trudićemo se da budemo što tiši. Hvala na razumevanju.“ Ove rečenice će im odzvanjati u ušima kada im bude odzvanjao i zvuk hiltija…
Trajanje radova: 2 dana
2. Nove instalacije
Pošto je sve staro uklonjeno iz stana, vreme je za postavljanje novih instalacija. To podrazumeva ugradnju plastičnih cevi za vodovod i kanalizaciju kao i postavku električnih instalacija. Ovo su dosta bučni radovi pošto ima dosta štemovanja i bušenja pa vodite računa da besni komšija nije pocepao vašu ceduljicu pomirenja.
Trajanje radova: 7-10 dana
3. Poručivanje stolarije
Sada je pravo vreme za poručivanje novih prozora i vrata. Dakle, dok stari prozori još uvek stoje na svom mestu, tim iz firme za koju ste se odlučili, treba u ovom trenutku da izađe na teren i da uzme mere za nove prozore. Isto važi i za unutrašnja vrata i sigurnosna vrata. Stara unutrašnja vrata se iznose odmah, dok spoljašnja vrata stoje sve dok ne dođe trenutak za ugradnju novih. Ukoliko se odlučite da farbate stara unutrašnja vrata, pogledajte postupak ovde.
4. Gipsani radovi
Volite spuštene plafone? Sada je red za sve gipsane radove koje podrazumevaju pravljenje gipsanih niša, spuštanje plafona i pregradne zidove. Pročitajte više o ovim radovima ovde.
Trajanje radova: 3-7 dana u zavisnosti od obima posla
5. Popunjavanje rupa
Nakon izvedenih gipsarskih radova, vreme je da se srede sve rupe nastale ugradnjom instalacija i rušenjem. Dakle, sledi krpljenje šliceva na zidovima i plafonima, popunjavanje rupa ukoliko su rušeni zidovi, kao i nivelisanje podova ukoliko je cementa košuljica oštećenja skidanjem starog parketa. Izlivanje podoliva (nivelina) produžava vreme radova za period sušenja (7 dana).
Trajanje radova: 3-4 dana
6. Hidroizolacija i postavka pločica
Pre postavke keramike, obavezno je odraditi postavku hidroizolacije u kupatilu. Pročitajte više o ovim radovima ovde. Sada možete da postavite pločice a najlakši način da to uradite je ovaj. Naravno, najbolje je da pozovete keramičare, a vi odete negde na kafu.
Trajanje radova: 1 dan (hidroizolacija), 7-10 dana (pločice) u zavisnosti od količine i odabrane vrste
7. Ugradnja prozora
Ukoliko ste se odlučili da menjate prozore, sada na red dolazi ugradnja spoljne stolarije koju ste prethodno naručili (pogledajte korak 2). Majstori će u istom danu skinuti stare prozore i postaviti nove. Podrazumeva se da bi za ovu operaciju trebalo da izaberete neki dan bez padavina. Pogledajte kako se skidaju stari i postavljaju novi prozori.
Trajanje radova: 1 dan
8. Molerski radovi
Pošto ste izabrali boje za vaš novi životni prostor, sledi gletovanje i jedna ruka krečenja. Pre gletovanja moleri treba da obrade špaletne oko novih prozora i balkonskih vrata. Dobro bi bilo i da postavite aluminijumske lajsne na uglove zidova i uglove prozora. Druga ruka krečenja sledi tek u koraku 12. Pročitajte kako se pravilno kreči i koliko to košta na ovom linku.
Trajanje radova: 7-15 dana u zavisnosti od vrsta boja i potrebe da se gletuje dva ili tri puta
9. Sigurnosna vrata
Ukoliko ste se odlučili da ugradite nova sigurnosna vrata, sada je pravi momenat da to učinite. Naravno, prethodno ste ih naručili, zar ne? (pogledajte korak 2).
Trajanje radova: 1 dan
10. Postavljanje podova
U zavisnosti od toga kakav ste pod izabrali (parket, masiv, laminat…), kao i površine za postavku, zavisiće i vreme potrebno da se ovaj korak izvede. Vodite računa da se po postavci poda, on obavezno zaštiti kartonom i folijom jer će majstori i dalje biti prisutni u stanu. Pročitajte više o tome kako se postavljaju parketi, a kako laminati.
Trajanje radova: 2 dana (gotov parket), 5-7 dana (masivni parket sa hoblovanjem, bajcovanjem i lakiranjem), 2 dana (laminat)
11. Postavka unutrašnjih vrata
Po postavci podova, sledi ugradnja unutrašnjih vrata. Pročitajte više o ovom koraku ovde. Saznajte i od čega zavisi cena unutrašnjih vrata.
Trajanje radova: 2 dana
12. Završni radovi
Blizu ste kraja! Ovo je vreme za postavku parket lajsni, a nakon toga kreće silikonisanje. Silinkonišu se sve rupice i šupljine između parket lajsni i zida, kao i između pervajza vrata i zida. Nakon završetka ovog dela radova, sledi druga, odnosno, završna ruka krečenja. Ukoliko ste se odlučili da na neke zidove stavite tapete, ovo je trenutak da angažujete majstora za ovaj posao. Možete to uraditi i samo ukoliko pratite ovo uputstvo.
Trajanje radova: 3-4 dana
13. Fini radovi
Za kraj, sledi postavljanje rasvete i električne galanterije. U kupatilima se montiraju sanitarije, čime se okončavaju radovi na grubom renoviranju enterijera. Ipak, nemojte sklanjati kartone i folije jer ukoliko planirate ugradnju kuhinje i garderobera, oni će vam poslužiti da sačuvate podove. Pročitajte koliko košta pravljenje kuhinje po meri.
Trajanje radova: 2 dana (montaža rasvete i sanitarija), 7-10 dana (ugradnja kuhinje i plakara)
14. Komadni nameštaj
Sada je vreme da sklonite zaštitnu foliju i otvorite (sigurnosna) vrata novom nameštaju. Ukoliko vam trebaju saveti za kupovinu nameštaja pogledajte našu sekciju Šoping s arhitektom.
15. Enterijerski detalji
Ovo je verovatno najlepši deo u celom postupku adaptiranja stana kada unosite lične detalje, postavljate slike na zidove, stavljate tepihe na podove i dekorišete stan po vašoj meri. Neke od ideje za dekorisanje stana možete videti ovde.
Koliko kvadrata – toliko dana
Dakle, nije baš toliko komplikovano, zar ne? A da traje – traje. Iskusni preduzimači će vam reći da radovi traju onoliko dana koliko stan ima kvadrata. Za naš ugledni stan od 70 kvadrata, radovi bi, dakle, mogli da traju nešto duže od dva meseca. To je, naravno, ugrubo predviđen period ali može biti dobar orijentir koji će vam pomoći da lakše organizujete svoje vreme. Čitaj: da pošaljete decu kod bake i deke.
Koliko to zadovoljstvo košta
Veoma je teško dati predračun radova bez predmera, ali, opet, iskusni preduzimači će vam reći da cena renoviranja stana košta u proseku oko 120-140 evra, odnosno oko 170-180 evra po metru kvadratnom s ugradnjom novih prozora. Ove cene treba uzeti s rezervom jer ukupni troškovi mogu značajno varirati u zavisnosti od kvaliteta odabranih materijala. Naravno, u ovu cenu nisu uračunati troškovi ugradnog i komadnog nameštaja, rasvete, niti enterijerskih detalja poput zavesa i slično.
Iako na prvi pogled deluje puno, treba imati na umu da ovakvom adaptacijom dobijate potpuno novi stan. Ukoliko uporedite cenu kvadrata u novogradnji i cenu kvadrata polovnog stana, na koju ćete dodati troškove renoviranja, uvidećete da ova računica ima smisla. Ako ima smisla, šta čekate? U renoviranje!
Kula Creek se po projektu arhitekte Santjaga Kalatrave gradi – gde drugde nego – u Dubaiju.
Emaar Properties, koji je investitor ovog megalomanskog projekta, objavio je seriju novih fotografija i video-snimaka gradilišta koji se proteže na čak 5,95 kvadratnih kilometara. Na njemu će nići luksuzni stambeno-poslovni kompleks čija će centralna tačka biti kula Creek koja je osmišljena tako da nadvisi Burdž Kalifu, trenutno najvišu zgradu na svetu, za barem 90 metara.
Pogledajte kako izgleda gradilište:
Kula Creek osmišljena je tako da nadvisi Burdž Kalifu, trenutno najvišu zgradu na svetu, za barem 90 metara.
Emaar Properties i Dubai Holdings udruženo učestvuju u ovom velikom projektu u Dubaiju, a najveći izazov biće izgradnja kule visoke 928 metara koju je projektovao slavni Santjago Kalatrava. Najkompleksniji deo je izgradnja temelja dubokog 72 metra na koji će ukupno biti utrošeno 45.000 kubnih metara betona.
Gradilište se proteže na 5,95 kvadratnih kilometara
Oblik kule Creek inspirisan je cvetom ljiljana i minaretima na džamijama. Nju će pridržavati i 109 kilometara kablova koji će se kuli dati prozračan izgled.
Na vrhu zgrade predviđena je izgradnja vidikovca dok se unutar nje planira pravljenje atrijuma koji će izgledati poput Visećih vrtova iz Vavilona.
Kulu će pridržavati i 109 kilometara kablova koji će kuli dati izgled ljiljana.
Izgradnja je počela prošle godine, a izvođač još nije potvrdio datum završetka. Ipak, predviđa se da će projekat biti gotov za Dubai Expo koji se održava 2020. godine.
Pogledajte ovaj impresivni video koji će vam dočarati kako je izgledala montaža plastičnog krova na novom fudbalskom grotlu.
Krajem jula radovi na montiranju krova na stadionu Wanda Metropolitano u Madridu zvanično su kompletirani. Ova sportska arena, koja je zapravo nastala renoviranjem starog atletskog stadiona Peineta, biće novi matični stadion španskog fudbalskog kluba Atletiko Madrida.
Pogledajte video u trajanju 1:30:
Krov je sastavljen od 96 radijalnih panela izrađenih od PTFE-a, odnosno, polukristalne polimerne plastike.
Krov stadiona osmislio je Cruz y Ortiz Arquitectos uz podršku inženjera iz nemačke kompanije Schlaich Bergermann Partner. U videu od minut i 30 sekundi, koji nam donosi FCC Construccion, može se videti kako su izgledali četvoromesečni radovi na instalaciji 96 radijalnih panela na severnom delu stadiona koja su napravljena od PTFE-a, odnosno, polukristalne polimerne plastike.
Dva prstena
Krov čini dva velika prstena. Prvi prsten čini spoljašnji nosač s dvostrukom rešetkom koja prihvata sile zatezanja od krova. Unutrašnji prsten takođe nosi deo sila tereta krova kao i zatezne sile, čime je omogućeno kreiranje ovako velike krovne konstrukcije, piše ArchDaily.
