Rupa širine 30 metara sanirana je za samo 48 sati ali je otvaranje puta odloženo zbog bezbednosih mera.
U centru japanskog grada Fukuoka, saobraćajnica se potpuno urušila zbog radova na proširenju podzemnih linija preteći da okolne zgrade povuče sa sobom. Međutim, Japanci su još jedanput pokazali i dokazali njihovu veštinu i efikasnost pa je saobraćajnica puštena u rad posle samo nedelju dana.
Japanci su još jedanput pokazali i dokazali njihovu veštinu i efikasnost.
Rupa u saobraćajnici širine 30×27 a duboka 15 metara sanirana je u iznenađujuće kratkom roku uz pomoć 6.200 kubika peska i cementa, a sve je to na kraju ovenčano pohvalama javnosti i velikim odjekom na društvenim mrežama. Otuda i veliki broj YouTube, Instagram, Facebook snimaka i fotografija. Ovo je samo deo njih!
Test robota koji hoda na dve noge po neravnom terenu uspešno je prošao test.
Nakon što je robot Atlas ranije ove godine uspešno balansirao na ivici kutije, institut IHMC sa Floride je ovom dvonožnom botu intergisao novi algoritam koji mu omogućava da hoda po nepredvidivom terenu. Testovi su pokazali da ovaj humanoidni robot može uspešno da prebacuje težinu s jedne noge na drugu i tako optimalno prelazi prepreke kao što su one na gradilištu, na primer.
Atlas je sposoban da sam održi ravnotežnu čak iako nepredviđeno stane na manje kontaktne površine kao što je opeka.
Naučnici s instituta IHMC rekli su da Atlas ne mora da zna na koji teren i na kakve prepreke nailazi jer je sposoban da sam održi ravnotežnu čak iako stane na manje kontaktne površine kao što je opeka. U budućnosti, ovakvi roboti mogli bi da zamene ljudsku snagu čak i na gradilištima.
Imate fiksni prozor kojem ne možete lako da priđete? Pogledajte ovo rešenje!
Iako je najbolje izbegavati pravljenje fiksnih prozora kod kojih je onemogućeno pranje sa spoljašnje strane, ponekad je nemoguće izbeći takvo rešenje. Ukoliko je već takav slučaj, odmah se otvaranje pitanje njihovog održavanja. Tu na scenu stupa Glider koji je ustvari čistač sa magnetima koji omogućava da operete prozore sa spoljašenje strane a da ostanete unutra.
Pogledajte kako ova stvar radi:
Magneti pridržavaju čistač sa spoljašnje strane tako prozor možete oprati stojeći unutra.
Izgradnja ovog panelnog objekta u Pekingu koštala je 30 puta manje od očekivane cene za standardnu kuću iste kvadrature.
U gusto naseljenoj prestonici Kine problem stanogradnje uslovljen je enormnim cenama zemljišta zbog čega mnogi mladi ljudi traže alternativna rešenja za stanovanje. Jedno od takvih rešenja jeste i Plugin House. Prva kuća ovakvog tipa napravljena je za gospođu Fan u Pekingu a projekat je uradila arhitektonska firma PAO (China’s People’s Architecture Office).
Kuća se sastavlja od panela u koje je integrisana izolacija sa završnom obradom i u unutrašnjosti i na fasadi.
Gospođa Fan je mlada žena koja je poželela da ponovo živi u okruženju u kom je odrasla. Međutim, njihova stara porodična kuća bila je u lošem stanju, a pritom je bila i veoma mračna. Tu je na scenu uskočio projekat Plugin House kojim je postojeći deo kuće zamenjen, piše Inhabitat.
„Za 9,5 hiljada evra dobila sam imbus u ruke!“, šali se gospođa Fang i dalje neverujući da je ovako nešto moguće. Majstori su novi dom montirali za samo nekoliko sati, a arhitekte ističu da grupa nekvalifikovanih ljudi može da isti takav montira sama u roku od 24 sata. Jedino što im je potrebno jeste imbus ključ!
Projekat Plugin House baziran je prema montažnom sistemu koji je firma PAO koristila na jednom od njihovih prethodnih projekata – Plugin Tower. U panele je integrisana izolacija sa završnom obradom i u unutrašnjosti i na fasadi. Sve potrebne instalacije uključene su u cenu kuće od 28 kvadratnih metara. Konačni trošak: 9.470 evra!
Dnevni boravak ima duplu spratnu visinu, a prozori su pozicionirani tako da ne ometaju privatnost niti stanara niti komšija, a ujedno pružaju dovoljnu količinu prirodne svetlosti. Kuća ima i prostranu krovnu terasu sa koje se pruža pogled na grad.
Projektovanje drvenih zgrada biće lakše sa novim vezivnim materijalom u kojima je međusobni razmak molekula 10.000 puta manji od debljine vlasi ljudske kose.
Novim istraživanjem koje su sproveli naučnici s Univerziteta Vorvik i Kembridž dobijen je odgovor na veliko pitanje: kako polimeri u ćelijama biljaka formiraju tako jake veze kao što su one u drvetu ili slami. Pravljenjem ovog lepka u laboratoriji, inženjeri su dobili moćno sredstvo za podizanje visokih drvenih konstrukcija, piše Phys.org.
Dugo vremena naučnici su lupali glavu kako se ksilan sjedinjuje s dosta debljim molekulima celuloze.
Otkriće leži u vezi između dva najzastupljenija polimera u prirodi: celulozi i ksilanu (hemicelulozi) koji se mogu naći u ćelijama drveta. Dugo vremena naučnici su lupali glavu kako se ksilan sjedinjuje s dosta debljim molekulima celuloze.
„Znali smo da odgovor mora biti elegantan i jednostavan,“ objašnjava vođa tima profesor Paul Dupree sa Departmana za biohemiju na Univerzitetu u Kembridžu. „Istraživanje je pokazalo da se celuloza pobuđuje ksilan da se razmota i ispravi što mu omogućava da se zakači i veže za molekul celuloze. On se potom ponaša kao jedna vrsta lepka koja štiti celulozu i sjedinjenuje molekule međusobno praveći veoma čvrstu vezu.“
Istraživanje je pokazalo da se celuloza pobuđuje ksilan da se razmota i ispravi što mu omogućava da se zakači i veže za molekul celuloze.
– kaže profesor Paul Dupree sa Univerziteta u Kembridžu.