Izgradnja novog fudbalskog stadiona užurbano se privodi kraju jer je zvanično otvaranje zakazano za 16. ili 17. septembar kada bi Atletiko Madrid trebao da dočeka Malagu u četvrtom kolu španske lige.
Saznajte kako da izbegnete ugaone lajsne i tako dobijete čvrsto i estetski lepo gazište stepenika.
Sigurno ste na primetili da metalne lajsne na gazištima standardnih stepenica u novogradnji i ne izgledaju baš najlepše. Međutim, rešenje postoji a za taj postupak biće vam potrebne specijalne mašina!
Firme koje se bave uslužnim sečenjem keramike mogu da izvedu gotova gazišta od običnih podnih pločica. Keramika se seče na utvrđenu meru gazišta, a potom se geruje, odnosno, ivica se obara pod uglom od 45 stepeni. Nakon toga, gerovane ivice gazišta, čela i vrha gazišta se sklapaju i lepe posebnim lepkom. Tako se dobija gotovo gazište koje se postavlja na licu mesta.
Pravljenjem ovakvog gazišta eliminiše se potreba za postavljenjem metalne lajsne koja često narušava estetiku stepeništa.
Debljina gazišta ne bi trebala da bude uža od 3,5 cm, a vrh gazišta je minimum 3 cm isturen od čela stepenika. Kako bi ivica stepenika bila čvršća i manje osetljiva na krzanje, ćoškovi gazišta su blago oboreni.
Cena gerovanja stepenika
Usluga pravljenja gotovih gazišta od keramike se kreće oko 27 evra po metru gazišta što znači da je za prosečnih 15 stepenika širine 120 cm potrebno nešto manje od 500 evra. Na ovu cenu, naravno, treba dodati i iznos za nabavku keramike.
Povećan škart
Za oblaganje stepenica i pravljenje gazišta predlaže se granitna keramika, to jest, materijal koji je jednak po celoj svojoj debljini. Upravo zato, porcelanska keramika se ne proporučuje za ovu vrstu posla.
Takođe, prilikom sečenja gazišta i prilikom rukovanja, moguće je da će doći do oštećenja pojedinih komada pa je zbog škarta potrebno obezbediti veću količinu pločica.
Za razliku od cevi kod klasičnog podnog grejanja, trake kod ovog sistema će grejati i kada se probuše!
Imali smo priliku da se u jednom od projekata enterijera susretnemo s postavkom električnog podnog grejanja koje je sjajno rešenje kod adaptacije stanova. Radi se zapravo o tankim trakama koje se postavljaju na pod, a zanimljiv je podatak da je za napajanje ovog sistema potrebna jedna jedina utičnica. Interesantno je takođe da se ovakvo podno grejanje može postaviti u svaku prostoriju pa čak i na otvorene terase. Ali krenimo ispočetka!
Montaža podnog grejanja i izgled razvodne kutije
Postavka električnog podnog grejanja
Grejne trake za podno grejanje su širine od 3 do 15 cm. Najčešće se u stanovima koriste šire trake dok se uže mogu koristiti za grejanje okapnica ili delova zida. Za razliku od kablova, ove trake moguće je probušiti bez posledica ili potpuno potopiti u vodu. Bitno je samo da ne budu u potpunosti prekinute!
Jednostavna montaža traka; foto: Ecomaxx
Ceo sistem vezuje se na običan električni priključak, to jest, na napajanje 220-230V. Uz njega, na zid, postavlja se kutija sa pretvaračem koji napon od 220 pretvara na 12V.
Ukoliko se ispod stana nalazi negrejani prostor (ostave, podrum…) preporučuje se da se ispod traka postavi stirodur debljine 1 do 2 cm.
Tanke trake rade i kada su probušene; foto: Ecomaxx
Na njega se postavljaju trake paralelno s pravcem zidova od razvodne table. Montaža je jako jednostavna i brza. Trake se specijalnom trakom, koja liči na selotejp, pričvršćuju za pod.
Nakon završene montaže, preporučuje se izlivanje cementne košuljice minimalne debljine od 3 do 5 cm. Nakon sušenja, postavlja se završna obloga – parket ili pločice.
Ukoliko se ispod stana nalazi negrejani prostor, preporučije se postavka stirodura kao podloge za podno grejanje
Temperatura s podnim grejanjem
Grejač može da dostigne temperature od 25 do 50 stepeni, odnosno, temperatura poda može da se kreće se od 28 do 35 stepeni. Regulisanje toplote obavlja se upravljačkom jedinicom (termostatom) koja se obično postavlja na zid kod ulaza u prostoriju.
Ispitivanje podnih grejača termovizijskom kamerom
Cena električnog podnog grejanja
Cena električnog grejanja za manje površine (od 2 do 5 m2), odnosno, ako ga postavljate samo u jednoj prostoriji kao što je kupatilo ili terasa, iznosi oko 80 evra po kvadratnom metru. Za veće površine, cena po kvadratu je naravno manja. Tako za površinu od 11 do 50 m2 treba da izdvojite od 25 do 40 evra po m2. Za velike površine od 50 do 100 m2 cena je najniža i iznosi oko 28 evra po m2.
Ovo su cene bez montaže koju ćete trebati platiti oko dodatnih 180 evra.
U cenu podnog grejanja nije uključena priprema, to jest, postavljanje stiropora. Za ove radove je potrebno izdvojiti od 2-4 evra/m2 (u zavisnosti od površine) dok izlivanje cementne košuljice sa materijalom se kreće od 7 do 12 evra po kvadratnom metru (u zavisnosti od debljine i površine).
Očekivana potrošnja električne energije
Potrošnja električne energije u grejnoj sezoni zavisi najviše od izolovanosti objekta, navodi Ecomaxx. Za objekte koji su vrlo dobro izolovani (sa spoljnom izolacijom zidova od 10 do 16 cm i poda oko 5 cm izolacije), odnosno koji spadaju u A i B kategoriju izolovanosti, potrošnja na mesečnom nivou iznosi od 5 do 8 kWh/m2. Za slabije izolovane objekte, sa debljinama izolacije zidova od 5 do 10 cm i poda od 2-5 cm, potrošnja je nešto veća od 8 do 20 kWh/m2. Za objekte koji spadaju u F kategoriju izolovanosti odnosno nemaju izolaciju, potrošnja je najveća i iznosi 20-25 kWh/m2.
Za potrošnju električne energije po kvadratnom metru uzeta je vrednost na proseku grejne sezone što znači da će u hladnijim mesecima potrošnja biti znatno veća dok će u manje hladnijim mesecima biti znatno manja. Troškovi grejanja su u proeseku do 30-50% manji u odnosu na druge sisteme grejanja.
Zastupnik Ecomaxx podnog grejanja je firma Aqua Purić.
Želite da saznate kako se pravilno postavlja parket i koliko to košta? Na pravom ste mestu!
Način postavke parketa zavisi od vrste i njegovih dimenzija ali i od toga da li postoji podno grejanje ili ne. Ipak, pre nego što se upustite u postavku parketa potrebno je za početak da znate kakav lepak vam treba. Postoje jednokomponentni i dvokomponentni lepak, a u nastavku teksta saznaćete i kada se koristi koji.
Pogledajte kako se pravilno postavlja parket:
Vrste lepka i cena postavke parketa
Jednokomponentni lepak je skuplji i on se koristi ukoliko postoji podno grejanje zbog svoje elastičnosti. Takođe, preporučeno je da se ovaj lepak koristi ukoliko su širine dasaka veće od 16 cm, to jest, za izrazito široke parkete. Cena jednokomponentnog lepka je oko 9 evra po kvadratnom metru. Kada se na ovu cenu doda prajmer i ruke majstora, cena postavke gotovog parketa (koji ne treba da se hobluje, bajcuje i lakira) s jednokomponentnim lepkom je oko 15 evra po kvadratnom metru.
Cena postavke gotovog parketa s jednokomponentnim lepkom je 15, dok je s dvokomponentnim oko 10 evra/m2. Postavka klasičnog parketa kreće se od 12 do 17 evra/m2.
Dvokomponentni lepak se koristiti češće jer je jeftiniji i on se koristi za lepljenje gotovog parketa. Postavka sa prajmerom i rukama košta oko 10 evra po kvadratnom metru.
Postoji i jednokomponentni lepak na vodenoj bazi, a to je lepak koji se koristi za klasičan parket manjih dimenzija koji dodatno obrađuje, odnosno, hobluje i lakira. Cena postavke klasičnog parketa s hoblovanjem i lakiranjem je oko 12 evra/m2 za lakove u sjaju ili 14 evra/m2 za mat lakove. Ukoliko želite da se parket i bajcuje u željeni ton, cena je nešto veća od 15 evra po kvadratu s lakom u sjaju do 17 za mat varijantu.
Mi smo u ovom primeru koristili dvokomponenti lepak s kojim smo zalepili gotov parket velikih dimenzija u formi brodskog poda. A evo i kako!
Vlažnost podloge
Pre postavke parketa, potrebno je ispitati vlažnost cementne košuljice, odnosno, podloge na koju se parket lepi. Vlažnost ne bi smela da bude preko 2%, a optimalno je da vrednost bude između 1,3 i 1,6%.
Postupak lepljenja
Pokazaćemo vam postupak lepljenja parketa na primeru gotovog parketa koji ćemo slagati u formi brodskog poda. On je bajcovan i lakiran u fabrici i na licu mesta se vrši samo njegova postavka. Ukoliko se odlučite za klasičan parket, nakon postavke potrebno ga je hoblovati, bajcovati u željeni ton i lakirati na licu mesta.
Podlogu je potrebno očistiti, usisati i namazati prajmerom kako bi se uklonila prašina s površine i da bi lepak bolje prijanjao za podlogu.
Potom se određuje orijentacija pružanja parketa. Uglavnom se parket postavlja upravno na zid s prozorima.
Upravno na prozore
Ukoliko je prostorija duga a uska, poželjno je da se parket postavlja po dužoj strani bez obzira na izvor svetlosti kako bi se stvorio utisak šire prostorije.
Pravac parketa u dugim a uskim prostorijama
Ukoliko je prostorija duga a uska, poželjno je da se parket postavlja po dužoj strani bez obzira na izvor svetlosti kako bi se stvorio utisak šire prostorije.
Na početku postavke parketa najbitnije je da se izvuče i obeleži tačan pravac pružanja parketa za postavku prvog reda paketa. Ovo je veoma važno jer svi ostali redovi prate pravac postavljenog prvog reda.
Lepak se nanosi samo na podlogu i razmazuje zupčastom špaklom. Lepak se ne nanosi na celu površinu odjedanput već postepeno za po par redova.
Parket se postavlja na oko 1 cm od zida, a prostor se popunjava klinovima. Ovaj prazan prostor će omogućiti eventualna širenja drveta usled promene vlažnosti, a pokriva se parket lajsnama. Pogledajte kako se postavlja visoka bela parket lajsna koliko ona košta.
Za sečenje dasaka za ukrajanje na krajevima koristi se cirkular.