Naučnici veruju da ovo otkriće može imati dramatične efekte na drvnu industriju, kao što je proizvodnja papira u kojoj će sada biti potreno upotrebiti mnogo manje energije da bi došlo do procesa vezivanja, ali i u građevinskoj industriji gde bi konstrukcije od drvene građe mogle biti veoma stabilnije jer bi međusobne veze elemenata bile daleko jače.
Pošto je izgradnja drvenih nebodera uzela maha u poslednje vreme, ovo otkriće može biti dodatni zamajac ovom trendu jer bi drvene konstrukcije upotrebom ovom lepka bile daleko stabilnije pa bi za njihovu visinu samo nebo bila gradnica.
Deonica od 4,9 kilometara u Australiji izgrađena je za samo dva dana.
U regionu Mura, nedaleko od Perta, urađena je kompletna sanacija puta koja je koštala svega 443.000 dolara. Ono što je izazvalo pažnju javnosti jeste snimak iz drona (koji je do sada pogledan 14 miliona puta) na kojem se vidi kako je tekla njegova rapidna izgradnja. Za samo dva dana urađeno je skoro pet kilometara puta!
Have you ever seen how a road is bituminised? Finishing touches were recently accomplished on the $443,000 upgrade to Airstrip Road. Funded through Roads to Recovery Funding Program. A great job by our road works crew and Trevor Longman with the Shires drone for the footage.A total of 4.9kms were completed over a two day period.
Kamioni koji se kreću u rikverc prosipaju šljunak preko tankog sloja tečnog asfalta.
Ovaj neobičan način izgradnje puta zove se chip-seal koji je patentiran još tridesetih godina prošlog veka. On podrazumeva da se prvo na podlogu nanese tanak sloj tečnog asfalta a da se potom preko njega nanese šljunak sitne granulacije koji se prosipa kamionima koji kreću u rikverc.
Ovakav način izgradnje je veoma brz međutim ovakvi putevi ne traju dugo i nisu pogodni gde ima puno padavina i leda. Australija je, dakle idealna lokacija za izgradnju chip-seal puta.
Sve što vam je potrebno za sastavljanje gerovanih ivica ploča sistemom Lamello jeste imbus ključ!
Svi stolari znaju koliki je problem transportovati velike komade nameštaja koji su prethodno skopljeni i zalepljeni. Zato je Lamello osmislio sistem za brzu montažu i demontažu nameštaja putem plastičnih tipl-keksova sa zupčanicima koji se umetnu u gerovanu stranicu ploče. Spajanje se vrši u sekudi jednim okretanjem imbusa bez potrebe za lepljenjem.
Sistem Lamello se jednako lako koristi i na univer i na MDF pločama kao što je pokazano u video-snimku.
Ovaj sistem će najveću primenu naći kod proizvodnje radnih stolova jer je transport tako sastavljenih komada nameštaja kao i njegovo unošenje u radni prostor veoma težak posao.
Predosti ovog sistema su, pored izuzetno brze montaža ivica pod bilo kojim uglom (od 22 do 180 stepeni), i mogućnost lakog i brzog rastavljanja. Takođe, ovaj sitem se može koristiti i kod MDF i kod univer ploča.
Cena jednog para tipl-keksa je oko 1 evro što ga čini nešto skupljim od drvenih, ali sa primenom ovog principa ostvaruje se mogućnost rastavljanja nameštaja. To je, pre svega, dobro ukoliko je planirano da se posle određenog vremena nameštaj premešta ili transportuje na drugu lokaciju.
Saznajte šta je potrebno da ugradite podno grejanje u vaš dom, koliko to košta i koje su prednosti ovakvog vida zagrevanja prostorija.
Pošto je visina instalacija podnog grejanja od 10 do 12 cm, to znači da stolarija upravo toliko treba da je podignuta od ploče. Iz ovog uslova proizilazi da je podno grejanje lakše postaviti u fazi gradnje nego u završene objekte. U ovu visinu staje podloga, cevi, ravnajući sloj i završna obloga. Kao podloga može se koristiti stirodur u kombinaciji sa armaturnom mrežom ili gotove stiroterm ploče sa kanalima za cevi.
Osnovna prednost podnog grejanja u odnosu na radijatorsko jeste što je za njega potrebna puno niža temperatura vode.
Kao završna podloga za podno grejanje preporučuje se keramika, mermer ili granit jer su upravo ovi materijali vrlo dobri provodnici toplote. Takođe, može se postavljati dvoslojni ili troslojni parket. Parket od punog drveta se ne preporučuje jer može doći do njegovog rasušivanja a samim tim i do razilaženja parketa.
Preporučljiva temperatura polaznog voda za podno grejanje je 35 do 40 stepeni što nam daje na samoj površini poda optimalnu temperaturu oko 28 stepeni. Podno grejanje je odlično ako je izvor energije toplotna pumpa koja ima dobro iskorišćenje pri niskotemperaturnim režimima.
Vreme postavke i ispitivanje
Vreme postavke podnog grejanja nije ništa duže od klasičnog, do dva dana za jedan stan prosečne kvadrature.
Ispitivanje sistema za podno grejanje se vrši vazduhom sa 3 bara pritiska u trajanju od par sati a pre izrade ravnajućeg sloja dobro je da se već napuni tečnošću.
Cena podnog grejanja može da varira od 15 do 40 evra po kvadratnom metru a zavisi od toga koje cevi i koja podloga se koriste kao i da li se radi regulacija temperature i protoka za svaku sobu pojedinačno ili samo jedna regulacija za ceo objekat.
Osnovna prednost podnog grejanja u odnosu na radijatorsko jeste što je za njega potrebna puno niža temperatura vode (maksimun 40 stepeni) ali i što ne zauzima prostor te zidovi ostaju slobodni. Takođe, podni razvod dugo zadržava temperaturu što znači da može da prođe i 10 sati a da se ne uključi kotao za dostizanje sobne temperature.
Podno grejanje trotoara
Podno grejanje se može koristiti za topljenje snega na parkinzima i trotoarima. Za ovu vrstu grejanja potrebno ugraditi izmenjivač toplote jer je za tu namenu dovoljna temperatura vode 10 do 12 stepeni.
Pripreme za ovaj važan sportski događaj podrazumevele su i sanaciju sale koju je ugrožavao jedan veliki problem – vlaga!
Evropsko atletsko prvenstvo 2017. u Beogradu, koje je počelo 3. marta, bilo je prava prilika da se za ovako veliki događaj sanira Mala sala na južnoj strani Kombank Arene. Ona je smeštena u zemlji sa severnim zidom od šest i južni zidom od deset metara ispod nivoa terena, pa je veliki problem bila vlaga. Ovo je prvi objekat u Srbiji koji je saniran na ovaj način!