Nakon postavke jednog reda, nastavite s drugim dobro pripijajući jedan red uz drugi. Ukoliko postavljate parket u slogu brodskog poda, obratite pažnju da smicanje između dasaka bude veće od 15-20 cm. Ako je daska parketa šira od 150 mm smicanje mora biti minimum od 30 do 50 cm.
Spoj parketa sa pločicama možete rešiti bez široke lajsne vrlo elegantno postavljajući “L” lajsnu ispod pločica tako da je sa gornje strane na spoju vidna ivica od 1 mm. Naravno, preduslov za ovo je da nivo parketa i pločica bude u isti.
Spoj parketa i pločica nije preporučeno potpuno spajati. Potrebno je ostaviti dilatacioni razmak od oko 5mm osim kada je reč o kratkom delu čeonog sastava parketa i pločica.
Elegantan način rešavanja spoja parketa i pločica sa “L” lajsnom koja je vidna 1 mm
Nakon završetka postavke, u naredna 24 časa, nije preporučljivo gaženje po parketu kako ne bi došlo do njegovog razilaženja.
Ukoliko ste se odlučiti za klasičan parket, sada bi na red došlo hoblovanje, bajcovanje u željeni ton i lakiranje na licu mesta.
Konačan izgled parketa s postavljenom visokom parket lajsnom
Želite da sami krečite* zidove i plafone? Ovo video-uputstvo će vam u tome pomoći!
Bojenje zidova i plafona jedan je od onih poslova u enterijeru koje možete obaviti i sami, naravno, ako znate kako se to pravilno radi i koje boje treba da odabrati. Krenimo od odabira boja.
Koju boju odabrati
Postoje tri vrste boja za farbanje zidova i plafona: poludisperzija ili obična boja, disperzija i akrilna boja.
Poludisperzija nije periva i uglavnom je grublje strukture, to jest, na njoj se vide granule. Cena materijala iznosi od 0,2 do 0,5 evra/m2 površine koja se boji.
Disperzija je periva boja koja je skuplja od poludisperzije. Finije je strukture i ima bolju pigmentaciju od poludisperzije, a samim tim i bolju pokrivenost od poludisperzije. Cena materijala kreće se od 0,4 do 1 evra/m2. Najjeftinija je, naravno, bela a cena raste s tamnijim tonovima.
Akrilne boje su visoko kvalitetne boje koje su takođe perive. Izuzetno su fine teksture i nanose se u tankom sloju pošto imaju veliku moć pokrivanja. Međutim za njih je potrebna posebna priprema, to jest, gletovanje dva do tri puta i to pod reflektorima. Cena akrilnih boja kreće se od 1 do 1,5 evra/m2 u zavisnosti od nijanse. Postoje akrilne boje koje koštaju i do 3 evra/m2!
Ukoliko ne želite da mažete ruke, za ruke majstora treba da izdvojite dodatnih 1 do 1,5 evra/m2 na ove cene materijala. U ovoj ceni uglavnom je uključena i zaštita poda, parket lajsni, prozora. Ako ste spremni za mazanje, čitajte dalje!
Poludisperzija je najjeftinija, disperzija bolje pokriva, a akrilna boja je najkvalitetnija. Koju onda izabrati?
Postupak krečenja
Pre bojenja potrebno je zidove preći podlogom. Postoje dve vrste podloga: akrilna i podloga za boju. Podloga je bitna jer tek kada se ona nanese vidi se u kakvom stanju je zid ili plafon. Cena podloge je oko 0,5 evra/m2 s uračunatim materijalom i rukama.
Pogledajte kako se pravilno boji zid:
Pre početka krečenja prvo zaštite parket i nameštaj. Koliko se na početku posvetite zaštiti koliko ćete na kraju uštedeti na čišćenju nakon krečenja. Celofan ili karton su zato obavezni pomoćnici! Računajte da zaštita poda s kartonom i folijom košta oko 0,65 evra/m2 podne površine. Cena kartona je oko 0,35 evra/m2, cena folije oko 0,2 evra/m2 i krep traka koju ćete potrošiti na spajanje kartona, zaštitu parket lajsni i maski oko 0,1 evra/m2.
Sledeći korak je da pažljivo skinete postojeće maske utičnica i prekidača.
Na spoj plafona i zida postavite krep traku. S njom ćete napraviti ravnu liniju na spoju dve boje.
Podloga za krečenje mora biti čista i suva, bez prašine. U ovome vam pomaže podloga, to jest, prajmer koji se nanosi pre krečenja, a koji služi da se površina zida očisti. Ona se nanosi četkom ili valjkom.
Nakon ovoga možete krenuti s krečenjem. Prvo je potrebno da razredite boju sa vodom. Boja ne treba da je preretka jer će se onda razlivati. Ako je pregusta neće se lepo nanositi na zid. Majstorski savet je da dodate vode otprilike koliko fali u kantici do same ivice. Naravno, mešanje izvedite u većoj kanti.
Farba se prvo nanosi četkom i malim valjkom na ivicama, oko prekidača i oko vrata.
Uglove, mesta oko utičnica i spojeve prvo ofarbajte četkom i malim valjkom
Tek nakon toga boja se nanosi velikim valjkom na celu površinu. Rešite se viška boje tako što ćete valjkom preći preko preko rešetke.
Velikim valjkom nanosi se boja na veliku površinu zida
Nakon nanošenja prvog premaza boje potrebno je da prođe 2 do 3 sata pre nanošenja drugog završnog sloja boje.
Ponovite postupak bojenja, skinite krep traku, vratite maske od utičnica, očistite sobu i uživajte u vašem novom zidu. Ceo postupak ponovite (bar) svake tri godine…
* Krečenje ili bojenje? Pravilno se kaže bojenje zidova zato što se ne koristi kreč već boja.
U noći između 27. i 28. marta 2018. godine montiran je biciklistički most preko autoputa u blizini odmorišta Voklo. Ubrzani snimak pokazuje kako je izgledala montaža ove pasarele.
Čelična konstrukcija mosta, dužine 60 metara i težine 58 tona, izgrađena je nedaleko od same lokacije. Montaža mosta izvedena je specijalnim kranom koji se za tu svrhu stigao iz Italije. Kran je podigao most i postavio ga na nosače s obe strane autoputa za samo sedamnaest minuta. Pogledajte kako je to izgledalo u ubrzanom snimku od 30 sekundi koji nam donosi Miran Kambič:
Kran je podigao most i postavio ga na nosače sa obe strane autoputa za samo 17 minuta.
Most će biti otvoren za ovogodišnji praznik opštine Šenčur 23. aprila, koju autoput deli na dva dela. Ova pasarela omogući lakšu, bržu i bezbedniju komunikaciju pešaka i biciklista.
Dobar mural ostvaruje interakciju sa sredinom i postaje nezaobilazni deo ambijentalne celine u kojoj se nalazi, ocenjuje Milenko Vasić iz umetničke grupe Dim Tim u razgovoru za naš portal.
Pažnju stručne ali i šire javnosti je krajem prošle godine privukao mural Vizija od 155 metara kvadratnih oslikan na Geodetskoj školi u Beogradu kojeg je Dim Tim izveo sa grupom alpinista. Međutim, ovaj interesantan poduhvat, koji je privlačio pažnju prolaznika, je deo svakodnevice za Danijelu, Milenka pa i malu Iskru koje je posao oslikavanja murala odveo na sve strane sveta. Nas je za početak interesovalo ko čini ovu grupu i kako su počeli da se bave ovim poslom:
– Umetničku kolaborativnu grupu Dim Tim čine vizuelni umetnici Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić, a tu je i naša petogodišnja kćerka Iskra Skiba koja nas svuda prati. U nazivu DIM njeno je srednje slovo „I“. Od 2011. radimo zajedno na različitim umetničkim projektima u različitim medijima (slika, skulptura, fotografija i instalacija). U svojoj umetničkoj praksi Dim Tim se bavi utopijom, istorizacijom umetnosti i mogućnostima komunikacije među ljudima i različitim kulturama u vreme brze individualizacije koja je podstaknuta novim tehnologijama, društvenim mrežama i virtuelnim svetovima. Tražeći alternativne lokacije za izlaganje različitih umetničkih praksi promovišemo nove umetničke diskurse, pa smo tako od 2014. počeli sa izvođenjem murala u javnim prostorima.
Dim Tim čine Milenko, Iskra i Danijela
Grupu Dim Tim čine vizuelni umetnici Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić, a tu je i njihova petogodišnja ćerka Iskra Skiba.
– Koji su bili vaši prvi projekti i kako ih gledate iz današnje perspektive?
Za prvi takav projekat prostor i sredstva za produkciju je ponudio Vladimir Milentijević vlasnik poznatog restorana Zaplet na Crvenom Krstu u Beogradu. Kao kolekcionar savremene umetnosti on je već ranije ostvario saradnju sa nekoliko umetnika. Tako smo 2014. na fasadu Zapleta postavili uvećanje naše slike Metamorfoze ili Alibi za retoriku utopijske arhitekture koja se sada nalazi u Austriji. Restoran više nije na toj lokaciji ali naša slika dimenzija 5×2,5 metra jeste i na nju smo posebno ponosni.
Metamorfoze ili Alibi za retoriku utopijske arhitekture, 5 x 2,5m, Restoran Zaplet Beograd, 2014.
U inostranstvu, naš prvi projekat je bio u gradu umetnika , u Gmundu u Austriji i taj rad nas je preporučio za projekat u starom zamku.
Metropolis, Omaž Fricu Langu, 3,3 x 9,9 m. Zid Altstadt galerije u starom jezgru srednjovekovnog grada, Kunstlerstadt Gmund, Austrija, 2015
– Na kojim projektima trenutno radite?
U toku su završne pripreme za oslikavanje murala u Batutovoj ulici u Beogradu na Zvezdari. Mural ukupne površine od 100 m2 ima dinamičnu geometrizovanu formu. Čekamo na prvi duži period lepog vremena pošto je neophodno izvesti pripremne radove koji uključuju i sanaciju oronule fasade.
Biće to nastavak saradnje sa direktorkom Geodetske tehničke škole gospođom Marijom Radić nakon uspešno završenog projekta oslikavanja murala Vizija koji je u novembru 2017. izveo Dim Tim sa grupom alpinista na ukupno 155 m2. Mural je realizovan sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti.
Mural Vizija, 155 m2, Geodetska tehnička i Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd novembar 2017. godine.
Kao umetnici poznajemo tradicionalne tehnike za oslikavanje murala. Naša umetnost je bliska geometrizmu, a može se definisati i kao plošno slikarstvo ili način slikanja gde su dominantne linije kojima su oblici definisani, a boje se nanose ravnomerno na podlogu tako da se ne mogu uočiti potezi četke ili valjka. To je svojstveno egipatskoj, etrurskoj i vizantijskoj umetnosti, ali takođe i nekim pravcima umetnosti 20. veka kao što su kubizam, konstruktivizam i drugi. Najbliže određenje za formalne uzore Dim Tim-a i moguću plastičku aproprijaciju elemenata je umetnost međuratne avangarde kao i interdisciplinarna komunikacija aktera i dela delotvorno organizovanih oko institucije Bauhausa.
Alpinisti na oslikavanju murala Vizija
Koristimo kvalitetne fasadne akrilne boje koje nanosimo valjcima i četkama, retko koristimo sprejeve u boji.
Postupak je takav da odabrano idejno rešenje nacrtamo u tačnoj razmeri na hameru formata B1, a potom crtež prenosimo na fasadu uz pomoć dugačkih lenjira, libela, viska i zidarskog konca (majstori ga popularno zovu puc-puc). Površine se ograničavaju papirnom trakom kako bi se obezbedila preciznost linija koja je bitna za naše murale. Podrazumeva se da je zid prethodno dobro pripremljen, dakle ravan i suv, da mural ima kvalitetnu podlogu i osnovnu boju koju biramo tako da se uklopi u našu osnovnu zamisao. Koristimo kvalitetne fasadne akrilne boje koje nanosimo valjcima i četkama, retko koristimo sprejeve u boji. Za našu srebrnu boju imamo posebnu recepturu. Ta boja menja tonalitet u zavisnosti od količine svetlosti koju prima. Zbog toga mural postiže dinamičan performans, različit tokom dana ili noću, na suncu ili kada je oblačno.
Treba posebno istaći da je važno da su skele pravilno postavljene i da se poštuju svi aspekti bezbednosti za rad na visini, kako nas autora tako i naših asistenata. U dve situacije u proces smo uključili i alpiniste, kada zbog konfiguracije i nepristupačnosti nije bilo drugog rešenja.
– A kada se mural izvodi u zatvorenom prostoru?
Kada se mural radi u zatvorenom prostoru, koristimo spektar akrilnih boja za enterijere koje nanosimo valjkom i četkama. Slikanje murala je moguće pretvoriti u korporativni događaj, a u cilju tim bildinga uključiti i zaposlene, kao što je to bilo tokom našeg nedavnog boravka u Hanoju. Postigli smo sjajan rezultat i namera nam je da sa takvom praksom nastavimo i u Srbiji.
Ovim putem pozivamo na saradnju preduzeća, odnosno njihove marketinške i HR timove. Predavanje o umetnosti slikanja murala bi pratila radionica i na kraju zajedničko oslikavanje murala u radnom okruženju preduzeća.
Mural Interconnecting 2,35 x 20,88 m i Nature, 2,35 x 5,5 m, Hanoj, Vijetnam, 2017.
– Da li se plašite visine?
Ne bojimo se visine, mada nam nije svejedno. Važno je samo početi, kasnije sve postaje rutina.
– Da li je nekih nezgodnih situacija na radu?
U junu 2016. godine dobili smo godišnju nagradu za najbolji mural na konkursu italijanske fondacije Paola de Manincor. Trebalo je u kratkom roku oslikati mural u Prijedoru na 185 m2, a za inauguraciju murala 5. avgusta pored domaće publike bilo je najavljeno i 70 zvanica iz Italije. Zbog oslikavanja murala pomerili smo za nekoliko dana svečano otvaranje naše izložbe u Kotoru koja je bila zakazana tri meseca ranije. Za par dana smo prešli 2.500 km u trouglu Beograd-Prijedor-Kotor. Vrlo malo smo spavali zbog paralelnih priprema za izložbu i za mural. U Prijedoru nas je čekao dobro pripremljen beli zid, dva asistenta – akademska slikara i prilično labava skela sa vertikalno postavljenim merdevinama za uspon na svih osam nivoa. Tražili smo šlemove i naišli na opšti smeh. Primetili smo da su metalne merdevine bile vezane žicom i tražili smo da se penjanje bolje obezbedi. Opet smeh, ali samo do momenta kada je naš asistent akademski slikar Ljubiša Pušac krenuo sa svojih 120 kilograma da se penje. Sjurio se dva tri metra zajedno sa merdevinama ka zemlji kao u crtanom filmu, na sreću spretno je pao i samo ugruvao koleno. Nakon toga su merdevine postavljene pod uglom tako da je naša sigurnost bila obezbeđena.
– Bila je to dobra škola…
Da, veoma dobra škola! Kiša i vetar su na dva tri dana rad na visini učinili opasnim i tako zaustavili radove. Zbog kratkog roka pokušali smo da ubrzamo proces i crtež nanesemo uz pomoć projektora. Međutim, to nam nije pošlo za rukom zbog konfiguracije i veličine fasade. Crtež smo postavili rukom, a tokom rada smo ga menjali i prilagođavali fasadi kako bismo u celinu inkorporirali dva prozora i podužnu kutiju sa instalacijama.
Postojala je bojazan da li ćemo dobiti željeni ton srebrne boje, ali to se desilo već u drugom pokušaju. Za mural smo dobili skupocenu crnu boju koja je na zidu bila siva. Zastupnik renomirane nemačke firme Caparol, pokušao je sa više premaza da to koriguje ali uzalud. Analizirajući problem shvatili smo da ta inače veoma kvalitetna Amphibolin 100% akrilna boja velike adhezivne moći i izuzetne otpornosti u svojoj formuli sadrži skupoceni ultramarin. Dilemu smo razrešili tako što smo nastavili rad sa običnom fasadnom crnom akrilnom bojom i dobili željeni rezultat.
Nagrada Paola De Manincor za mural City 180m2, Prijedor 2016.
Ako želite pravi mural koji se može smatrati umetničkim delom, ta cena je od 20 evra po metru kvadratnom pa naviše.
– Koliko košta izrada ovakvih murala?
Kod nas cena dosta varira. Ako želite pravi mural koji se može smatrati umetničkim delom, ta cena je od 20 evra po metru kvadratnom pa naviše. Faktori koji utiču na cenu su složenost motiva, kvalitet boja, visina postavljanja i pristupačnost.
U Vijetnamu, u Hanoju gradu od 8 miliona ljudi i sa najvišom zgradom od 72 sprata, cena murala je oko 40 evra po metru kvadratnom, pri tome nivo troškova života je sličan našem.
Cene u SAD su znatno više, pa je tako za mural površine oko 15 kvadrata plaćeno 5.600 dolara. Dakle, cena od oko 370 dolara po kvadratu može biti i uvećana ukoliko je umetnik etabliran i ako su mu radovi traženi.
– Koliko su murali otporni na vremenske uticaje?
Dobra podloga i kvalitetne boje garantuju postojanost i dugotrajnost murala tako da vremenski uticaji ne predstavljaju bitan problem. Ovo posebno nakon fantastičnog uspeha tima tehnologa-istraživača sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu koji su proizveli suspenziju Heromat, samočistivu prevlaku koja bez velikih troškova čuva murale.
– A od vandala?
Sprej u rukama vandala je glavni neprijatelj murala. Pogledajte onaj čuveni Veličkovićev mural na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i do koje se visine popnu da sprejevima ispišu svoje poruke na tom zidu. A taj mural je možda i najznačajniji mural koji imamo u Srbiji. Čak mu ni to nije dovoljna legitimacija i zaštita.
Navešćemo kao suprotan, dakle dobar, primer iz Čačka gde se murali vole, poštuju i čuvaju. Mladi ljudi su shvatili da se lepše živi sa muralima poput onog sa reprodukcijom slike Žetva velike slikarke Nadežde Petrović. U saradnji sa galerijom njenog imena smo prošle godine za noć muzeja postavili u centru grada baner sa našom slikom Otkrivanje grada 11 x 5,5 metara.
Još jedan dobar primer je grad Prijedor u BiH. Tamo nema šaranja po fasadama i ljudi su ponosni na činjenicu da žive u gradu murala kako Prijedor od nedavno nazivaju.
– Kako se borite sa digitalnom štampom koja zamenjuje ručni rad?
Pravi mural je unikatno umetničko delo per se. I to ostaje za sva vremena. A baner je print i kao takvog ga treba i tretirati.
Uzmimo kao primer za paralelu uljanu sliku i fotografiju. Kod nas još uvek fotografija nije na ceni, ali treba znati da je do danas najskuplje plaćena fotografija na svetu, Rajna nemačkog umetnika Andreasa Gurskog, koštala 4,3 miliona dolara. Dakle, može i baner ali u određenim uslovima. To je jeftinije rešenje sa kraćim vekom trajanja, lako se menja, nema draž i lepotu murala, odnosno nema vrednost originala. Banksy vrlo uspešno prodaje printove svojih murala za svoje dobrotvorne akcije. Naravno, znate onu izreku: Ako ne možeš protiv njih, pridruži im se.
Između ostalih realizovali smo baner i u dvorcu Alte Burg Gmund iz 1252. godine u Austriji. Tamo je baner ispunio u potpunosti sve postavljene zahteve. Na tim zidovima se ni esker nije smeo zakucati, a kamoli oslikati mural. Naš digitalni print Piano dimenzija 5×9 metara, od materijala koji ispunjava sve komplikovane zahteve zaštitara čak i one protivpožarne, stoji iznad ulaza u svečanu koncertnu dvoranu, na naše i zadovoljstvo inače veoma probirljivih vlasnika.
Otkrivanje grada 11 x 5,5m, galerija Nadežda Petrović Čačak, 2017.
Još jedan primer uspešne primene printova velikih dimenzija je takozvano oblačenje nebodera Ringturm, koji je posle drugog svetskog rata sa svijih 92 metra bio najviša zgrada u Beču. Tu je smeštena centrala kompanije Wiener Stadtische. Svake godine umetnici iz različitih zemalja obuku zgradu u svoja umetnička dela uz pomoć ogromnog printa. Trake su dugačke 63 metra, široke 3 metra i spajaju se u celinu. Dim Tim je sa svojim projektom bio u užem izboru na konkursu za 2017. godinu i nastaviće sa sličnom praksom i u drugim državama i gradovima.
Project Ringturm, Beč, Austrija, 2017.
Svake godine umetnici iz različitih zemalja obuku bečku zgradu u svoja umetnička dela uz pomoć ogromnog printa.
– Koliko je ova ulična umetnost prihvaćena na našim prostorima?
Istorijski oslikavanje murala nema kontinuiran tok kod nas, nego se odvija u vidu kampanjskih akcija koje se mogu grupisati u nekoliko celina. Jednu od prvih većih akcija oslikavanja murala inicirao je gospodin Čedomir Vasić, profesor na FLU. Takođe, bitna inicijativa oslikavanja murala bila je 1989. godine i vezana je za IX Samit nesvrstanih zemalja koji je održan u Beogradu. Tu su i inicijative u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) i projekta Karakterom protiv nasilja, kao i u organizaciji platforme za savremenu umetnost – Kiosk. Treba pomenuti i oslikavanje murala u okviru priprema za manifestaciju Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021. godine.
Među autorima oslikanih fasada su i poznati domaći i strani umetnici, a mnogi njihovi radovi su u međuvremenu uništeni ili oštećeni, što ukazuje na neupućenost i nezainteresovanost sredine. Većina murala finansirana je od gradskih i opštinskih uprava, a u tri poslednje godine i od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti. Povremeno tu su inicijative kompanija koje se bave proizvodnjom boja, zatim NIS-a, Aerodroma Nikola Tesla, firme Bosis iz Valjeva i tako dalje.