Pogledajte kako je izvršena sanacija Male sale Kombank Arene:
Po zatečenom stanju, moglo se zaključiti da hidroizolacija nikad nije ni bila u funkciji. Zato se moralo pristupili ozbiljnoj sanaciji hale.
Posao je na konkursu dobio GK doo, a on je izvođenje hidroizolacionih radova – injektaže poverio firmi Best Mi Sve doo – Best Invest doo koji je generalni distributer materijala Köster za Srbiju i Crnu Goru.
Izvedena hidroizolacija izvedena je u obliku PVC membrane. Pretpostavljeno je da je PVC folija bila oštećena ili da spojevi folija nisu bili dobro sastavljeni što je dovelo do toga da je voda prolazila na spoju dve folije kao i da je vremenom našla put i kroz betonsku konstrukciju. Stoga je voda počela da puni kasete dimenzija 5×5 metara koje su punjene peskom kao kontrategom za šipove.
Na zidovima su pukotine provodile vodu, i to na delovima gde je bila oštećena PVC membrana. Voda od poda i zidova odvođena je uz pomoć bobičaste folije u dve jame sa vodenim pumpama. Po zatečenom stanju, moglo se zaključiti da hidroizolacija nikad nije ni bila u funkciji.
U prvom projektovanom stanju bila je predviđena sanacija bentonitnim gelom čiji je viskozitet daleko veći od 10.000 mPa*s. Test injektaže pokazao je da gel toliko velikog viskoziteta ne prolaze u razmake od 2 mm. Stoga je od strane izvođača zahtevana promena materijala. Izabran je akrilni gel Köster Injection Gel G4 sa viskozitetom 4,5 mPa*s, koji je sertifikovan od Nemačkog instituta za građevinu DtiBT, a koji se injektira uz pomoć specijalne pumpe Köster Acrylic Gel Pump.
Materijal KÖSTER Injection Gel G4 je od našeg IMS Instituta dobio sertifikat za vodonepropusnost za pritisak do 7 bara (dokle su mogli da ispituju). Materijal ima i dozvolu za upotrebu u okolini pitke vode. Sertifikati su položeni u najvećem standardu i upotrebaljavaju se više od 20 godina svuda u svetu i naravno isto tako u stambenim objektima.
Kako je tekao postupak injektaže
Ovaj materijal koji je viskozan skoro kao i voda (4,5 mPa*s) može se injektirati i u najmanje strukture kao što su fuge od maltera ili u peskovitu zemlju. Za injektažu u šupljine, kao u ovom slučaju, ovakav materijal može prilično daleko da se potiskuje što je bilo bitno jer je razmak između pakera bio više od pet metara. To je omogućilo da se injektira jedna naknadna membrana od akrilnog gela.
Brzina injektaže bila je ograničena pumpom koja ne može da injektira više od jedne tone gela na dan. Stoga, na ovom objektu je injektirano sa dve pumpe. Dodatno vreme potrošeno je na ispitivanjima kao što je, na primer, endoskopija i termografija ili na čekanju da se pakeri postave od strane izvođača. Ukupna sanacija hidroizolacije trajala je 25 dana.
Glavni problem bio je da se nije moglo pratiti gde se gel kreće. Jedini znak da se popunjavaju fuge čitao se kroz povećanje pritiska mašine i potrošnje materijala kroz određeno vreme. Prve kalkulacije potrošnje materijala su premašene što je bio znak da je jedan dobar deo materijala otišao kroz neke pukotine u okolnu zemlju. Ipak, važno je bilo da se ta pukotina zatvori i spreči dalji dotok vode. Takođe, moguće je bilo da je jedan deo materijala ušao kroz fuge ili pukotine u kasete.
Povezivanje hidroizolacije na objektu bio je glavni izazov i zbog toga je štednja materijala bila nemoguća. Manji problemi nastali su sa postavljanjem pakera u zidovima, jer su se tu nalazile juvidur cevi.
U toploj vezi nastali su problemi zbog upotrebe šupljeg betonskog bloka. Šupljine u bloku bile su prostor gde je teoretski gel mogao da se ulije. Zato je bila potebna posebna priprema za injektažu, međutim svi ovi problemi su prevaziđeni.
Sada je Mala sala Kombank Arene konačno hidroizolovana i u njoj se mogu održavati razna dešavanja uključujući i ona sportska kao što je Evropsko atletsko prvenstvo.
Iako smo do sada viđali samo prototipove, robotizovani zidari počinju sa osvajanjem gradilišta.
Umetnička galerija od 200 kvadrata u Šangaju po projektu biroa Archi-Union Architects podignuta je uz pomoć robota koji je za zidanje koristio opeku sa obližnjih srušenih objekata.
Uz kompjuterski zadate koordinate i komande, roboti zidari podigli su kompletnu zidanu konstrukciju dok je hala zatvorena drvenim testerastim krovom.
Ova galerija ima veoma kompeksnu fasadu koju ni veoma iskusni zidari ne bi tako lako napravili.
Robotizovani zidari nisu novost. Napredne digitalne tehnologije građenja robotizovanim mašinama iz godine u godinu se usavršavaju zahvajujući napretku softvera i materijala. Robot iz Australije zida celu kuću za samo dva dana, švajcarski Fabricatora uči na gradilištu, dok je u ovom slučaju korišćen RobMade, o kojem smo već pisali, sigurno jedan od najnaprednijih rešenja.U pitanju je robot izuzetnih karakteristika i besprekornih krajnih rezultata. Tako i ova galerija ima veoma kompleksnu fasadu koju ni veoma iskusni zidari ne bi tako lako napravili.
Zahvaljujući robotici, izložba Chi She u Šangaju održaće se u veoma zanimljoj hali od reciklirane opeke koja ujedno i skreće pažnju na održivost u gradnji i zaštitu životne sredine.
Sedam metara visoki vrh pilona nikada neće biti postavljen jer nije obuhvaćen postojećom građevinskom dozvolom.
Most na Adi možda izgleda završeno ali on zapravo nije kompletiran… a verovatno nikada neće ni biti. Naime, pred kraj izgradnje pilona, početkom 2011. godine, jedan od arhitekata idejnog rešenja mosta izrazio je potrebu da se arhitektonski aspekt pilona poboljša izgradnjom produžetka od sedam metara na vrhu. Na ovu inicijativu reagovali su glavni gradski arhitekta i nadležne gradske komisije koji su tražili da Direkcija, preko inženjera projekta, izda instrukciju izvođaču da izradi dodatni vrh pilona. Međutim, ta izrada nije završena do septembra 2011. godine, kada je izvođač uklonio kransku dizalicu od 215 metara, koja je služila za izgradnju pilona“ – rekli su u Direkciji za građevinsko zemljište Blicu.
Image may be NSFW. Clik here to view.
Za izvođača više nije bilo mogućnosti da postavi rešetkasti vrh, a obrazloženje za definitivno odustajanje od ove operacije su našli i u zakonu. Most na Adi je u fazi dobijanja upotrebne dozvole, a postavljanje elementa koji nije obuhvaćen građevinskom dozvolom bi bilo protivzakonito pa je vrh pilona konzerviran, piše TangoSix.
Zanimljivo da su pre četiri godine piloti Vojske Srbije helikopterom Mi-17 podigli takozvani špic, ali zbog jakog vetra nisu mogli da ga bezbedno postave zajedno sa radnicima koji su se nalazili unutar pilona. Tada je montiranje vrha pilona odloženo na nekoliko dana dok se vremenski uslovi ne poboljšaju. U drugom helikopeteru RViPVO bio je i fotograf Dušan Atlagić čije fotografije ovog nesvakidašnjeg događaja su prvi put viđene na sajtu TangoSix a uz njihovu ljubaznost, objavljujemo ih i na portalu Gradnja.rs.
Nedostajući vrh pilona je kupastog oblika, dužine sedam metara i napravljen je od nerđajućeg čelika. Čine ga osam cevi međusobno povezanih prstenovima na svakom metru. Element ima zaštićene servisne merdevine, a planirano je da ih koriste majstori prilikom održavanja elektroopreme na vrhu.
Korišćenjem tehnologije 3D štampe ova kuća od skoro 40 kvadrata može se napraviti za samo jedan dan.
Pokušavajući da reši problem nedostatka povoljnog stambenog prostora, koji je aktuealan na svim kontinentima, kompanija Apis Cor iz San Franciska osmislila je brzinsku izgradnju jeftinih kuća. Korišćenjem 3D štampača ovaj objekat od bezmalo 40 kvadratnih metara može se podići za samo 24 sata i košta 9.600 evra.
Pogledajte kako je podignuta ova kuća:
Kompanija tvrdi da objekti zidani (možda je bolje reći štampani) na ovakav način mogu da traju i do 175 godina!
Očito je došlo novo doba u građevinarstu jer poznate metode izgradnje koje smo do sada izučavali izgleda postaju prevaziđene. Kako drugačije objasniti sledeći način podizanja kuće: mobilni 3D printer malih dimenzija dovozi se na lokaciju, postavlja se na mesto izgradnje i uz pomoć parametara koji se serviraju sa računara on zida kuću od betonske mešavine za 24 sata. Ako ste mislili da je ovakav način gradnje privremen – varate se. Kompanija tvrdi da objekti zidani (možda je bolje reći štampani) na ovakav način mogu da traju i do 175 godina!
Početni rezultati su obećavajući. Prva ovakva kuća podignuta je u testnom postrojenju kompanije Apis Cor u Stupinu, gradu u moskovskoj oblasti, gde je kuća podignuta tehnologijom 3D štampe. Za razliku od dosadašnjih rešenja, kuća nije sastavljana od više pojedinačno štampanih delova već je cela podignuta u komadu. Štampači su od betona pravili i fasadu ali noseće zidove direktno na lokaciji, piše Inhabitat.
Ni jake zime ne mogu ništa ovom mobilnom printeru. Apis Cor je podigao ovu kuću u decembru, što nije bio nikakav problem za 3D štampač jer je on funkcionalan do temperature -30C. Međutim, pošto beton pri ugradnji zahteva temperature preko 5C, na mestu izgradnje podignut je šator koji je obezbedio povoljne uslove za rad.
Fasada je malterisana i prefarbana u jarku žuju boju dok je eksterijer svetao i opremljen Samsungovom tehnikom. Sve zajedno ova kuća košta 9.600 evra što je oko 240 €/m2.
Ukoliko želite da se oslobodite grafita na vašoj stambenoj zgradi, obratite pažnju i na odabir boje!
Svi smo svedoci da fasade zgrada po gradovima u Srbiji ne izgledaju baš sjajno. Pored toga što se slabo održavaju, one su često i meta nestašnih klinaca koji žele da na zidu ostave ljubavnu, a češće i neku navijačku poruku – sprejom!
Naravno, nije problem prekrečiti zid, ali ako je fasada od opeke onda postoji par stvari na koje treba obratiti pažnju. Evo kako se pravilno rešiti grafita na fasadnoj opeci!
Koristite nijansu NCS S 3030-Y50R koja verodostojno odgovara boji opeke.
Zapravo, rešenje je veoma jednostavno i nije uopšte skupo. Sve što vam treba jeste kantica perive fasadne boje za beton, valjak i malo strpljenja. Međutim, veoma važno je pogoditi narandžasto-crveni ton koji najbolje odgovara boji opeke. Toplo vam preporučujemo da koristite boju NCS S 3030-Y50R koju vam mogu zamešati u svakoj farbari. Insistirajte na ovoj boji koja, iako u kantici neće izgledati obećavajuće, zapravo je verodostojna boja opeke.
Mnogi stanari odustaju da kreče fasade pravdajući se time da će huligani jedva dočekati sveže okrečen zid da nacrtaju novi grafit ili da ispišu „Džaba ste krečili“. Zapravo ovo je pogrešan pristup jer tako huligani pobeđuju. Prekrečite ponovo! Ukoliko bismo svi malo vodili više računa o tome kako nam izgledaju zgrade, komšije će poželeti i da njihove zgrade izgledaju lepo čime ćete ih motivisati da urade nešto korisno i za sebe i za grad. Dobro se, baš kao i loše, vrlo brzo inficira među ljudima. Budite vi koji ćete ih inficirati na dobro.
Zbog čega renoviranje kupatila toliko košta? Analiziramo cene i troškove koje vas mogu sačekati usput.
Nakon kupovine starog stana, svi vlasnici se odlučuju da, za početak, renoviraju kupatilo. Takav je i ovaj primer gde je postojeće kupatilo sadržalo kadu, WC šolju sa vidnim vodokotlićem, veš mašinu i umivaonik. Odlučeno je da se zadrži postojeći raspored kupatila ali da se zamene stare sanitarije (kada, umivaonik i WC šolja), postavi ugradni vodokotlić i osveži izgled kupatila novim pločicama. Evo kako je tekao postupak!