Ulična umetnost je u svetu zahvaljujući umetnicima poput Benksija osigurala respekt i dostojno vrednovanje, a kod nas je sve to još uvek u povoju. Imajući u vidu kompleksnost postupka izvođenja i efekat koji imaju na okolinu, murali su kod nas kao medij nedovoljno cenjeni i zastupljeni. „Art“ je suviše ozbiljna reč a dosta se toga švercuje kao „street art“. Treba ukazati na kič i šund, razlikovati dekorativni od umetničkog koncepta, zatim naivni crtež od crteža umetnika, a takođe tematski isprazan od murala sa porukom koja se razume, prihvata i traje. Dobar mural ostvaruje interakciju sa sredinom i postaje nezaobilazni deo ambijentalne celine u kojoj se nalazi.
– Koji su vaši budući projekti?
Sledeći projekat je dvanaesta samostalna izložba u galeriji Zvono u Beogradu koju će Dim Tim imati u drugoj polovini maja. Za tu izložbu od početka godine pripremamo seriju novih slika i asemblaža.
Pripremamo nacrte i za murale koje ćemo izvesti tokom narednog Artist in residence programa u Bosni u interesantnom prostoru napuštene fabrike koju već nekoliko godina uspešno revitalizuje gospodin Mihael Švim iz Nemačke. Tokom protekle četiri godine tu su svoje murale oslikali umetnici iz Japana, Meksika, Turske, Nemačke i drugih zemalja. Gospodinu Švimu se dopao naš mural koji smo 2016. izveli u Prijedoru kao i naša prošlogodišnja izložba Eho u galeriji na 450 m2 u Kamenoj kući u Banjaluci. Artist in residence projekat će trajati tokom celog jula, raduje nas taj novi izazov, posebno što ćemo provesti mesec dana pored Une, kako kažu najlepše reke u Evropi.
Takođe, pozvani smo da na jesen provedemo tri meseca na umetničkom rezidensu u Švajcarskoj, na Lemanskom jezeru nedaleko od Ženeve. Biće to za nas još jedno dragoceno iskustvo a možda i lokacija za još jedan mural.
Kirsten Skovbon je danska umetnica kojoj ne trebaju ciglice niti lepak da bi napravila zid od opeke. Pogledajte kako ona to radi!
Zidovi od opeke veoma su trendi detalj u enterijerima jer izgledaju efektno i utopljavaju prostor. Međutim, njegova postavka zna da bude prilično prljav posao jer podrazumeva sečenje ciglica na meru kao i lepljenje odgovarajućim vezivnim sredstvom, a sve to pravi puno prašine i puno mrlja. Ali tu na scenu stupa Kirsten Skovbon koja to radi mnogo čistije i elegantnije – ona dekorativne zidove od opeke iscrtava ručno!
Kako ona to radi? Prvo oboji zid u odgovarajuću sivu boju, potom stavlja krep traku kojom se definišu pozicije imitacije spojnica, onda se stavlja filer, skidaju se trake, a potom sledi magija – iscrtavanje ciglica i dodavanje efekata kojim one izgledaju veoma realno i kao da ih je uzeo zub vremena.
Pogledajte kako se iscrtava zid od opeke:
Ako probate sami ovo da izvedete, obavezno nam pošaljite rezultat!
Pravilno izmalterisani zidovi su preduslov za prave i ravne zidove na kojima se neće pojaviti pukotina. Pogledajte naše video-uputstvo i saznajte koje su to male tajne ovog zanata!
Zašto se pojavljuju pukotine na zidovima? Zašto zidovi nisu ravni? Da bismo dali odgovore na ova česta pitanja, obišli smo gradilište i proverili kako se pravilno malteriše, koliko to košta i na šta je potrebno da obratiti pažnju kako kasnije ne bi dolazilo do problema. Proces nije komplikovan ali ga je potrebno izvesti tačno i precizno.
Pogledajte naše video uputstvo:
Priprema za mašinsko malterisanje
Iseći metalne delove “ankere” koji vire iz zida
Postaviti vođice i ugaone lajsne
Premazati betonske zidove premazom za bolje prijanjanje
Postaviti mrežice na spoju dva različita materijala
Pre nego što se krene u malterisanje, potrebno je uraditi pripremu. Kao prvo, treba uraditi pripremu svih betonskih delova, tako što će se sva armatura koja viri iz betonskih površina poseći, čime će se obezbediti da se ne pojavljuje rđa na završnoj obradi zida.
Nakon što se poseče sva nepotrebna armatura, betonske površine se premazuju Beton kontaktom, sredstvom koje obezbeđuje da malter što bolje prione uz beton, to jest, da ne otpada.
Da bismo obezbedili da nam zidovi budu ravni, upotrebićemo vođice i pocinkovane ugaone lajsne koje služe kako kao pravci za ravnanje ali i za zaštitu uglova od oštećenja. Vođice i ugaone lajsne se postavljaju tako da obezbede debljinu maltera do 2cm. Ugaone lajsne postavljaju se kako na uglove zidova tako i na sve uglove oko prozora i terasnih vrata.
Ugaone lajsne štite uglove od oštećenja
Smatra se da pukotine na zidovima nastaju usled sleganja zgrade ali zapravo to je uglavnom posledica nekorišćenja mrežica na spojevima dva materijala.
Takođe, pre nanošenja maltera potrebno je da se postavi mrežica na sve spojeve betona i zidanog zida kao i na sva mesta bužira ili većih rupa. Ova mrežica postavlja se u malteru i štiti od kasnijeg pucanja zidova. Mnogi smatraju da su pukotine koje nastanu na zidovima novih zgrada nastala usled sleganja zgrade ali zapravo to je uglavnom posledica nekorišćenja ovih mrežica.
Roza boja na betonu je sredstvo Beton kontakt. A na spoj dva materijala (betona i cigle) obavezno se postavlja mrežica
Redosled malterisanja
Prvo plafoni pa zidovi
Ravnanje površina ravnjačom
Fino ravnanje letvom i grebačem
Popravljanje ulegnuća
Sada je sve spremo za malterisanje! Mašinski postupak je najbolji jer je utrošak materijala najmanji a i postupak je znatno brži. Mašinski malter dolazi u gradilišni silos, odakle se sa silomatom, odnosno pumpom, on meša sa vodom i izbacuje po spratovima na kojima se malteriše.
Važno je znati da se prvo malterišu plafoni pa tek nakon njih zidovi. Malter se mašinski nanosi horizontalno u formi zmijugice vodeći računa da se šprica između vođica koje su prethodno postavljene. Odmah nakon toga se malter grubo ravna ravnjačom. Ovo je samo grubo ravnanje, fino ravnanje dolazi naknadno.
Ravnjačom se proverava pravilnost plafona i zidova
Letva služi da se skine malter ali i da se proveri koliko su plafoni i zidovi ravni.
Nakon nanošenja maltera, potrebno je da prođe oko 2 do 3 sata da se malter malo slegne. Onda se prelazi na ravnanje letvama kojima se skida višak maltera. Ranije postavljene vođice i ugaone lajsne pomažu da se tačno zna koji deo maltera je višak kojeg treba odstraniti kako bi se dobio ravan zid.
Letva za maltere ima dve strane, oštru koja služi za sečenje, to jest, skidanje maltera i ravnu sa kojom se kontroliše koliko je zid ili plafon ravan. Osim letve, za ravnanje površine se koristi i grebač.
Posebnu pažnju posvetiti donjim delovima zidova kako bi i on bio ravan. Ukoliko ovo nije slučaj, parket lajsne će pokazati sve neravnine i talase.
Nakon malterisanja i ravnanja, na zidovima će ostati rupe, to jest, ulegnuća koja se naknadno popunjavaju malterom uz pomoć špakle.
Brzina sušenja maltera zavisi od vremenskih uslova, godišnjeg doba (zima, leto) ali i od toga kolika je vlažnost. Ako je napolju oko 30 stepeni, potrebno je 7 dana da bi se osušio 1cm maltera što znači da je za debljinu od 2cm potrebno 14 dana.
Grebač za fino skidanje viška maltera
Prednosti mašinskog malterisanja
Osnovna prednost mašinskog postupka je brzina malterisanja, međutim najznačajnija prednost jeste to što se troši znatno manje maltera u odnosu na ručno malterisanje. Upravo zbog toga, ovaj način malterisanja se primenjuje veoma često u stanogradnji u našoj zemlji.
Cena mašinskog malterisanja
Cena zavisi od površina koje se malterišu. Ukoliko su u pitanju kompletne zgrade ili kuće, cene se kreću od 4,5 do 6,5 evra po metru kvadratnom. U ovu cenu majstori računaju kako rad tako i kompletan materijal. Dakle, malter, mrežice, lajsne, premaze i slično. Ista cena je i za malterisanje plafona i za zidova.
Ove cevi nisu robusne, laganije su nego klasične cevi, sa njima se brže izvodi pa su samim tim i povoljnije rešenje. Zbog toga su idealne za objekte kolektivnog stanovanja.
Zbog sve češćeg interesovanja čitalaca ali i nedovoljno informacija o PEX cevima odlučili smo da vas informišemo osnovnim karakteristikama ovog sjajnog cevnog materijala koji je s obzirom na performanse još uvek nedovoljno u primeni kada je sanitarni razvod vode u pitanju. U našoj praksi, do sada, PEX je prisutan uglavnom kod izvođenja termotehničkih instalacija, pre svega instalacija radijatorskog i podnog grejanja, ali se, još uvek, u manjoj meri izvode i sanitarne instalacije. Vreme je da se to promeni, a evo i zašto.
Šta su to PEX/PERT cevi
PEX cevi odlikuje pre svega mala težina i fleksibilnost obzirom da se kao osnovna sirovina koristi polietilen visoke gustine (HDPE). Dodatak aluminijuma obezbeđuje kako mehaničku otpornost, tako i otpornost na prodor kiseonika (anitoksigenska barijera). Kombinacijom polietilena i aluminijuma nastaje termoreaktivni materijal koji je trajniji i otporniji od PVC-a.
PERT i PEX?
Pre svega malo pojašnjenje u vezi samog naziva. Često ćete naići na proizvođača koji nudi PERT i PEX cevi. Osnovni materijal je, dakle, isti a to je polietilen (PE) i aluminijum (AL). Razlika između ova dva materijala diktira i polje primene, pa su PERT cevi kod nekih proizvođača sistemski fabrikovane za razvod termotehničkih, a PEX i za termotehničke i za sanitarne instalacije. Izuzeci postoje, na primer Peštan u svom asortimanu nudi PERT-AL-PERT cev koja je i predizolovana i pogodna za razvod sanitarne vode.
PERT je dakle višeslojna neumrežena PE cev ojačana aluminijumom duži cevi. PEX je višeslojna umrežena PE cev. Umrežavanje se odvija na međumolekularnom nivou usled ubrzanja ß čestica koje tako stvaraju dodatne veze formirajući mrežu.