Želja vlasnika bila je da se dobije toplo i ušuškano kupatilo sa što više prostora za odlaganje. Osmišljen je njegov novi izgled gde je veš mašina skrivena u ormarić, a prostor iznad nje i ugradnog vodokotlića iskorišćen za ugradnju nameštaja po meri.
Kupovina novih pločica: domaća keramika od 150, uvozna do 600 evra
Nakon definisanja rasporeda elemenata u kupatilu i izrade detaljnih crteža, na red je došao odabir pločica. Njihov raspon cena prilično je velik. Prosečna cena pločice italijanskog ili španskog porekla kreće se od 15 do 30 evra/m2. Za prosečno kupatilo veličine 4 kvadrata potrebno je oko 20 m2 pločica sa uračunatim rasturom za sečenje. Znači, za kupovinu novih pločica boljeg kvaliteta je potrebno da izdvojite od 300 do 600 evra.
Nešto povoljnije ćete proći ukoliko se odlučite za domaće pločice. Za njih je potrebno je da izdvojite oko 7 evra/m2, odnosno, za celo kupatilo prosečne kvadrature potrebno je oko 150 evra.
U ovom primeru, korišćene su italijanske pločice u dve teksture: Jedna cvetna manjih dimenzija i druga jednobojna 60×60 cm.
Nakon kupovine novih pločica, počinje adaptacija kupatila. Uklanjanje starih pločica sa odnosom šuta na deponiju i pripremom, to jest, ravnanjem zida i poda za lepljenje nove keramike iznosi oko 3-4 evra/m2 što znači da je za kupatilo prosečne veličine potrebno od 60-80 evra. Skidanje starih sanitarija (kade, WC šolje, umivaonika) sa odnosom na šut iznosi oko 50 evra.
Znači, rušenje starog kupatila sa odvozom na deponiju košta oko 130 evra.
Nove instalacije, hidroizolacija i gipsani radovi: oko 900 evra
Nakon rušenja, potrebno je da se izvrši zamena starih cevi za nove što se preporučuje za sve stanove starije od deset godina. Ovo predviđa postavku novih plastičnih cevi, postavljanje novih ventila i sifona. Cena za ove radove vrlo je okvirna i kreće se od 400 evra sa materijalom i zavisi od količine radova.
Ukoliko WC šolju u obliku monobloka menjate sa konzolnim modelom i ugradnim vodokotlićem, on se zatvara gipsom pre postavke pločica. Cena montaže ugradnog vodokotlića i njegovog zatvaranja gipsom je oko 40 evra.
Na izravnate i pripremljene zidove postavlja se hidroizolacija oko kade na visini do 2 metra. Cena postavke hidroizolacije na zidove oko kade iznosi oko 12 evra/m2 što je oko 100 evra sa uključenim materijalom.
Cena suvog slivnika sa montažom iznosi oko 50 evra dok za razvod struje sa okvirnih šest izvoda košta oko 120 evra. Ukoliko se prepravlja veza sušača i postavlja novi, za to je potrebno da se izdvoji dodatnih 120 evra.
Za razne ostale građevinske radove kao što su krpljenje šliceva, poravnavanje zidova i priprema za lepljenje pločica, zaziđivanje nakon spajanja instalacije na vertikalu potrebno je da se izdvoji oko dodatnih 100 evra. I tako se nabralo do 900 evra…
Postavka pločica nakon izrade hidroizolacije i gipsanih radova
Postavka keramike i krečenje plafona: od 190 do 230 evra
Za postavku keramike potrebno je da izdvojite od 8 do 10 evra po kvadratnom metru sa uračunatim lepkom za lepljenje. Znači, za prosečno kupatilo potrebno je od 160 do 200 evra. Za ugaone lajsne i fug masu dodajte na ovu cenu još oko 30 evra po kupatilu.
Nakon postavljene keramike i fugovanja, ugradnje kade i ugradnog vodokotlića, plafon se kreči. Za prostorije u kojima je povećana vlažnost, preporučuju se masne, lateks boje.
Nakon završetka postavke i fugovanja pločica, u plafon se ugrađuje rasveta i montiraju se sanitarije. Dijapazon cena sanitarija je velik i zavisi od proizvođača. Domaći umivaonici i WC šolje su najpovoljnije i kreću se od 30 do 60 evra. Italijanski i španski modeli su, naravno, znatno skuplji i kreću se od 100 evra pa naviše.
Cena postavke sanitarija je oko 100 evra sa svim pratećim fazonskim elementima (EK ventili, šrafovi…). Ukoliko se postavlja ugradna kada sa obziđivanjem, moraćete izdvojiti još oko 120 evra.
Nameštaj za kupatila najbolje je da se izvodi od vlagootpornih materijala odnosno MDF-a. Ne savetuje se upotreba univera koji od vlage postepeno može da počne da bubri. Ipak, pošto je univer povoljnija varijanta nije redak slučaj da se ovaj materijal nađe u kupatilima.
Nakon svega analiziranog, dolazimo do konače cene prosečnog kupatila veličine od oko 4 kvadrata koja nije nimalo mala:
kupovina pločica: od 150 evra (domaća keramika) do 600 evra (uvozna keramika)
rušenje starog kupatila: oko 130 evra
nove instalacije, hidroizolacija i gipsani radovi: oko 900 evra
postavka nove keramike: od 190 do 230 evra
montaža nove sanitarije: 220 evra
To znači da se cena kompletnog renoviranja kupatila kreće od 1.500 pa sve do 2.100 evra! U cenu nije uključena kupovina nameštaja niti novih sanitarija koja će podići ovu cenu za 200 pa sve do 600 evra u zavisnosti od kvaliteta.
Nakon svih navedenih radova, kupatilo iz primera je završeno. Pogledajte njegov konačan izgled:
Paviljon u obliku igloa u Novom Sadu je treća struktura u svetu koja je fabrikovana na ovakav način pomoću industrijskog robota.
Tim stručnjaka Centra za digitalni dizajn, sa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, prateći savremene trendove u arhitekturi, iskoristio je koncept samonosivih struktura i koristeći industrijskog robota, isekao i sklopio paviljon od stiropora od skoro 50 kvadrata. Saznajte kako je tekao proces njegove izrade!
Paviljon je napravljen od 250 panela koji imaju oblik koji je sličan pravilnom šestouglu, ali su svi paneli međusobno različiti.
U okviru događaja Evropska noć istraživača koji se obeležava u raznim univerzitetskim gradovima Evrope, u Novom Sadu je 2016. godine održan program sa temom “COOL science” (kul nauka), na kom se tim istraživača Centra za digitalni dizajn predstavio sa Igloo paviljonom. On je samonosiva struktura složene forme kod koje je korišćena slična logika građenja kao i kod tradicionalne eskimske kuće, ali od stiropora. Da bi se stiropor precizno isekao i da bi se delovi tačno uklapali u toku građenja, bilo je neophodno koristiti najsavremenije tehnike modelovanja i fabrikacije pomoću industrijskog robota.
Za potrebe izrade paviljona, bilo je neophodno iseći 250 panela koji imaju oblik koji je sličan pravilnom šestouglu, ali su svi paneli međusobno različiti i mogu se uklopiti samo na određenom mestu i pod određenom orijentacijom. Jedini način da svi paneli budu precizno isečeni za uklapanje je bio da se koristi industrijski robot sa užarenom žicom kao alatkom.
Projektovanje igloa trajalo je oko dva meseca dok je za sečenje bilo potrebno oko 150 radnih sati.
Iglo paviljon u Novom Sadu je ujedno tako postao i treća struktura u svetu koja je fabrikovana na ovakav način pomoću industrijskog robota. Za razliku od prethodno realizovanih paviljona u Le Mansu, u Francuskoj i u Delftu u Holandiji, Iglo paviljon u Novom Sadu napravljen je sa znatno većim brojem elemenata. Proces izrade sastojao se od projektovanja, sečenja i sklapanja panela. Proces projektovanja trajao je oko dva meseca dok je za sečenje bilo potrebno oko 150 radnih sati.
Uporedo sa isecanjem, trajao je i proces sklapanja igloa, koji je zbog svoje veličine, ali i transporta, podeljen u tri kraka, usled nemogućnosti sklapanja na licu mesta. Kraci su potom spojeni u celinu pomoću poliuretana.
Paviljon je nakon događaja Noći istraživača, ponovo rasklopljen i sastavljen u dečijem vrtiću u Novom Sadu, gde je na kraju i poslužio kao iglo za decu.
Saznajte kako se pravilno postavlja košuljica i na koje korake treba obratiti pažnju.
Cementna košuljice, ili ravnajući sloj, neophodan je sloj prilikom izrade poda koji ravna betonsku podlogu i služi kao podloga za postavku završnog sloja: parketa ili pločica.
Međutim, pre nego što se krenu u izlivanje cementne košuljice, odnosno smese cementa, peska i vode, potrebno je uraditi više predkoraka koji su krucijalni u eksploataciji gotovog poda. Krenimo redom!
Pogledajte kako se izliva cementna košuljica:
Nakon što su se razvele cevi grejanja po betonskoj podlozi, postavlja se termički i zvučni izolacioni sloj od stiropora, stirodura ili kamene vune koji. Materijal se pažljivo kroji oko cevi upotrebom skalpela. Izolacioni sloj se ne priljubljuje uz ivice zidova, već se postavljaju diletacione trake debljine 0,5-1 cm čime se krajevi štite od vlage a i sprečava se prenos zvuka na zidove. Nakon postavke stiropora preko celog poda, kompletna podloga se prekriva PVC folijom. Sada je pod pripremljen za izlivanje košuljice!
Cementna košuljica se uglavnom izliva mašinski što znači da smesa cementa, peska i vode se meša u mašini a zatim izbacuje pod pritiskom specijalnim crevom na podnu površinu. Za izbacivanje smese cementne košuljice na podlogu se koristi dispenser ili top, uređaj koji smesu izbacuje vertikalno na podnu površinu.
Nakon toga masa se ravnomerno rasprostranjuje ravnjačama i letvama po površini. Nakon nivelisanja dolazi na red izravnjavanje koje obezbeđuje potpuno ravnu i glatku površinu poda. Ovo izravnjavanje naziva se još i perdašenje i izvodi se specijalnom rotirajućom mašinom, popularno nazvanom šlajfericom.
Izlivanje košuljice u dva nivoa
Vrlo je bitna da se košuljica niveliše u dva nivoa ukoliko se na jednom delu prostorije postavlja parket a u drugom pločice. Ovo je slučaj kod kuhinja u sklopu dnevne sobe gde debljina pločice može biti manja od debljine parketa. Zbog toga je nivo košuljice viši u delu kuhinje kako bi posle postavke pod bio u istom nivou.
Ukoliko parket i pločice nisu iste visine potrebno je uraditi dva nivoa košuljice
Dozvoljena vlažnost
Nakon sušenja, koje traje oko 28 dana, podloga je spremna za postavku parketa i pločica. Vlažnost cementne košuljice ne bi trebala prelaziti 2,5%. Kako bi se ubrzao proces sušenja, mogu se koristiti specijalne mašine za isušivanje koje isuše stan prosečne površine 60 m2 od 6 do 8 dana.
Kolika je minimalna debljina cementne košuljice
Da ne bi dolazilo do pucanja podloge, košuljica ne bi trebalo da bude tanja od 3,5 (4) cm.
Optimalna debljina košuljice je 5 cm. Kada se na ovo doda debljina stiropora 2-3 cm i debljina završne podloge (pločice ili parket) 2 cm, to znači da je debljina ravnajućeg sloja sa izolacijom i podom oko 9 cm.
Cena izrade cementne košuljice
Cena izlivanja cementne košuljice zavisi od veličine površine. Ukoliko se radi o površini jednog stana, orijentaciona cena košuljice debljine 5 cm je oko 12 evra/m2 + cena izolacije 4 evra/m2. U ovu cenu uključene je i rad i potreban materijal.
Ukoliko je pre postavke nove košuljice, potrebno da se oštema stara košuljica i odnese šut ovo će vas koštati oko 6 evra/m2.
Pogledajte naše video-uputstvo za postavku dekorativnog kamena na zid.
Dekoratvni kamen u enterijerima ne izlazi iz mode. Vole ga i dizajneri enterijera jer sa njim mogu da naglase zid ili jedan njegov deo. U ovom slučaju, prilikom dizajna enterijera odlučeno je da se na deo zida na koji se postavlja televizor postavi dekorativni kamen. Pogledajte kako je kamen zalepljen i, naravno, obratite pažnju na krajnji rezultat.