PEX cevi su odlične za sanitarni razvod vode; foto: YouTube screenshot
PEX je odličan izbor kod zamene starih vodovodnih cevi
Kada su u pitanju stanovi i generalno objekti kolektivnog stanovanja, PEX je idealan izbor. Ove cevi nisu robusne, a regulacija svih sanitarnih predmeta jednog kupatila moguća je preko centralnog razdelnika pa je pored redukcije fitinga za trasiranje smanjen i broj regulacionih ventila. Vizuelno čistije rešenje je, dakle, dodatna prednost.
Prednosti prilikom ugradnje:
Lakše su nego PPR cevi,
Fleksibilnost omogućava laku ugradnju jer su cevi savitljive pa nije neophodan veliki broj fitinga kod promene pravca
Mogućnost centralne regulacije u kućištu sa razdelnikom obezbeđuje znatno lakši pristup i kontrolu svih sanitarnih predmeta kao i estetski čistije rešenje
Spajanje press fitingom znatno je brže i efikasnije
Osnovne karakteristike materijala:
Kiseonička barijera postignuta slojem aluminijuma koji je zavaren čeono duž cevi
Mali koeficijent linearno istezanja
Dobra apsorpcija zvuka
Glatki zidovi cevi i malo fazonski komada doprinosi značajnoj redukciji gubitaka (pritiska)
Velika otpornost na povišenu temperaturu
Izražena fleksibilnost i na niskim temperaturama.
Kod rekonstruktivnih zahvata, pri spajanju na postojeće cevi od drugih metala, ne dolazi do elektrohemijske korozije. Cevima nije potrebna nikakva dodatna zaštita od korozije.
Eksploatacija
Zbog svoje elastičnosti PEX cevi su sjajan izbor tamo gde su izraženi zahtevi zaštite od buke, a to su upravo blokovski sistemi sanitarnih čvorova u objektima kolektivnog stanovanja. Ove cevi trpe i temperature od -35 do čak 95 °C i radne pritiske od 10 bara. Radni garantovani vek kod mnogih proizvođača je od 30-50 godina. Trajnost cevi ukazuje na maksimalni dozvoljeni napon zidova cevi odnosno dozvoljeni radni pritisak i zavisi upravo od kvaliteta aluminijumsko sloja.
Glatka površina unutrašnjih zidova cevi kao i veoma dobra kiseonička brana nedozvoljava skupljanje kamencai hlora. Činjenica da PEX poseduje mehaničku postojanost i veliki raspon radnih temperatura i pritisaka ukazuje na to da se radi o veoma dobroj i dugoročnoj investiciji.
Ekonomija
Mali broj spojnih elemenata, brza i laka ugradnja idu u prilog i ekonomskom aspektu ovog cevnog materijala. Ušteda novca – svakako, jer jednostavna ugradnja znači i manje radne snage pa onda i vremena na izvođenju. U poređenju sa ugradnjom PPR cevi, to znači manji operativni troškovi i niža cena materijala.
Prilikom planiranja potrebno je dobro pozicionirati trase i sabirnice kako bi kontrola mreže bila što jednostavnija i praktičnija.
Izvođačke smernice
Struktura PEX cevne mreže biti u standardnoj formi stabla gde glavni vod plasira vodu do ogranaka a odatle do potrošača. Znatno efikasniji način je struktura sa glavnim sabirnim čvorovima. Kod ove strukture grane primarno dolaze do sabirnika (kućišta) i odatle voda sekundarno nastavlja ka potrošačima. Na ovaj način smanjeni su gubici pritiska jer nema mnogo fazonerije na liniji pa samim tim i punu kontrolu pritiska na deonicama. Prilikom planiranja potrebno je dobro pozicionirati trase i sabirnice kako bi kontrola mreže bila što jednostavnija i praktičnija.
Atesti i energetska efikasnost
Proizvodnja cevi je regulisana tehničkim okvirom sertifikacije što iziskuje opsežna i precizna testiranja. Sertifikat potvrđuje kvalitet i određene performanse i podrazumeva stroge zahteve koji garantuju pre svega zdravu pijaću vodu.
Uzimajući sve ove elemente u obzir PEX cevi se smatraju energetski efikasnim: mali gubici toplote, relativno brz i efikasan protok, mali gubici pritiska kao i mogućnost reciklaže samog materijala. PEX zbog udela aluminijuma nije moguće koristiti za novu PEX cev ali se može koristiti kao sirovina za druge trajne plastike.
Kako odabrati PEX cev
U zavisnosti od proizvođača PEX cevi možete naći u raznim bojama i veličinama. Osnovna podela kod proizvođača koji imaju dugogodišnju proizvodnju jeste na cevi za termotehničke instalacije i cevi za sanitarnu vodu. Boje obično označavaju hladnu ili toplu vodu što je u izvođenju a i kasnije, prilikom intervencija veoma poželjno. Svaki proizvođač ima patent fitinge i elemente koji su kompatibilni sa cevima. Kada je razvod sanitarne vode u pitanju preporučuju se petoslojne cevi – dva sloja polietilena+aluminijum+2 sloja lepka. Uobičajeni prečnici PEX cevi koje se koriste kod sanitarnog razvoda su: 1/2cola, 3/4 cola i 1cola.
Za spajanje PEX cevi koristi se takozvani kompresioni fiting (spojnice) od polimera, metala, bakra, ili nerđajućeg čelika.
Nedostaci
Za osnovni nedostatak PEX cevi može se smatrati ograničenost mesta primene kao i neotpornost na UV zračenje i temperature vode preko 82°C pri pritiscima većim od 7 bara. Najugroženije su obešene toplovodne linije u negrejanim prostorima, gde vremenom dolazi do ugibanja cevi i toplotnih gubitaka.
Međutim, adekvatna toplotna izolacija i način vođenja odnosno kačenja cevi mogu veoma efikasno prevazići potencijalne nedostatke. Kao toplotna izolacija najčešće se preporučuje i ugrađuje sunđerasti ekspandirani polietilen. Mnogi proizvođači imaju u ponudi upravo takvu predizolovanu PEX cev. Razni distanceri, obujmice i vođice koji su specijalizovane namene mogu, takođe, rešiti i problem oslanjanja i tako rešiti eventualna ugibanja.
Proizvođači PEX cevi
Na našem tržištu su najzastupljeniji proizvođači koji svojim asortiman baziraju na cevima za termotehničke instalacije: Henco, Hertz, Rehau, Viega, Uponor, Giacomini, Peštan… Svaki od njih ima kompletan program PEX sanitarnih cevi sa neophodnim fitingom.
Proveli smo dan s majstorima koji ne da se plaše visine, nego je zapravo vole! Rade svakodnevno na visini preko 50 metara, a užad im je osnovno sredstvo za rad.
„Od kako ste vi u selu ima mnogo više vernika,“ dobacila je slučajna prolaznica koja je prolazila ispod začuđenih majstora koji okačeni o užad skidaju krst sa crkve, i potom pojasnila: „Kada meštani prođu ispod vas, svi se krste!“. Međutim, Andreju Trusini, Danimiru Plavšiću i Srđanu Crnogorcu iz firme Limarija Ralbovsky iz Selenče, svakodnevica je da se popnu na toranj visokog objekta i da zakačeni o sajle na visini i po nekoliko desetina metara, sređuju limariju na krovu, krpe oluke ili da menjaju crep. Njihov najnoviji poduhvat bila je sanacija krova na crkvi Imena Marijinog, među Novosađanima poznatija i kao Katedrala.
Na ovom poslu su oko dve godine. Trenutno se radi farbanje limenih delova na krovu, zamena polomljenih crepova, postavljanje reflektora na veliku, a sada i na malu kulu, farbanje oluka i postavljanje zaštitnih rešetki na krovu. Celokupne radove planiraju da završe do kraja godine.
Neustrašivi tim iz Limarije Ralbovsky: Andrej Trusin i Danimir Plavšić; foto: Igor Conić
Ne, ne bojimo se visine. Mi je volimo! Za industrijske alpiniste rad na 50 metara iznad tla nije nikakav problem
„Ne, ne bojimo se visine. Mi je volimo!“ odgovorio je Andrej na naše, očigledno, nepotrebno pitanje. Ova četiri neustrašiva momka bave se, kako su istakli, industrijskim alpinizmom. Ono što obični majstori ne mogu, oni mogu! Njihova osnovna oprema za rad jesu užad, pojasevi, osigurači, kaciga… i hrabrost! Kada nam su nam Andrej i Danimir pokazali kuda treba da se popnemo do terase katedrale, u početku smo mislili da to nije neki naporan posao. Međutim, nakon zidanih stepenica koje vode na prvi sprat crkve, dalje u visinu vode improvizovane drvene stepenice koje postaju sve uže i uže, a svetlosti ima sve manje i manje. Na polovini puta ka vrhu, već zadihani i s blagim osećajem klaustrofobije, zatičemo zvona koja su deo mehanizma sata.
„Dobili smo zadatak da namestimo položaj kazaljki na satu, što nije bio nimalo lak posao jer su one izuzetno teške“, kaže Danimir i dodaje da su to uspeli tako što su se užadima zakačili za grede, izašli na fasadu crkve i ručno pomerali kazaljke na svoje mesto. Naravno, to je za sugrađane bila atrakcija sama po sebi, a posebno što su pritom na katedrali odigrali i Užičko kolo.
Osnovna oprema za rad jesu užad, pojasevi, osigurači, kaciga… i hrabrost! foto: Igor Conić
Put ka vrhu
Put nastavljamo ka gore, a Danimir nam usput priča kako su pre početka radova izneli nekoliko stotina kilograma izmeta od golubova koji su u ovom prostoru našli svoj dom. Golubovi su proterani, krov je zakrpljen, tako da je sada situacija normalizovana ali i dalje mračna. Taman kada smo pomislili da se vratimo nazad, pojavio se tračak svetlosti koji je nagoveštavao da izlazimo ka vrhu. Trud se na kraju isplatio jer je pogled sa terase katedrale zaista fantastičan. Ceo grad se vidi kao na dlanu, a posebnu pažnju kradu pogledi ka novom mostu, hotelu Centar koji odavde izgleda veoma lepo, ali i Pupinovoj palati koja je pojela pola vizure.
Okačeni o užad, oni popravljaju crepove, sređuju limariju na krovu ili krpe oluke i u tome uživaju.
„Neobično je raditi na visinama iznad ptica“, rekao je Andrej i bilo nam je odmah jasno kako to izgleda. Dok jedni ne smeju da pogledaju preko ograde, ovi momci rade sa njene druge strane viseći nad provalijom od 50 metara gledajući golubove iz ptičije perspektive. Okačeni o užad, oni popravljaju crepove, sređuju limariju na krovu ili krpe oluke i u tome uživaju.
Kako ističu, najviše rade silose i crkve po Vojvodini. U pojedinim crkvama godinama niko nije izlazio na krov, a atmosferski uticaji i golubovi napravili su najveću štetu.