Video-uputstvo za postavku kamena na zid:
Priprema podloge za lepljenje kamena
Kako bi zaštitili postojeći parket, pre početka radova obavezno prekrijte podlogu kartonom i folijom. Majstori uglavnom ovu uslugu naplaćuju 1 evro po kvadratu.
Zid koji je već bio gletovan i okrečen priprema se tako što se sastruže sloj farbe u delu zida na koji se postavlja kamen a potom se četkom nanosi podloga. Podloga služi da se lepak bolje uhvati za zid. U ovom primeru korišćena je podloga Ceresit CN 94 koja pomaže boljem vezivanju lepka i kamena.
Pre početka lepljenja bitno je da se skine postojeća parket lajsna jer kamen treba da nalegne direktno na pod.
Postavka prvog reda kamena
Nakon definisanja šeme slaganja kamena, sve je spremno za postavku. U ovom primeru odlučeno je da se kamen slaže smaknuto za trećinu što znači da je drugi red smaknut u odnosu na prvi za trećinu širine listele.
Lepak treba pripremiti prema uputstvu proizvođača. Ovde je korišćen cementni lepak, Sika Ceram 220. Lepak se nanosi na zid nazubljenom gletaricom. Za početak, lepak nanesite na deo zida za prva dva, tri reda…
Vrlo je bitno pravilno postaviti prvi red listela pošto će ostali redovi pratiti upravo njega. Nakon postavke prve dve, tri ploče, proverite horizontalnost libelom. Ukoliko je potrebno, dodajte kliniće kako biste dobili idealno ravan pravac.
Nastavljamo u visinu
Nakon postavke celih listela prvog reda, nastavite slaganje drugog reda, naravno bez fuga. Listele kao što smo definisali ranije, smo smakli za jednu trećinu širine listele.
Nakon drugog, postavite i treći red… U međuvremenu, obavezno proveravajte vertikalnost ivice zida postavljajući libelu vertikalno uz sva tri reda. Koliko je važna horizontalnost tolika je bitna i vertikalnost ivice zida od kamena.
Došao je red na ukrajanje listela na rubnim delovima. Izmerite tačno potrebnu dužinu, grafitnom olovkom obeležite na kamenu meru i brusilicom je pažljivo isecite. Zalepite isečenu listelu na njeno mesto. Ukoliko se lepak osušio ili ga ima malo, dodajte još lepka, i pažljivo pričvrstite listelu na zid.
Višak lepka odstranite špaklom. Vrlo je bitno da se višak lepka ne vidi jer u suprotnom će zid delovati neuredno.
Istim postupkom nastavite sve do plafona.
Listele na mestima zida gde dolaze utičnice isecite na tačnu meru utičnice.
Kamen je lep pod svetlom
I tako je dobijen zid u kamenu koji odlično izgleda u svakom enterijeru. Nije tako komplikovano, zar ne? Ne zaboravite da kamen svoju lepotu ističe pod dobrim osvetljenjem. Upravo zato reflektori ili spot svetla koja obasjavaju vaše parče zida s kamenom doprineće da on ispliva u prvi plan.
Cena dekorativnog kamena od gipsa kreće se od 20 do 40 evra/m2 i isporučuju se u listelama. Kamen koji je u ovom konkretnom primeru postavljen košta 30 evra po kvadratu. Ukoliko se odlučite za prirodni kamen, budite spremni da izdvojite više novca jer cene idu i do 100 evra/m2.
Cena postavke kamena
Za lepljenje kamena potrebno je izdvojiti od 8 do 10 evra/m2. U ovu cenu uključen je sav potreban materijal za lepljenje. Naravno, ako zasučete rukave i pratite naše uputstvo možete uštediti na ovoj stavci. Srećan rad!
Pogledajte kako da pripremite podlogu, na koji način da postavite travu i kako da održavate travnjak da izgleda zelenije nego kod komšije.
Najbolje vreme za sadnju trave je proleće ili jesen. Ipak, pre nego što zasučete radove, trebalo bi unapred isplanirati kakvu travu želite u vašem dvorištu i iskalkulisati troškove koji nisu baš tako mali. Treba voditi računa da je postavljanje trave samo delimično završen zadatak. Potrebno ju je i redovno održavati. Ali, krenimo redom!
Pogledajte pravilan postupak polaganja trave u rolnama:
Priprema podloge za postavku trave s busenom
Ukoliko na podlozi postoji korov, bitno je za početak zemljište istretirati totalnim hibricidom. Potrebno je sačekati 7 do 10 dana da on odreaguje. Nakon toga, treba ukloniti sasušeni ostatke trave, a zemljište grubo obraditi frezom. Nakon toga, na red dolazi fina obrada grabuljama.
Tok postavke trave
Travu sa busenom treba odrolati i postaviti tik do prethodne trake. Traku dobro utisnuti rukama po uglovima. Nakon toga, potrebno je preći valjkom po travi kako bi se ona bolje primila za tlo. Nakon postavke tepiha od trave, potrebno ju je zalivati 2 do 3 puta na dan u letnjem periodu, ili jednom ili dvaput na dan u periodu proleća i jeseni (ujutru i uveče).
Nakon postavke, preporučuje se da se travnjak prihrani azotnim đubrivom ili granulama. Prihranu je poželjno uraditi jednom u mesec dana. Naravno, bitno je i redovno košenje – jednom nedeljno.
Kada postavljati travnjak
Trava se može postavljati tokom cele godine ali je najbolje saditi i postavljati travu u proleće ili jesen. Ovo je, inače, najbolji period za sadnju bilo kojih biljaka.
Dimenzije rolni
Dimenzije rolni mogu biti različite i zavise od dimenzije mašina za sečenje. Uglavnom su rolne široke oko 40 cm i duge do jednog metra.
Cena trave u rolnama
Cena trave u rolnama s postavkom kreće se oko 6 evra po kvadratnom metru.
Saznajte zašto je bitna parna brana, šta su to hladni mostovi i zašto demit fasada zna da pukne.
Pre početka postavljanja termoizolacije neophodno je da se upoznate sa određenim činjenicama koje su bitne kako bi izolacioni materijal bio adekvatno postavljen. Prva, izuzetno bitna činjenica jeste da vlaga negativno utiče na izolaciona svojstva materijala.
Kao što znate, voda je odličan provodnik toplote, stoga ako dospe u izolacioni materijal karakteristike će mu značajno oslabiti. To je posebno izraženo kod mekih izolacionih materijala, kao što je mineralna vuna. Stiropor takođe nije u potpunosti otporan na vodu. Najbolje karakteristike što se tiče vodootpornosti ima stirodur, te se iz tog razloga najviše i koristi za izolaciju temelja i ravnih krovova.
Kod postavljanja izolacionog materijala po principu sendvič zida, sa unutrašnje strane (između unutrašnjeg zida i izolacionog materijala) neophodno je postaviti parnu branu kako vlaga (vodena para) iz unutrašnjosti objekta ne bi dospela u izolacioni materijal. Spoljni zid mora biti odmaknut od izolacionog materijala nekoliko centimetara, kako bi u slučaju prodora vlage kroz njega mogao da se suši, a da pri tom vlaga ne dođe u kontakt s izolacionim materijalom.
Isti je slučaj i kada se krov izoluje s unutrašnje strane, pre nego što se izolacija pokrije gipsanim pločama (što je najčešći slučaj), postavlja se parna brana.
Zašto je parna brana bitna? Topao vazduh može da zadrži više vodene pare nego hladan. Kada vazduhu temperatura opada, deo vodene pare prelazi iz gasovitog u tečno stanje, to jest, kondenzuje se. U zimskom periodu temperatura unutar izolacionog materijala opada od unutrašnje ka spoljnoj strani. Kada ne bi bilo parne brane vodena para bi se pri prolasku kroz izolacioni materijal kondenzovala unutar njega, i narušila mu izolaciona svojstva. Došlo bi do pojave buđi, odnosno gljivica jer je vlažna sredina idealna za njihov razvoj. Prisustvo gljivica može da bude veoma štetno po zdravlje ljudi.
Nijedan materijal za toplotnu izolaciju nije loš ako se pravilno postavi, to jest, ako mu se obezbede odgovarajući uslovi.
Kada su temperature mnogo ispod nule, kondenzovana vlaga bi mogla da pređe u čvrsto stanje, da se zaledi, i da fizički ošteti materijal. Sigurno ste se sreli s pričama tipa: „Ovaj izolacioni materijal nije dobar zato što se raspada, buđavi ili jednostavno nestane…“. Nijedan materijal za toplotnu izolaciju nije loš ako se pravilno postavi, to jest, ako mu se obezbede odgovarajući uslovi.
Demit fasada
Kod toplotne izolacije već sagrađenih objekata, izolacioni materijal se najčešće postavlja na spoljnu stranu zida i to se popularno zove demit fasada, iako o specifičnom proizvodu slovenačke firme koji se kod nas ustalio. U ovom slučaju spoljni završni sloj u kombinaciji s građevinskim lepkom i mrežicom štiti izolacioni materijal od klimatskih uticaja (najviše od prodora vlage i mraza).
Najčešće se za ovaj način izolacije upotrebljava stiropor. Pokazaćemo vam nekoliko primera šta se događa sa stiroporom kada je izložen klimatskim uticajima. Nakon samo jedne oštrije zime, nezaštićen stiropor će izgledati ovako:
Površinski sloj je toliko oštećen, pored toga što je promenjena boja, da kada se prstom prevlači preko njega jednostavno se rasprši u prašinu. Vremenom će se stiropor sve više degradirati i postajati sve tanji.
Druga, bitna stvar je da ne sme da postoji prekid u izolaciji ili da su prekidi minimalni, dakle potrebno je da obavija objekat u celosti. Prekidi u izolaciji, takozvani, toplotni mostovi (hladni mostovi), značajno umanjuju ukupnu efikasnost izolacije. Daleko od toga da izolacija u tom slučaju nema nikakvog efekta ali je ukupan učinak značajno umanjen. Pošto se izolacija uglavnom postavlja iz delova (stiropor, mineralna vuna, trska…) treba voditi računa da delovi budu što bolje spojeni, odnosno, priljubljeni jedan uz drugi i da se ne mogu pomerati.
Česta greška kod sendvič zida jeste slaganje izolacionih ploča jedne na drugu u toku zidanja, bez pričvršćivanja za zid.
Najčešći način postavljanja izolacije kod nas je sa spoljne strane, takozvane, demit fasade. Razlog za to je adaptacija već sagrađenih objekata pa je najpraktičnije postavljanje izolacionog materijala spolja. Uglavnom je u tom slučaju izolacioni materijal stiropor, a često se koristi i kamena vuna ili trska.
Lepljenje demit fasade
Kod demit fasade vrlo je bitno kako je izolacioni materijal pričvršćen za zid. Kada je u pitanju stiropor, on se lepi građevinskim lepkom na cementnoj osnovi. Neophodno je da su izolacione ploče u potpunosti premazane lepkom ili da je lepak nanet po obodu ploče bez prekida i na nekoliko mesta u središnjem delu.
Zašto je to bitno? Ukoliko to ne bi bio slučaj, spoljašnji (hladan) vazduh bi mogao da prodre između stiropora i zida, što bi dovelo da toga da izolacioni materijal ima vrlo malo efekta – zid bi opet bio hladan.
Još jedna vrlo bitna činjenica vezana za demit fasadu jeste da spoljni završni sloj često puca na uglovima oko prozora, što opet za sobom povlači probleme sa vlaženjem izolacionog materijala. Do pucanja dolazi zato što u tom delu usled varijacija temperature imamo skupljanje i širenje materijala po dve ose. Ovaj problem se rešava postavljanjem mrežice dijagonalno na svaki ugao.
Ne volite kada se na policama vide spojevi? Pogledajte ovo zanimljivo rešenje!
Invis Mx2 je uređaj kompanije Lamello koji dozvoljava spajanje nameštaja bez ikakvih vidljivih rupa. Uvijač, koji se kači na bilo koju bušilicu, zapravo je magnet koji zavrće šrafove tako što se prisloni uz ploču koja se spaja. Na taj način pravi se nevidljiva veza koju je pritom moguće i rastaviti rotiranjem magneta u suprotnom smeru.
Pogledajte video i sve će vam biti jasnije:
Šrafovi unutar ploče zavrću se bežičnim putem preko magneta sa spoljašnje strane.
Lamelov Invis Mx2 je zamišljen da se koristi ne samo za pravljenje nameštaja, već i za spajanje ograda, stepeništa i drugih lakih konstrukcija. Veza koji nosi 250 kg zatezne čvrstoće garantuje da će struktura biti stabilna i, što je za enterijeriste važno, nevidljiva.
![logo [Converted].png](http://www.gradnja.rs/wp-content/sabai/File/thumbnails/804eaf25d1edba7b53cd7f55483622bd.png)