Ipak, njima alpinistička oprema ne služi samo za posao već i za zabavu. Tokom slobodnog vremena oni organizuju adrenalinske parkove širom Vojvodine, a bave se i streličarstvom. Bandži skokovi su im omiljena adrenalinska aktivnost, dok im zidovi za penjanje, kao što smo i pretpostavili, nisu veliki izazov.
Neobično je raditi na visinama iznad ptica; foto: Igor Conić
Hrabri, neustrašivi i posvećeni
Tokom vremena provedenog sa njima shvatili smo koliko su ovi momci hrabri, neustrašivi i posvećeni svom poslu. Sa njima smo se popeli do vidikovca na velikoj kuli katerdale, prošetali ispod konstrukcije krova, zavirili u svako zvono katedrale… Nije teško primetiti koliko oni uživaju u svom poslu koji je zapravo toliko opasan da se ljude krste kada ih vide.
Saznajte kako se skidaju grafiti s fasada, koje podloge su najnezgodnije za čišćenje i šta možemo uraditi da se oni više ne pojavljuju.
„A hoćete li vi očistiti ceo grad?“ – upitala je bakica koja je prolazila pored nas dok je majstor polako skidao poslednje slovo ljubavne poruke ispisane na mermenom zidu Galerije Most u centru Novog Sada. „Rado, ali ne znam koliko će mi za to trebati vremena.“ – odgovorio je Đorđe Uzelac iz firme Formelini-G čini koji čini da naši fasade i gradovi izgledaju lepše.
Međutim, naš sagovornik ne bavi se samo skidanjem grafita s fasada već je delokrug njegovog rada prilično širok. Đorđe je član društva konzervatora Srbije, a nagrađen je zlatnom medaljom na Međunarodnom sajmu inovacija i novih tehnologija – Tesla festu, za primenu polimera u sanaciji i restauraciji objekata. Radio je na brojnim primerima vraćanja sjaju starim spomenicima, a posebno ističe restauraciju kamenih reljefa sa spomenika Kralja Petra I u Pančevu, rad vajara Petra Palavičinija, kao i grupe figura Atlasa i Atlanta, rad vajara Kiril Pavleka, koje krase fasadu objekta Jugoexporta u Beogradu. Ipak, najčešći poslovi svode se na uklanjanje grafita s fasada koje je, kako kaže, važno uraditi tako da se mogu lako tretirati kada se sledeći put upropaste sprejovima i markerima.
Crni sprej na mermeru? Nije problem! Sve se može skinuti uz pravilan pristup
Po načinu ulaska boje u pore, Đorđe može da oceni da li je autor grafita levoruk ili dešnjak. Pazite se huligani
„Nanošenje antigrafitnog sloja na objekte je vrlo bitna stvar“. Navodi primer rekonstruisanih objekata u Podgrađu na Petrovaradinu gde tako nešto nije urađeno. „Da je nanasen antigrafitni sloj, bilo bi daleko jednostavnije održvati fasade tih objekata tokom dalje eksploatacije“, tvrdi Uzelac. Takođe, ističe da prilikom skidanja grafita ne treba da se tretira samo grafit već arhitektonska celina, to jest, i površina oko grafita kako se ne bi došlo u situaciju da se dobije vizuelno neujednačena površina.
Postupci skidanja grafita: šta s duhovima?
Naša redakcija imala je priliku da prisustvuje skidanju grafita s fasade Galerije Most u centru Novog Sada. Teško je bilo poverovati da nešto ispisano crnim sprejom na mermeru može da nestane za par trenutaka. Međutim, postupak je složen, a Đorđe nas upućuje u tajne zanata.
Prvo se četkom nanese gel Mapei na suvu podlogu. On treba da odstoji 5 do 10 minuta. Nakon toga se površina s grafitom tretira hidrodinamički, odnosno s vodom pod velikim pritiskom. Nakon toga se nanosi aktivna pena za duhove. Duhovi su ostaci boje koji su ušli dublje u pore materijala. Aktivna pena s tenzidima je materijal koji ima sposobnost da prljavštine vežu s molekulima vode. Potom se površina opet ispira vodom koja je pomešana s kvarcnim peskom (od 3 do 5%) pod pritiskom. Nakon ovoga hidrodinamičkog čišćenja, to jest, vlažnog peskiranja se zaista vidi rezultat. Na kraju se površina ispere čistom vodom.
Pogledajte ceo postupak skidanja grafita:
Nakon što se površina potpuno osuši (oko 12 sati) najbolje je naneti antigrafitnu emulziju (Mapei) u dva sloja. Čeka se oko desetak minuta i ona se nanosi do zasićenja (mokro na mokro), to jest, prvi sloj ne sme da se osuši. Ova emulzija je vodootpotna i paropropusna, odnosno, omogućava da pore na materijalu dišu i što je najbitnije otporna je na UV zračenje. Ukoliko se na ovako zaštićenoj fasadi ponovo pojave grafiti, oni se mogu daleko lakše skinuti sprej metodom.
S kojih podloga se mogu skinuti grafiti
Ovim postupkom grafiti se mogu skinuti sa svakog prirodnog ili veštačkog kamena, odnosno, s granita, mermera, peščara, travertina, veštačkog granita (teraca), opeke (žute i crvene), klinker opeke… S poroznih površina, kao što je travertin ili teraco, grafiti se teže skidaju nego s glatkih površina kao što je mermer. Težina skidanja zavisi i od hemijskog sastava spreja, to jest, kvaliteta spreja. Zanimljivo je što Đorđe može da po načinu ulaska boje u pore oceni da li je autor grafita levoruk ili dešnjak. Pazite se huligani!
A demit?
S demit fasada nije moguće na ovaj način skinuti grafit jer podloga nije čvrsta. Za ove tipove fasade preporučuje se nešto drugačiji postupak uz korišćenje kombinacije hidrodinamičkog Aerosola i Aktivne pene za sitna čišćenja.
Koliko traje čišćenje i koliko to košta
Đorđe kaže da u proseku može da kvalitetno očisti oko 6 do 7 kvadratnih metara dnevno. Cena je različita u zavisnosi od uslova, odnosno, vrste podloge, visine na kojoj se radi (da li je potrebna skela) i kreće se od 15 do 30 evra po kvadratnom metru.
Pre i posle skidanja grafita
Koga ćete pozvati?
Đorđe Uzelac sigurno neće moći sam da umije ceo grad, kao što bi to bakica želela, ali on je tu kada god je potrebna njegova usluga, a više puta je radio i dobrotvorno. Međutim, o našim fasadama trebamo svi zajedno da brinemo kako se ne bi dešavalo da lepotu zgrada ne možemo sagledati od grafita. A kada se pojave nove žvrljotine, koga ćete pozvati? Isterivača grafita!
Nemačka firma Aqua Jet razvila je proizvod za čišćenje krovova parom pod jakim pritiskom. Rezultati su veoma vidljivi!
S čistim krovovima, kuće izgledaju barem mnogo čistije i novije, ali njihovo održavanje nije ni lak ni jeftin posao. Sada postoji rešenje koje bi makar privremeno moglo da reši ovaj problem i vrati stari sjaj vašem ne baš tako novom krovu – a nadamo se da će uskoro moći da se nađe i kod nas.
Nemačka firma Aqua Jet razvila je proizvod za čišćenje krovova parom pod jakim pritiskom. Firma se, između ostalog, specijalizuje za čišćenje krovova i oluka, uklanjanje mahovine sa istih crepova, pranje pod pritiskom i čišćenje patosa, a pružaju i profesionalne usluge postavljanja završnih obloga.
Drastična razlika između očišćenog i prljavog crepa
Napravica poput usisivača na paru polako se povlači po krovu čime se kompletna površina temeljno čisti.
Ono što nas u ovom kontekstu najviše zanima jeste tehnologija koju koriste pri čišćenju krovova i uklanjanju mahovine (i ostalih upornih nečistoća) s krovova. Njihov sistem za pranje krova je razvijen da bezbedno uklanja sve vrste mahovine, algi i lišajeva sa svih vrsta krovnih površina, a pritom deluje neagresivno na crepove.
Postupak čišćenja krova
Iz Aqua Jeta naglašavaju da je pre čišćenja potrebno temeljno ispitati stanje u kojem se krov nalazi i zameniti sve oštećene crepove.
Ceo proces podeljen je u nekoliko koraka. Prvi korak je najduži i podrazumeva čišćenje krova sa kompaktnom napravicom poput usisivača na paru koja se polako povlači po krovu i temeljno čisti kompletnu površinu. Kada je krov temeljno očišćen, dodatno se prska sredstvom protiv mahovine koja bi trebalo da uspori njihov rast, a na samom kraju se obrađuje sleme i crepovi na pregibima krova.
Ovaj proces čišćenja je dosta dug, ali sudeći po rezultatima, svakako vredan ulaganja.
Postavka pločice koja pokriva i do 5 kvadrata zahteva specijalne lepkove, odgovarajući alat, i naravno pravilan rad. Pogledajte kako on izgleda!
Donedavno smo smatrali da su pločice veličine 60×60 centimetara velike pločice. Međutim, u poslednjih par godina pojavile su se pločice drastično većeg formata pa se danas na tržištu mogu naći modeli dimenzija 280×120 ili čak 320×160 centimetara koje su teške i po 80 kilograma, a pokrivaju i do pet kvadrata! Zato način postavke kao i za klasičnih pločica ne dolazi u obzir jer rizikujete da slomite pločicu koja košta par stotina evra. Postavka pločica velikog formata (od 120×120 cm) zahteva pre svega deformabilne lepkove, odgovarajući alat, dobru pripremu podloge za lepljenje i naravno pravilan rad. Ali krenimo ispočetka!
Pogledajte video-uputstvo:
Potreban vam je deformabilan lepak, vakumski nosači, nazubljena gleterica, i puno strpljenja.
Za razliku od pločica standardnog formata, velike pločice lepe se isključivo deformabilnim lepkovima klase S1 ili S2. Mapei Ultralite S2 je lepak čija je potrošnja oko 3,5 kg po metru kvadratnom i spravlja se sa 40% vode. On je daleko viskozniji pa se s njim mnogo lakše radi nego sa cementnim lepkom.
Za početak je potrebno pločicu velikog formata iz kutije podići vakumskim nosačima na kolica i transportovati je do mesta lepljenja. Po spravljanju lepka, površinu pločice i površinu na koju se lepi potrebno je oprati sunđerom uz korišćenje vode i blagog deterdženta kako bi se uklonile sve nečistoće.
Pravac nanošenja
Potom sledi nanošenje lepka ravnom stranom gleterice u tankom sloju kako bi se eliminisala preostala prašin. Zatim se ostatak lepka nanosi nazubljenom stranom gleterice, do pune pokrivenosti, i to pravolinijskim potezima. Da bi se postigla maksimalna pokrivenost, lepak se nanosi u potezima paralelno s kraćom stranom pločice, i u istom pravcu na pločici i podlozi. Dakle, veoma je važno da se lepak nanosi i na pločicu i na površinu na koju se lepi! Pravilnom pripremom podloge i pravilnim nanošenjem lepka smanjuje se rizik da ostanu praznine u sloju lepka što je slaba tačka pločice.
Onda sledi delikatan posao – postavljanje pločice na podlogu. Pre podizanja pločice, koja može biti teška i 80 kilograma, proverite da li vakumski nosači dobro dihtuju. Pojedini modeli vakumskih nosača imaju i pokazatelj nivoa prianjanja što može da pomogne u proceni dihtovanja. Pločica se podiže i postavlja na mestu vodeći računa da se tragovi lepka na podlozi i na pločici poklope!
Da bi se obezbedilo potpuno prijanjanje između pločice i podloge i istiskivanje preostalog vazduha, potrebno je dodatno obraditi površinu pločice vibracionom pločom ili pritiskanjem gumiranim gletericama. Pritisak na pločice izvodi se od sredine ka krajevima u pravcu nanošenja lepka, tako da se postigne potpuno istiskivanje vazduha iz formiranog vezivnog sloja.
Fugovanje
Potom sledi postavka sledeće pločice uz korišćenje distancera (krstića) čiji postupak je opisan ovde, a onda i fugovanje. Opšte preporučena minimalna širina fuge je 2 mm, a zavisi od vrste podloge, namene prostora i predviđenih opterećenja. Pre nanošenja mase za fugovanje treba odstraniti ne samo distancere (krstiće), već i višak lepka u fugama, prašinu i druge nečistoće. Fugovanje može da započne 2 do 3 sata posle lepljenja brzovezujućim, odnosno 24 sata posle lepljenja normalnovezujućim ili reaktivnim lepkovima.
Sečenje pločica
Sečenje pločica velikog formata je delikatan posao. Potrebno je koristiti velike stolove za sečenje i odgovarajući alat koji dihtuje na pločicu vakumom. Po određivanju mesta sečenja, potrebno je napraviti prvi prolaz sečivom uz lagani pritisak celom dužinom. Potom se se ponovo prolazi sečivom uz jači pritisak vodeći računa da se sečenje izvrši bez zastajkivanja. Specijalnom alatom potrebno je pritisnuti kraj pločice dok se ne čuje zvuk pucanja pločice po celoj širini.
Šuma majstora i inženjera rade na tome da se novi tržni centar u Novom Sadu otvori u predviđenom roku… koji se veoma približio.
Na uglu ulica Bulevar oslobođenja i Bulevar cara Lazara svakodnevno se radi na tome da novi tržni centar -Promenada, bude završen do 15. novembra, kada je zakazano otvaranje. Veliki broj ljudi intenzivno radi na tome da se završe radovi u predviđenom roku, pa su za sada završeni keramički radovi, zidovi i plafoni, dok su u toku završni radovi na HVAC sistemu, elektro instalacijama, kao i na platou ispred tržnog centra. Završavaju se hodnici, garaža, a u toku je i instalacija jedinica klima uređaja i ventilacionih sistema na krovovima.
Zakupci uveliko spremaju enterijere svojih lokala, pa su na terenu velike ekipe majstora, arhitekata i građevinaca čiji su poslovi međusobno isprepleteni zbog čega je u Promenadi veoma živo.
Prvi utisak je da je novi tržni centar zaista velik kao i da unutar objekat ima puno prirodnog svetla zahvaljujući svetlarnicima na koridorima.
Prvi utisak je da je novi tržni centar zaista velik kao i da unutar objekat ima puno prirodnog svetla zahvaljujući svetlarnicima na koridorima. Amorfne i zaobljene linije zidova i plafona utopljavaju enterijer kojem će pak celokupni utisak dati enterijeri lokala, restorana i kafića.
Šuma majstora i inženjera rade na tome da se Promenada otvori do 15. novembra
Kolekcija brendova
Sa ukupnom površinom od 150.000 kvadratnih metaraPromenada će biti najveći tržni centar u Srbiji, dok je od toga 48.000 kvadrata predviđeno za prodajne prostore u koje stižu sledeći brendovi: Zara, Massimo Dutti, Zara Home, Oysho, Pull and Bear, Bershka, Mohito, Sinsay, Reserved, LC Waikiki, kao i Fashion Company i Sportina sa svojim brendovima. U ponudi će se naći i mnogobrojni sportski brendovi među kojima su Sport Vision i N Sport, kao i prodavnice namenjene najmlađima poput Dexy Co Kidsa i Pertinia. Ponudu Promenade upotpuniće supermarket Univerexport i bioskop Cineplexx bioskop kao i mnoštvo kafića i restorana.
Zaobljene linije zidova i plafona utopljavaju enterijer kojem će pak celokupni utisak dati lokali, restorani i kafići.
Završni radovi na fasadi
Na sledećim fotografijama možete videti fotografije fasade koja se radi od Alubonda kao i od koloritno plastificiranih čeličnih profila na garaži koji će svi zajedno biti osvetljeni pozadinskom rasvetom.
Stan vam se nalazi iznad negrejanog prostora, pešačkog prolaza ili garaže? Onda ste sigurno osetili hladnoću pod nogama. Evo kako se pravilno izoluje plafon ili zid sa spoljne strane.
Ovakav problem zatekli smo u stanu u jednoj stambenoj zgradi zidanoj sedamdesetih godina prošlog veka. Stan se nalazi iznad pešačkog prolaza koji nije termoizolovan pa su stanari su tokom zime imali problem hladnih podova jer je rasipanje toplote bilo ogromno. Odlučeno je da se tavanica u pešačkom prolazu termoizoluje stiroporom debljine 5 cm. Pogledajte kako je tekao ceo postupak:
Postupak montaže termoizolacije na plafone i zidove:
Lepak služi da se stiropor trajno fiksira za površinu, dok pur pena omogućava brzo lepljenje ploče za plafon.
Plafon na koji se lepila termoizplacija bio je malterisan, a na njemu se godinama skupljala prašina. Zbog toga je pre početka lepljenja, površina premazana HGP podlogom koja ju je očistila od prljavštine i obezbedila bolje prijanjanje lepka. Podloga se nanosi valjkom ili četkom.
Za lepljenje stiropora na plafon koristiti se kombinacija lepka i pur pene. Lepak služi da se stiropor trajno fiksira za površinu, dok pur pena omogućava brzo lepljenje, odnosno, pozicioniranje stiropora na željenom mestu. Ako se stiropor lepi na zidove, pur pen nije potreban ali za plafon vam je potrebno nešto da drži ploču dok sam lepak ne uhvati. Koristili smo Jubizol pur penu, dok je lepak Maxima Stiromol koji se pre upotrebe razmuti u vodi.
Lepak se prvo špaklom linijski nanosi po obodima stiropora, potom se nanosi tačkasto po sredini ploče, a zatim se pur pena stavlja tačkasto između lepka. Obavezno obratiti pažnju da pur pen bude niskoekspandirajući kako ne bi narastao i odbio ploču od plafona.
Lepak ide po obodu i tačkasto po sredini, a pur pena tačkasto između lepka
Postavljanje ploča
Prvo naneti materijal na 3-4 ploče pa onda započeti slaganje počevši od one na koju ste prvo naneli pur penu. Ovo se radi kako bi pur pena odležala i nadošla, čime se omogućava da ona odmah uhvati za plafon.
Ploče stiropora slažite jednu kraj druge. Pridržite je par sekundi kako bi se zalepile za plafon, odnosno, kako bi pur pena odradila svoje. Malo će vam više vremena trebati ako je plafon izrazito kriv.
Kada se završi sa izolacijom plafona, stiropor se postavlja i na zidove, a ivica se štiti ugaonim lajsnama. Ugaona lajsna se postavlja na rubovima tako što se prvo nanese tanki sloj lepka u koji se potom utisne lajsna prelazeći špaklom preko nje s novim slojem lepka. Ugaonu lajsnu potrebno je postaviti i na svim revizijama i slabim tačkama.
Stiropor se ređa jedan pored drugog a potom se postavlja ugaona lajsna
Mrežica koja služi kao armatura
Nakon postavljanja ugaonih lajsni, potrebno je postaviti mrežicu koja je zapravo armatura koja drži celu izolaciju na mestu. Prvo se špaklom nanese sloj lepka na deo površine, a onda se stavlja mrežica te veličine. Ona se uranja s dodatnim slojem lepka koji se nanosi špakom, a potom se leptirom izravanavaju površine. Nakon prvog sloja i njegovog sušenja, nanosi se drugi sloj i površina se ravna dok ne bude idealno glatka.
Potom sledi krečenje pomoću valjaka i četki, a ivice se štite krep trakom. Obavezno koristite fasadnu boju koja je otporna na atmosferske uticaje. Krečenje se vrši u dve ruke.
Na gornju ivicu termoizolovanog dela postavite metalnu okapnicu koja će štititi izolaciju od kišnice i ušuškavanje plafona je gotovo.
Da, pločice se mogu lepiti preko druge pločice ali postoje neke razlike u odnosu na klasično lepljenje na košuljicu ili na malter. Zato, obratite pažnju na sledeće korake.
Na našom primeru lepili smo podne pločice na već postojeću keramiku u toaletu. Na ulaznim vratima postojao je prag što nam pomoglo da nemamo problem u nivelaciji s parketom koji je u ostatku prostora.
Za početak, potrebno je očistiti postojeće pločice i namazati podlogu valjkom. Ovo je obavezan deo kada lepite pločicu na pločicu jer će podloga doprineti boljem prianjanju. Mi smo koristili Ceresit CN 94 koji se ne razređuje, a nanesen je četkom tako da smo izbegavali stvaranje barica. Potom smo sačekali oko 4 sata da se ova bezbojna podloga osuši.
Pogledajte video u kojem je pokazano kako se lepe pločice:
Pre lepka, na pločice se mora naneti podloga koja će doprineti boljem prianjanju.
Za lepljenje pločice na pločicu moraju se koristiti jači lepkovi. Mi smo koristili SikaCeram 220 koji se umuti mikserom. Na podlogu se nanosi, kao i klasičan lepak, zupčastom špaklom. Osim na podlogu, lepak smo naneli i na pločicu što će doprineti većoj čvrstoći prianjanja.
Deo lepka se nanese na pod i započinje se postavljanje jedne po jedne pločice. Koristili smo krstiće, to jest, distancere između pločica debljine 2 mm. Obavezno libelom proveravajte horizontalnost, to jest, pad pločica. S obzirom na to da su se pločice postavljale u prostoriju u kojoj su već postojala vrata, keramiku smo opkrojili prema obliku pervajza.
Lepljenje nove keramike preko postojećih, starih pločica
Fugovanje i završni radovi
U međuvremenu, odaberite odgovarajuću fug masu za keramiku. Mi smo koristili fug masuMapei koju smo postavili nakon što je slaganje pločica završeno. Keramika se fuguje tako što se gletaricom nanosi fug masa, a potom se mokrom krpom skida višak fug mase sa pločica.
I tako je naš toalet zasijao novim sjajem! Mi smo koristili majolika pločice koje su veoma zgodne za male prostorije kao što su toaleti.
